KLONIRANjE kućnih ljubimaca postaje sve popularnije u Kini. Kako saopštava kompanija „Sinogen“, koja se bavi kloniranjem životinja, 2018. godine je napravljeno 20 klonova pasa i još toliko u prvom kvartalu 2019. godine. Kompanija planira da za pet godina počne da klonira 500 pasa godišnje.

Nedavno je saopšteno da je kompanija „Sinogen“ prva u zemlji klonirala mačku. Mače "Beli luk" rodila je surogat majka 21. jula, i ono nosi genetski materijal mačke koja je uginula.

Pročitajte još: Kloniranje - hoćemo li imati zoovrtove s izumrlim vrstama?

Predsednik upravnog odbora kompanije „Sinogen biotehnolodži“ Mi Đidung izjavio je za Sputnjik da je sve veća potražnja za kloniranjem životinja u Kini povezana sa povećanom potražnjom za kućnim ljubimcima.

„Tržište kućnih ljubimaca u Kini se veoma brzo razvija, i sada oko 100 miliona ljudi poseduje psa ili mačku. Upravo je ta grupa ljudi i formirala potražnju za kloniranim životinjama, jer životinje dugi niz godina žive sa svojim vlasnicima i oni se vežu za njih. Često se ne mogu nositi sa gubitkom svoje mačke ili psa, ili sa činjenicom da životinja ima problema sa zdravljem. U stvari, uvek je postojala velika potražnja, samo tehnologija pre nije mogla da zadovolji te potrebe“, izjavio je Mi Đidung.

Kako je saopšteno, troškovi kloniranja jednog kućnog ljubimca iznose oko 250 hiljada juana (oko 32.000 evra), pa ne može svako da priušti takvu uslugu.

Pročitajte još: Prvi put u istoriji klonirani majmuni (FOTO)

„Naši klijenti su pre svega ljudi koji imaju kućne ljubimce, koji su veoma vezani za njih, koji imaju razumevanja i određeno znanje o tehnologiji procesa, kao i mogućnost da plate, jer naše cene nisu niske“, objasnio je stručnjak.

Prema njegovim rečima, zdravstveno stanje i životni vek kloniranih životinja nikako se ne razlikuje od životinja koje su rođene prirodnim putem.

„Od trenutka kada je klonirana prva životinja — ovca Doli, već je prošlo 23 godine. Od tada su ljudi naučili da kloniraju mačke, pse, kao i krupnije životinje — svinje i goveda. Praktično nije bilo problema“, rekao je Mi Đidung.

Prema rečima profesora sa Veterinarskog instituta na Poljoprivrednom univerzitetu u Sičuanu Čena Dženglija, pored zdravlja i životnog veka životinje, moraju se uzeti u obzir i njene crte karaktera.

„Cilj kloniranja je sam po sebi dobar, ali je to ipak formiranje potpuno novog života. Klon može živeti kraće, njegovo ponašanje se može razlikovati od ponašanja prethodne životinje, a pitanje je da li će vlasnik moći da prihvati novu životinju“, rekao je Čen za Sputnjik.

Istovremeno, Mi Đidung je objasnio da njihova kompanija nije nikad poslovala sa vlasnikom, koji je smatrao da se klonirana životinja razlikuje od svog prethodnika. Iako spoljašnji izgled životinje može biti malo drugačiji, najvažnije je da klon u potpunosti nasleđuje karakterne osobine od prethodne životinje.

(rs.sputniknews.com)