VREDNA biblioteka manastira Visoki Dečani uskoro će biti cela digitalizovana, dok je projekat kojim su obuhvaćeni arhitektura i slikarstvo zadužbine Stefana Dečanskog već završen. Ovaj posao poveren je Matematičkom institutu i Srpskoj akademiji nauka.

PROČITAJTE JOŠ - Drevno srpsko blago prvi put pred građanima

Svetlost dana ugledala je zbirka od 270 turskih dokumenata iz kojih se vidi istorijat manastira od početka 16. veka, popis pokretne i nepokretne imovine, manastirska pisma igumana... Tu je i 65 fermana Sulejmana Veličanstvenog, ali i sve ono što svedoči o srpskom trajanju do danas.

PROČITAJTE JOŠ - I Albanci se mole u Visokim Dečanima

- Sve što se nalazi u našoj riznici biće snimljeno - kaže nam otac Petar, kustos manastira Visoki Dečani. - Sada se digitalizuju knjige iz 17, 18. i 19. veka i dokumenta iz međuratnog perioda. Originalna dokumenta prevodimo na engleski jezik i tako strancima, koji se na razne načine bave Kosovom i Metohijom, nudimo istorijske izvore ne samo o našem manastiru, nego uopšte o položaju srpskog naroda kroz istoriju Metohije.

Otac Petar

Knjige utisaka čuvaju se u Dečanskoj biblioteci sa kapitalnim monografijama i drugim vrednim izdanjima. I one će biti digitalizovane.

- Imamo knjigu gostiju od 1924. godine. U nju su se upisali kraljica Marija i kralj Aleksandar Karađorđević, a poslednji gost 1944. bio je nemački general koji je kasnije streljan za ratne zločine u Beogradu - govori otac Petar. - Posle njega, na istoj stranici upisali su se oficiri Ozne i partizanski komesari. Imamo knjige gostiju do dana današnjeg i sve će biti digitalizovane. U jednoj od njih, Josip Broz Tito se sa suprugom Jovankom samo potpisao.

Presto na kojem je sedeo Aleksandar Karađorđević

Dok su se partizani samo potpisivali, italijanski vojnici koji su u Drugom svetskom ratu čuvali Dečane su ostavili lepe zapise. U njima hvale lepotu Crkve Hrista Spasa, okolinu, izvor mineralne vode.

- Na početku rata jedan naš monah je otišao do Peći i pozvao Italijane da čuvaju manastir od balista da ne bi zapalili crkvu - priča otac Petar. - Italijani su Dečane čuvali tada, a čuvaju ih i sad. Čak su i Turci čuvali manastir. Za mesec dana objavićemo dnevnik ruskog jeromonaha Dionisija, od 1903 do 1906, u kome piše da je manastir u stalnoj opasnosti od napada, pljačke.

Slično svedočanstvo o Dečanima i Pećkoj patrijaršiji ostavila je avanturistkinja Mari Daram, koja je putovala po Balkanu.

- Ona opisuje kako je došla sa oružanom pratnjom od Peći do Dečana, jer drugačije nije moglo da se dođe - kaže otac Petar. - Usput su bile zasede Arnauta i bilo je opasno da se putuje. U dnevniku piše i kako je jedan jeromonah ubijen kada je izašao izvan manastirskih zidina, o raznim nasiljima, kako su Albanci upali u Pećku patrijaršiju...

- Imamo mnogo sličnih dokumenata u istorijskoj arhivi i mnogo nam pomaže istoričar dr Miloš Ković da tu građu sredimo.

Bogato ukrašena unutrašnjost

Neka od najvažnijih dokumenata iz manastirske riznice potiču iz vremena posle Prvog svetskog rata. Ona će tek sad prvi put biti snimljena.

- Profesor Nebojša Šuletić nam je iz arhiva u Istanbulu doneo popis stanovništva Skadarskog sandžaka iz 1485, kome je pripadala Metohija, a u kome se vidi struktura stanovništva - kaže otac Petar. - U to vreme stanovništvo je bilo većinom slovenskog porekla, Srbi su bili većina i u Rugovi, Juniku i mnogim drugim mestima gde ih više nema.

Manastir Dečani je uvek bio oslonac srpskom narodu. Meri Daram je zapisala kako su oni "vidljiv znak Srbima da je ovo zemlja njihova" i hvali lepotu manastira: "Crkva Hrista Spasa je tako lepa da bi mogla da bude vrlo važan spomenik u bilo kom delu sveta, a u ovoj zemlji potpunog varvarstva je jedinstvena."

- Italijani, koji imaju izuzetno nasleđe, ostaju zadivljeni kada u crkvi vide na 4.000 kvadrata više od hiljadu scena iz Novog i Starog zaveta i likove srpskih kraljeva iz loze Nemanjića - govori nam otac Petar. - Vrsni srednjovekovni umetnici naslikali su svaki dan u godini, zato se za Dečane može reći da su ilustrovana Biblija.

Zapis uklesan u kamenu sa južne strane svedoči o tome i ko je gradio manastir, i kad ga je gradio, i za koga, kome je posvećena crkva. Sačuvana je osnivačka povelja manastira, pa druga i treća, zatim Dušanova i Miličina iz 1397.

Visoki Dečani su blago svetskog značaja

PRVI POPIS U 14. VEKU

- U OSNIVAČKOJ povelji iz 14. veka piše šta je sve kralj darivao manastiru, u njoj je i prvi popis stanovništva Metohije - kaže otac Petar. - Upisano je oko 13.000 imena domaćinstava koja su davala porez manastiru. Više od 90 odsto su slovenska imena. Ne hrišćanska, već slovenska, tako da ne može da se tumači da su to Albanci. Samo tri kantuna su bila nastanjena Arbanasima, dva su na severu Albanije, jedan u Crnoj Gori. U komunističko vreme oteto je 700 hektara manastirskog imanja, a komunisti su uzurpirali i neke manastirske zgrade. Kustos je 60 godina pokazivao crkvu kao muzej i kod njega je bio ključ. Ali, Zavod za zaštitu spomenika je tada brinuo o ovoj svetinji, danas se sve svodi na ličnu inicijativu konzervatora koji vole Dečane.

BEZOČNE ALBANSKE LAŽI

DIGITALIZACIJOM baštine Visokih Dečana potvrđuje se da je to pravoslavno kulturno nasleđe, podignuto u vreme procvata srpske srednjovekovne države i da se ne može preimenovati. Ali, Albanci tvrde da je ovaj manastir njihov, da je to hram pravoslavnih Albanaca, koji je obnovljen na temeljima ilirskog hrama - Dardan, a manastir je sagradio fra Vita Kuči na zemlji Haka Kučija iz Dečana. A Vito je bio Srbin iz Kotora.

- Imamo velike probleme, jer Albanci tvrde da je ovo albanska crkva - kaže otac Petar. - Baš se hvataju za Dečane, a ovde je najviše sačuvanih dokumenata. Imamo osnivačke povelje od početka do danas i sve su sačuvane.


SVEMIRSKI BROD

RASKOŠNA lepota Crkve Hrista Spasa bukvalno zaustavlja dah onom ko je prvi put ugleda. Dve boje mermera, svetložutog pećkog oniksa i crvenkastoljubičaste dečanske breče, uvek se drugačije prelamaju u odnosu na doba dana i vremenske prilike, i uvek, u kontrastu sa zelenim travnjakom, dominiraju surovom, a veličanstvenom okolinom.

- U vreme kada ju je kotorski majstor fra Vito završio, crkva mora da je srednjovekovnom čoveku delovala kao svemirski brod - rado naglašavaju monasi.