MARKUS Đurđević iz Kušiljeva kod Svilajnca treća je generacija stočara u porodici. Zato su njihova grla najodlikovanija na Novosadskom i Resavskom sajmu. Pored toga što su po stočarstvu jedna od porodica s najdužom tradicijom, ova porodica radi po principu zadruge, u kojoj svako ima svoj posao. Đurđevići se isključivo bave stočarstvom, a žive od prodaje mleka, koja je na godišnjem nivou od 65.000 do 80.000 litara. Obrađuju 45 hektara, ali se ratarstvom bave samo da bi proizveli hranu za svoja goveda. Imaju 30 grla, od kojih su 12 trenutno muzne krava.

- Kontinuitet u stočarstvu je veoma važan. Neki koji sada počinju, odmah bi da budu bolji od nas. Posle dve-tri godine batale posao. Stočarstvom je 1949. godine počeo da se bavi deda Života, a nastavio moj otac Petar. Od 1963. godine izlažemo goveda na Međunarodnom sajmu u Novom Sadu, na kome su naša grla bila apsolutni šampioni. Grla su kvalitetna, jer pratimo genetiku, a da bismo pomešali krv, uvezli smo telad iz Austrije, Švajcarske i Nemačke. Ali sve to košta - ocenjuje glava porodice Markus Đurđević.


PROČITAJTE JOŠ -Pehari i medalje na svilajnačkim grlima


On dodaje da imaju farmu koju mogu da opslužuju sami uz povremenu pomoć sezonskih radnika. I svako ima svoj deo posla.

- Mi smo porodična zadruga. Zna se ko pravi koncentrate, ko ide u staju, ko muze, a ko ide na njivu. Krave telim sa majkom Vukosavom, suprugom Jelenom, ćerkama Kristinom i Marinom i sinom Stefanom. Jedinstveni smo po tome, što sva deca rade i voze traktore - dodaje ovaj vredni poljoprivrednik.


PROČITAJTE JOŠ - Uspela novosadska smotra agrara


Najmlađe dete, ćerka Marina (12), voli poljoprivredu i ostaće na selu, kao i sin Stefan, koji je upisao Poljoprivrednu školu u Svilajncu, a pošto je veoma dobar đak, planira da završi Poljoprivredni fakultet. Poljoprivredom ne želi da se bavi samo ćerka Kristina, koja završava za frizerku.


Đurđevići sa brojnim peharima i priznanjima


OPŠTINA IZDAŠNO POMAŽE

MARKUS ocenjuje da se starije generacije vraćaju poljoprivredi, jer Opština izdašno pomaže proizvođače. Obezbeđuje kratkoročne beskamatne kredite, besplatna studijska putovanja, zahvaljujući kojima su obišli farmere u pola Evrope, a vođenje Matične službe naplaćuje samo 1.000 dinara, dok se u ostalim opštinama plaća od 4.000 do 5.000 po matičnom grlu.


ŽIVOT SE VRAĆA U SELO

- KUŠILjEVO je po površini najveće selo u Srbiji. Imamo 2.200 hektara obradivog zemljišta. Godine 1945. bilo je 5.000 stanovnika, samo 500 manje od Svilajnca. Sada imamo 2.350 žitelja. Zahvaljujući podršci Opštine, ali i "Panasoniku", u kome radi mnogo ljudi, a mladi u toj firmi realizuju dualno obrazovanje, život se vraća u naše selo, a deca se ponovo rađaju - navodi Markus.