Trista Kuburovića čuva svoje časno ime

JEDNA velika srpska familija, čiji su izdanci rasuti po svim meridijanima zemaljskog šara, čuva svoje ime brižljivo negujući starinske i jake veze među svojima: na Zlatiboru se, osmi put, okupilo čak tri stotine Kuburovića. Taj svet u malom, sastavljen od ljudi svih profesija i fela, s mnogo iskustva i bezbroj ukrštenih puteva, zbraja se uvek i iznova na zajedničkom raskršću - da jedni sa drugima podele svoje radosti i nadanja, da održe ime koje časno nose i nit vekovnog zajedništva.

Nataša Kuburović iz Beograda ovog puta brine o tome da svi budu na broju. Ona započinje priču o velikoj familiji koja je prezime stekla praveći i popravljajući oružje ustanicima u vremenima turskih zuluma.

- Starinom, prema zapisima i kazivanjima, Kuburovići potiču iz dve grane. Jedna je od Novljana, od porodice Radović. Oni su došli u selo Dušmanići kod Prijepolja, a odatle otišli dalje, ka Babinama, Novoj Varoši i Seljašnici. Oni mahom slave Svetog Nikolu - objašnjava Nataša. - Posle Babinske bune 1875, jedni odlazi do Ožlja, drugi prema Hergolešima kod Priboja, a mnogi idu dublje u Srbiju, naseljavajući užički kraj, pre svega selo Krivu Reku, Milanovac i Ljig.

Druga grana Kuburovića potiče iz Vasojevića, najvećeg srpskog plemena u Crnoj Gori.

- Kuburovići nastaju od Rajevića, Dabetića i Lazarevića. Prezime su dobili posle junaštva Joka Lazarevića Kubura. On je ubio bega Eleza Bašova nakon njegovog zuluma u selu Rečine. Ovi Kuburovići su u vezi sa prijepoljskim, preko izvesnog Vida koji je tu prebegao, pa članovi naše familije i danas znaju da kažu da su Vidovi - govori pisac Milovan Mišo Kuburović. - A danas je ovako: nas Kuburovića ima u SAD, Kanadi, Danskoj, Australiji i Nemačkoj.

"Kuburijada" Potomci velike srpske porodice Kuburović na okupu proteklog vikenda na Zlatiboru Foto N. Janković

Mišo je radni vek proveo u Danskoj. Otišao je, kako kaže, 1969, "kao ždral u magli", pa je za sobom poveo brata, rođake, oženio se...

- Danas u Kopenhagenu živi 110 Kuburovića, starih i mladih - kaže Mišo. - A ovde kod kuće, najviše nas je u Prijepolju, Pljevljima, Novoj Varoši, Užicu, Čačku, Beogradu, ima nas i u Bosni...

PROČITAJTE JOŠ - Uz pesmu i igru lečili nostalgiju

Okupljaju se Kuburovići svake druge godine. Sledeći put, 2021, naći će se u selu Prisoja, u zaseoku Brežine, blizu Andrejevice. Tu je ognjište Joka Kubure.

Svi Kuburovići kažu da su od pamtiveka i postanka pravoslavni Srbi. I da su braća sa Crnogorcima. I po ocu i po majci. Jedno su, jer su se dve grane Kuburovića u jednu spojile. O tome im je na ovoj zlatiborskoj "Kuburijadi", uz gusle, kazivao čuveni Draško Malidžan, da se nikada ne zaboravi.

PROČITAJTE JOŠ - Butulija okupio Hercegovce

SASTAJANjE OD 1978.

PRVI put, Kuburovići prispeli sa svih strana sastali su se 1978. godine u Babinama. Usledio je susret u užičkom selu Kriva Reka 1980. godine. Ređala su se viđanja sve do ratova i raspada SFRJ.

- Mnogi izdanci naše familije tada su se ponovo našli u nevoljama i seobama, i nije imalo smisla okupljati se a da se ne zna gde će ko i kako završiti u tom metežu - objašnjava Nataša Kuburović. - Napokon, 2017. godine, obnovili smo našu tradiciju na Zlataru, i to je sada "Kuburijada", a ovo zlatiborsko je naše osmo viđenje.