SVE je spremno za podizanje mozaika "Pričešće svetih apostola", koji će, zajedno s već postavljenom kompozicijom Bogorodice Širšaje uskoro krasiti oltarsku apsidu u Crkvi Svetog Marka. Mozaik je izložen na podu svetinje, a mnogobrojni posetioci, mahom stranci, sa oduševljenjem zastaju i pažljivo ga gledaju. Likovi na mozaiku zrače toplinom, kao da su im umetnici koji su ih stvorili udahnuli dušu.

"Pričešće svetih apostola" rađeno je po ugledu na studenički mozaik i od najkvalitetnijeg venecijanskog murano stakla. Svaki kvadrat veličanstvenog rada, dimenzija 19 sa šest metara, sastoji se od 5.500 kamenčića. Postavljanje dela profesora Đura Radlovića i njegovog tima na zid počeće za nekoliko dana.

- U timu su moji bivši studenti, koji su sad moje kolege - govori nam Radlović. - Dok su radili mozaik, nekoliko posetilaca me je pitalo da li imam dovoljno zlata da platim njihove zlatne ruke. Svi su izuzetno daroviti. Mozaik smo radili ovde, u crkvi. Bili smo privilegovani da gledamo kako drugi uživaju posmatrajući nas, dok stvaramo. Ponosan sam kad nam kažu da su likovi na mozaiku lepši nego na mnogim freskama.

Radlović je profesor u penziji, a zanimljivo je da je prvi kod nas na Fakultetu likovne umetnosti, pre skoro četiri decenije, specijalizovao zidne tehnike fresku i mozaik. Prvi crkveni mozaik radio je u Crkvi Svete Petke na Kalemegdanu. Od tada je oslikao još mnogo sakralnih objekata - na Ozrenu, u manastiru kralja Dragutina, boravio je i u Rusiji u oblasti Kemerevo, gde je bio zadužen da oslika mozaik u kapeli posvećenoj rudarima iz tog mesta koji su jurišali na Berlin na kraju Drugog svetskog rata, u Banjaluci...

- Mozaičar ne sme da bude ni dobar i spor, niti brz i loš. Mozaičar mora biti dobar i brz - kaže Radlović. - Mozaik traži posvećenike. Sakralna umetnost je zahtevna, jer mi slikamo ličnosti pred kojima se ljudi mole, misaone, produhovljene i saosećajne. Slikari mogu biti daroviti i da slikaju, a mi mozaičari moramo da budemo određeni. Mozaik je tehnika koja može da opstane vekovima, pa i hiljadama godina, ono što se stvori može se samo fizički uništiti.


PROČITAJTE I:"ŠETNjA" ZA OBOLELU DECU: Ivan Mladenović "osvaja" put od Šida do Hilandara



Posle postavljanja "Pričešća svetih apostola", plan je da cela oltarska apsida crkve, svih 300 kvadrata, bude u mozaiku. Apsida će biti završena kada bude urađena i kompozicija "Liturgičari". Celokupan mozaik imaće oko 1,5 miliona kockica. Posle Oplenca i Hrama Svetog Save, ovo će biti najveći rad u mozaiku u Srbiji.

PODVIG Prof. Đuro Radlović/Foto Z. Jovanović


- Uspeo sam da napravim kompoziciju koja ima sklad i po uzoru je na Studenicu - objašnjava Radlović. - Nadam se da ćemo do kraja godine završiti oltarsku apsidu. Imamo potpuno drugačiji pristup od ruskih mozaičara. Oni rade odmah u pozitivu, dok mi radimo u negativu. Njihov mozaik je grub, jer imaju oscilacije u kamenu, ali na udaljenosti od 60 metera sve deluje savršeno.

Radlović je pre osam godina radio mozaik "Krunisanje cara Dušana", koji se nalazi iznad kivota našeg vladara, a sa leve strane od ulaza iznad kivota patrijarha Germana je kompozicija, takođe u mozaiku, "Nedremano oko". Pre toga, u mozaiku je uradio ceo ikonostas u crkvi.

- Veliki je izazov praviti portrete u mozaiku, posebno oči - kaže Radlović. - Mozaik je najteža, najduža, ali i najtrajnija slikarska tehnika. Ulažemo mnogo vremena i truda da bismo izveli kompoziciju koja mora biti u startu određena. Ne smemo da pogrešimo, jer na zidu nema prepravki. Neisplativo je i vremenski i finansijski.

BLAGO Crkva Svetog Marka na Tašmajdanu biće ukrašena kapitalnim delima



Inače, izgradnja Crkve Svetog Marka je počela 1931. godine. Zidana je po ugledu na kosovsku Gračanicu. Pre 80 godina je stavljena pod krov, ali kako je Crkvi sve oduzeto 1941, ostala je skoro do današnjeg dana nezavršena. Ali, ako sve bude teklo po planu, u narednih nekoliko godina biće potpuno oslikana.


NOVA TEHNIKA

PO završetku oltarskog dela, u Crkvi Svetog Marka počeće oslikavanje drugih zidova freskama. Stari malter je već skinut, a za taj posao biće angažovani naši najbolji slikari.

- Biće primenjena grčka, nova tehnologija. Freske se rade na platnu, a onda se to platno lepi na zid. To je mnogo bolje, nego da u crkvi deset godina budu postavljene skele - kaže Radlović.


VELIKI TIM

RADLOVIĆU su u ostvarenju monumentalne zamisli pomogli i njegovi nekadašnji studenti: Olivera Nikolić, Petar Radlović, Gordana Jovanović, Miljana Radojičić, Tatjana Benderać Vučićević, Marina Stojanović, Josipa Miletić, Bojna Baštovanović, Marko Tubić, Olivera Radulović, Ljubica Kržić i Jelica Durković.