ČUDO SIBIRA: Grad u kom je Rusima toplo na minus pet

Jug Krasnojarskog kraja je jedan od najlepših kutaka Sibira. Na severu su tajge Evenkije, a još severnije je surovi polarni Tajmir, najseverniji deo evroazijskog kontinenta.

„Glavna znamenitost juga Krasnojarskog kraja je naš prirodni rezervat Ergaki, a tu je i Hakasija. Hakasija nije deo Krasnojarskog kraja, ali nijedan Krasnojarac ne zaobilazi taj region. Mi smo veoma bliski i veoma volimo naše susede. Trenutno je aktuelan investicioni projekat ’Jenisejski Sibir‘, koji objedinjuje tri regiona: Tuvu, Hakasiju i Krasnojarski kraj i usmeren je na njihov razvoj. U ovom delu Sibira izdvojila bih i Šušenko selo, autentično selo iz 19. veka, kao i selo Ovsjanka, rodno mesto poznatog ruskog pisca Viktora Astafijeva. Takođe, interesantno je videti i istorijsko mesto — grad Jenisejsk, jedan od najstarijih gradova u Sibiru, koji je ovog meseca proslavio 400 godina postojanja. Ako se ide ka Severu, trebalo bi videti poluostrvo Tajmir, visoravan Putoranski plato i grad Noriljsk. To su neverovatna prostranstva do kojih je teško doći, ali to vredi videti. Ako se jednom tamo nađete, onda ćete to pamtiti celog života“, kaže Polina Gordejčuk, menadžerka Turističkog informacionog centra Krasnojarskog kraja.

Još jedno čudo Sibira je veličanstveni i moćni Jenisej, dužine skoro 3.500 kilometara. On čini prirodnu granicu između zapadnog i istočnog Sibira.




„Reka Jenisej nas uvek podseća da je naša regija druga po veličini u Rusiji, a Jenisej je arterija koja teče od juga ka severu Krasnojarskog kraja i protiče kroz čitav region. Na primer, ako sednete na brod u Krasnojarsku, vi možete stići do severnog kraja i to je veoma interesantna ruta. Krstarenje rekama je pravac u turizmu koji se kod nas sada aktivno razvija. A o Jeniseju postoji mnogo interesantnih činjenica, kao što je ona da je naša reka jedna od 10 najdužih u svetu“, kaže Gordejčukova.

Njen omiljeni kutak Sibira je jezero Boljšoje, selo Parnaja u Šaripovskom rejonu, gde je provela celo svoje detinjstvo i gde se uvek rado vraća.

Jedan od simbola grada Krasnojarska je Kapela Paraskeva Pjatnica



„Mislim da nije prošlo nijedno leto u mom životu, a da nisam tamo otišla. Tu se svaki put vraćam s ljubavlju i ushićenošću. Veoma volim i selo Udačni, jer daje mogućnost da se oseti seoski život, uživa u prirodi i prelepim pejzažima i poseti predivan muški manastir. Rekla bih da je tamo nešto drugačiji Krasnojarsk, a malo ljudi je upoznalo i otkrilo njegove lepote. Ono što posebno volim u Sibiru, jeste i naš centar grada Krasnojarska, koji se veoma promenio u okviru Univerzijade, koja je ove zime održana u našem gradu i koji se i dalje menja. Postao je veoma prijatan za turiste — ima mnogo restorana, barova, kafića i drugih zabavnih, ali i kulturnih sadržaja. I ulice su sada prelepo osvetljene“, priča Polina.

Turistički vodič i prevodilac Anastasija Gorožankina, predstavnica turoperatera „Sajansko kaljco“, ističe da su prirodni rezervati i sibirska priroda pravi biseri ovog kraja.



„Zapravo, kada me pitaju šta najviše volim u svojoj zemlji, ja kažem da je to priroda. Posebno bih izdvojila prirodni rezervat Stolbi, koji se graniči sa gradom Krasnojarskom i prirodni park Ergaki, na jugu Krasnojarskog kraja, a želela bih da posetim i visoravan Putoranski plato.“

Ono što ove dve Sibirke posebno preporučuju svima koji posete ovaj kraj, jeste poseta sibirskim banjama, odnosno „parnim kupatilima“.

„Kod nas ima mnogo banjskih kompleksa koji su na veoma visokom nivou. U blizini sela Udačni nalazi se veoma dobra banja ’Jolki-volki‘, sa širokom, drvenom bačvom. Zimi smo odlazili tamo da se kupamo i da idemo u saunu. Ako je temperatura vazduha napolju minus 25, onda je u bačvi minus 10. I nakon saune, po tradiciji, istrčavamo na sneg i potom ulazimo u bačvu sa vodom. Tu se malo zagrejemo, jer je tu toplije nego napolju, a potom ponovo trčimo u banju. Naravno, sve to prate ukusna jela, meso, ispijanje čajeva sa medom, začinsko bilje, sve vrste džemova i naravno, pevanje uz gitare u zabavnom društvu“, priča Gordejčukova.




Gorožankina objašnjava da je prilikom uskakanja u sneg posle banje najvažnije da on bude dubok i da nije zaledio.

„Ti prelasci toplo-hladno pomalo izazivaju šok za organizam, a imaš utisak kao da te po celom telu probadaju iglice, a potom te obuzima vrućina. Kako vreme prolazi, osećaš kao da telo gori, jer se temperatura vraća u normalu i odvijaju se drugi procesi. Ali, ruska banja veoma lekovito deluje na organizam“, kaže Gordejčukova.