TIŠINU remete samo dodiri stopala i stepeništa. Spuštamo se u kriptu. U rukama bosiljak. Cvet kadife. Zavičajna rakija. Sveće i tamjan ostavljamo u porti da mirišu i plamte i kada živi poljube kovčege usnulih srpskih junaka. I, odu...

Ovo je Hram arhangela Mihaila u Skoplju. Prelep hram, delimično u boji Žiče i Pećke patrijaršije. Na krovu paun, divi se svom novom perju. A, ispod su kosti. Kosti srpskih ratnika Velike vojne, zaustavljeni u jurišu nadomak vrata slobode. Kućnog praga. Roditeljske njive i šljive. Zaručnice koju ni poljubili nisu. Dece koja su ostala na majčinom mleku i, one koja su se rodila, a koja će očeve crte lica čitati sa fotografije.


PROČITAJTE JOŠ: GRADE HRAM ZA ŠTIĆENIKE: Vaspitno-popravni dom u Kruševcu dobija crkvu (FOTO)

U kripti 1.200 posmrtnih ostataka srpskih ratnika. Počivaju u drvenim kovčezima, većina potpuno zaboravljena, ali, našli mir, ovde, pod krilima anđela i ovog hrama.

TRAJE nema prozivka:

Miladin Stanojević. Milutin Đurović. Mihailo Vukomanović. Mihailo Mladenović. Milan Dragojlović. Milan Miladinović. Milan Ljubić...

I, tako redom, samo imena azbučnim sledom ispisana na metalnim pločicama.

Ko ih je čekao? Majka? Žena? Deca? Otac koji se nadao sinu da zaoru prvu brazdu u slobodi? I posle proboja Solunskog fronta, čiju 101. godišnjicu smo ovih dana obeležavali, vodile su se duge borbe upravo ovde, u podnožjima skopskih brda.

- Kada je kralj Aleksandar 1928. posetio humke ratnika, bilo je ovo nepregledno groblje onih koji su živote položili na oltar otadžbine Srbije - priča nam sveštenik Aco Ćosevski, starešina hrama. - Tada je kralj rešio da podigne ovu crkvu u njihovu čast i slavu. Dok je trajala gradnja, potomci od oko 2.000 boraca odneli su kosti predaka u zavičaj. Oni, koje niko nije tražio, našli su mir u kripti hrama.

Crkva arhangela Mihaila u Skoplju

SVEŠTENIK otvara kriptu poklonicima i poštovaocima srpskih ratnika i po nekoliko puta dnevno, ovih dana, kada se sećamo vremena žrtvovanja i podviga srpske vojske tokom i posle proboja Solunskog fronta. Dolaze i oni koji u kripti hrama nemaju pretke. Ali, upale im sveću, poklone se. Veza nije samo prezime u kojem traže svoje korene, već i divljenje i poštovanje za junake. Mnogi ovo mesto pohode godinama: kraj septembra i početak oktobra, ovde je mesto susretanja, tišine i divljenja. Ali, malo je onih koji znaju koliki je i kakav je značaj ovog srpskog memorijala.

- Začude se, ponekad, ljudi kad dođu prvi put - priča sveštenik Ćosevski. - Kažu mi: nismo znali. Odgovorim im: moje je, deco, da otvorim kosturnicu. Da ispričam koliko znam. A, na vama je da pamtite. Da. Da pamtite.


PROČITAJTE JOŠ: VOJVODINU SAČUVALI U SRBIJI: Dan kada su demonstranti jogurtom gađali govornike autonomaške vlasti (FOTO)


SLUŽIO PATRIJARH VARNAVA

TEMELjI Hrama arhangela Mihaila, u slavu i čast palim srpskim ratnicima, postavljeni su 1930. Za nepune četiri godine crkva je završena. Osvećena je na Aranđelovdan, 21. novembra 1934. Liturgiju je služio patrijarh srpski Varnava.

Ovih dana, kada se kripta otvara i više puta dnevno, udruženja potomaka solunaca obavezno dočekuje i neko od predstavnika Ambasade Srbije u Skoplju. Dogodi se, ponekad, da se čuje i pitanje: je li ovo srpska ili makedonska crkva? Na ovakve provokacije, odgovara se: ne remetite mir usnulih ratnika.

BRAĆA ŽERAJIĆ

U PORTI hrama čuva se s poštovanjem grob braće Žerajić. Beležimo da je u masivni mermerni spomenik upisano: "Ovde počivaju braća dr Milan, sanitetski đeneral i dr Risto, sanitetski major i hirurg, rođeni u Nevesinju". Risto je poginuo kod Kuksa, prelazeći Albaniju 1915, Milan je umro godinu pre završetka hrama. Njihov grob odavno nije posetio niko od potomaka.