POTPUNO očuvan skelet čoveka sahranjenog 6.500 godina pre nove ere, sa sekirom od jelenskog roga, otkriven je nedavno na Vlascu u Đerdapu. Upravo ta alatka, položena u grob sa ovim mezolitskim čovekom, velika je novina u odnosu na ranije istražene humke u krajevima oko Lepenskog vira, koja ovom arheološkom otkriću daje važnost evropskih i svetskih razmera.

Po rečima dr Dušana Borića, profesora Kolumbija univerziteta u Njujorku, rukovodioca ovogodišnjih istraživanja u Vlascu, ova grobnica je nekoliko vekova starija od vremena pojave građevina sa trapezoidnim podovima i skulptura od peščara u susednom Lepenskom viru. Zato će predstojeće detaljne naučne analize novootkrivenog skeleta dati mnogobrojne i vrlo važne podatke o životu ljudi i njihovim migracijama u periodu nakon poslednjeg ledenog doba.

- U otkrivenom grobu na Vlascu je odrasla osoba položena na leđa u ispruženom stavu sa rukama položenim preko karlice - kaže profesor Borić. - Ima naznaka i da je u raku položen umotan u neku vrstu kože. Da je možda reč o muškarcu, ukazuju sekira od roga, ali i to što smo na skeletu, u predelu karlice, pronašli alatku od kremena, koja verovatno potiče od nekog kompozitnog oružja, što navodi na zaključak da je do smrti došlo nasilno, u nekom sukobu. Preciznim iskopavanjem, uz skelet smo otkrili i vrlo male ljušture slatkovodnog puža, po svemu sudeći korišćene za ornamentisanje tela.

PROČITAJTE I: Novi apartmani za bolje uspehe


Detaljnija istraživanja ovog skeleta iz kasnog mezolita, kako kaže naš sagovornik, tek predstoje.

- Podatke o njegovim biološkim odlikama dobićemo posle osteološke analize, kao i iz analiza na dostupnim kostima i zubima - objašnjava Borić. - Tako ćemo dobiti još podataka važnih za proučavanja drevne DNK, odrediće mu se starost pomoću ugljenika C14, dok će druge izotopske analize dati reč više o njegovoj ishrani i mobilnosti tokom života. Detaljnim izučavanjem sedimenata iz grobne rake, pomoću metagenomskih analiza, saznaćemo više i o mikroorganizmima i patogenima koji su, takođe, mogli da budu vezani za ovog čoveka.

Zbog značaja ovog otkrića, po profesorovim rečima, skelet će biti snimljen za pravljenje 3D modela "čoveka iz Vlasca", a sam trodimenzionalni model koristiće se i za potrebe budućih prostornih analiza u okviru rake.

Skelet "čoveka iz Vlasca"


- Potrebno je naglasiti da su mezolitski grobovi malobrojni ne samo u Srbiji, već i širom Evrope - podseća profesor Borić. - Važno je da se zna da samo nekoliko regija, poput našeg Đerdapa, naučnicima pruža mogućnost da proučavaju društvene organizacije tokom mezolita, njihove običaje sahranjivanja i bioarheološke odlike. Zato je otkrivanje i proučavanje ovog mezolitskog "čoveka iz Vlasca" važno za proučavanje populacije lovaca-ribara-sakupljača s početka perioda klimatskog otopljavanja nakon poslednjeg ledenog doba, kao i za otkrivanje migracija tog vremena i susreta praistorijskih naroda s područja oko Lepenskog vira i onih sa Bliskog istoka.

ATRAKTIVAN LOKALITET

ARHEOLOŠKI lokalitet Vlasac, tri kilometra nizvodno od Lepenskog vira, poslednji put smo istraživali pre 10 godina - kaže prof. Borić. - Prvobitno su ga 1970. i 1971. istraživali profesor Dragoslav Srejović i Zagorka Letica tokom zaštitnih istraživanja pre podizanja HE "Đerdap 1". Tokom 2006, opet smo otkrili ovaj lokalitet i pronašli i dalje očuvane ostatke mezolitskog naselja i nekropole. Naredne tri godine istražili smo 16 mezolitskih grobnica i druge tragove materijalne kulture. Zajedno sa skeletima su nalažene perle za ukrašavanje tela izrađene od ždrelnih zuba šarana, ali i sa prisustvom perli od "egzotičnih" morskih školjki.

MEĐUNARODNI PROJEKAT

ISTRAŽIVANjA Vlasca i drugih lokaliteta u Đerdapu, ove godine se realizuju međunarodnom saradnjom Arheološkog instituta u Beogradu i Kolumbija univerziteta u Njujorku, a predvode ih dr Dragana Antonović i dr Dušan Borić. Istraživanja su, inače, deo većeg projekta koji profesor Borić vodi pri Kolumbija univerzitetu pod nazivom "U pokretu: praistorijska mobilnost i širenje poljoprivrede u Evroaziji".