POLUOSTRVO Atos duže od hiljadu godina je Sveta Gora, Bogorodičin vrt pravoslavnog sveta, monaška republika u kojoj žive samo kaluđeri. Danas je na Svetoj Gori Atonskoj živo 20 manastira i mnoštvo manjih monaških zajednica. Svi su oni svetinje, a iznad svih, i fizički i duhovno stoji Aton, vrh Atosa i na njemu crkvica Metamorfozis - Preobraženje.

Ovako reporter "Novosti" Boris Subašić piše u svojoj knjizi "Putnik po Svetoj Gori", novom, ekskluzivnom izdanju naše kompanije, koje će se u petak naći na kioscima i u knjižarama širom zemlje. Nastala kao rezultat brojnih putovanja na ovo sveto mesto, Subašićeva knjiga je svojevrsni vodič kroz blago Svete Gore, kroz njenu manastirsku istoriju i predanja čuvana više od hiljadu godina.

- Ova putovanja ostave zarez, ožiljak na duši, nešto neprolazno. Na Svetu Goru nisam išao kao bogomoljac, već kao novinar, putopisac, istraživač. Ideja knjige je da bude putovođa, stara srpska reč za itinerar, da pomogne onima koji kreću na ovo putovanje, da se snađu, da shvate gde su. Ja takvu pomoć nisam imao, niti slična knjiga postoji na našem tržištu i siguran sam da će ovo izdanje "Novosti" biti dragocena pomoć svima koji dolaze na Atos - objašnjava autor.

Sveta Gora, po rečima Borisa Subašića, ima mnogo srpskog nasleđa, ali je ono mnogo veće od puke činjenice o zadužbinama.

- Nije reč samo o tome da su neki plemići ulagali u izgradnju zgrada. Oni su ulagali ne da bi to nazvali svojom zaostavštinom, nego da se sačuva uspomena na njih i na reč jednog naroda. Vladari su bili dalekovidi, jer ti manastiri su, kako se kaže, "pevali na srpskom" u trenutku kada Srbija više nije postojala kao država.

PROČITAJTE JOŠ - Žudnja za Preobraženjem na Atosu

Danas, naš narod čini trećinu posetilaca Svete Gore, a osim Grka i Rusa, među brojnijim gostima su Britanci, Nemci, i u novije vreme Rumuni. Svi oni dolaze iz najrazličitijih pobuda. Neki traže izlečenje ili utočište od buke savremenog sveta, drugi su tu na hodočašću, ili su na "predahu od žena". Neki dođu iz puke radoznalosti, vuku kofere sa točkićima po kamenim i kozjim stazama...

Monah na putu za keliju,foto B.Subašić

- Svi na ovaj put odlaze sa nekim predubeđenjem. Neki očekuju da na Atosu pronađu svece, pa se razočaraju, jer su monasi samo ljudi. Neki su sablažnjeni utiskom da je suviše modernog stiglo na Atos. Svako Svetu Goru doživljava na svoj način - pojašnjava autor.

PROČITAJTE JOŠ - REPORTER "NOVOSTI" NA VRHU ATOSA: Ovde svi bar jednom pomisle pomozi Bože”

Ovo sveto mesto nije samo zemlja ljudi koji su se odrekli zemnog života, već je, po Subašićevim rečima, ogledalo sveta koji je okružuje.

- U toj nepromenljivoj zemlji bez žene i dece, koja se nikad nije ugasila, možete da nađete ostatke svih umetničkih pravaca u nekom vremenu, ostatke od antičkih pa do ove savremene civilizacije. U vremenu depresije i razočaranja u velike humanističke ideje, ljudi iz celog sveta se vraćaju trajnim vrednostima, onome što je opstalo već dve hiljade godina. Na ovakvim mestima oni traže utehu, mir, nadu...

Boris Subašić na jednom od svojih putovanja po Atosu

Među posetiocima Svete Gore posebno mesto zauzima "osvajanje" njenog vrha, Atona.

- Najviši je to dodir sa Bogom koji smrtnik može da dostigne, veruju isihasti. Svake godine, 18. avgusta, hiljade pravoslavnih poklonika iz celog sveta penju se na 2.033 metra visoki vrh Aton, da bi u celonoćnoj svečanoj molitvi dočekali veličanstveni prizor svitanja na Preobraženje - piše Subašić.

A one koji su prvi put legli na ovaj sveti vrh i zagledali se u nepregledno zvezdano nebo sačekalo je iznenađenje.

- Toliko zvezda i prostranstvo iznad vas u jednom trenutku kao da vas "povuče", pa se instinktivno hvatate za najbliži kamen, ne biste li ostali "vezani" za zemlju. To je neponovljivo iskustvo - zaključuje Subašić.

foto B.Subašić

ZAHVALNOST AVRAMOVIĆU

DRAGOCENU pomoć u razumevanju i upoznavanju Svete Gore, Subašić je dobio iz zaboravljene knjige našeg prvog akademskog slikara i istraživača Dimitrija Avramovića (1815-1855), koji je opisao sve svetogorske manastire.

- Pronašao sam je u jednoj nemačkoj biblioteci i od tada se ne odvajam od nje. Mogu slobodno da kažem da je Avramović posredno bio moj učitelj i "koautor" ove knjige - kaže Subašić.

foto B.Subašić

LITURGIJA JE VRH!

TOKOM jednog putovanja, Subašić je na višesatnoj liturgiji primetio svog zemljaka, koji se svojom "dizelaškom kulturom" baš i nije uklapao u ambijent.

- Ali bio je posvećen, stajao je satima, obliven znojem, videlo se da jedva izdržava, ali je odbio da se makar osloni na zid. A kad smo izašli, prišao mi je i uzviknuo: "Jesi li video, kakva liturgija... vrh, brate!"