Zaborav iznova ubija nevine (Foto)

MOLITVOM za upokojene Krajišnike, u beogradskoj Crkvi Svetog Marka, obeležene su 24 godine od hrvatske vojno-policijske operacije "Oluja". Nekoliko stotina preživelih iz egzodusa koji je počeo 4. avgusta 1995, a praktično se još nije završio, molilo se za duše onih koji su sahranjivani na brzinu, u rake kraj puta, koji je mirisao na smrt.

Molilo se i za oko 800 lutajućih duša, službeno klasifikovanih u rubriku "nestali". Bila je to molitva i za još nekrštenu novorđenčad koja su umirala u kolonama od oko 250.00 očajnika.

I za one koji su preživeli krajiški Via dolorosa - Put suza, a zatim neprimetni i zaboravljeni umirali od tuge u izbegličkim kampovima. Molilo se i za još uvek žive, onima kojima je početkom avgusta 1995. deo života umro, ali im još, kao nesmiren duh, izlazi pred oči u snu i na javi.

- Useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora, odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje... - odjekivale su reči molitve za upokojene Krajišnike.

PROČITAJTE JOŠ - OBELEŽAVANjE AKCIJE OLUJA U KRUŠEDOLU: Vučić: Otišli su Srbi, to je velika tuga. Je li Hrvatska srećnija zbog toga, bogatija i uspešnija?

Ljudi koji izgledaju stariji nego što jesu, u plamičcima voštanica tražili su lica svojih najdražih, kojih više nema. Najpotresniji prizor bile su ruke boraca izbrazdanih ožiljcima, kraj kojih su stajala njihova svečano obučena deca i unuci. Plamičci svećica koje su dogorevale palili su šake izdeformisane mnogo strašnijim plamenom.

Odavanje pošte kod spomenika u Tašmajdanskom parku

- Još 1991. goreo sam u tenku, kojim sam branio opkoljenu kasarnu "Logorište". Četiri dana sam proveo bez medicinske pomoći. Četiri dana sam molio saborce da me ubiju, da mi olakšaju muke. Samo zahvaljujući razmeni zarobljenika dospeo sam do bolnice, u kojoj sam proveo sledeće tri godine - kaže nam ratni invalid Veso.

On nije bio u koloni 1995, ali je došao da oda poštu svim Krajišnicima koji nisu stigli do Srbije.

- Cilj okupljanja je da se setimo svih žrtava, jer ako i jednog čoveka zaboravimo, ubili smo ga dva puta - rekao je Nenad Abramović, predsednik Udruženja "Zavičaj".

Dok je u Tašmajdanskom parku i okolnim kafeima vrilo od života i odjekivala vesela muzika, mali krug ljudi oko sivog kamenog spomenika ćutke je slušao govornika.

PROČITAJTE JOŠ - REPORTER NOVOSTI SVEDOČI O STRADANjIMA SRBA: Jauci bili jači od reči, a smrt lakša od života (FOTO)

- U zločinačkoj akciji "Oluja", Hrvatska je sa prostora pod zašitom UN proterala, praktično u jednom danu, oko 250.000 Srba. U toj zločinačkoj akciji ubijeno je oko 2.000 srskih civila, a oko 800 ih se, i nakon 24 godine, vode kao nestali. Od ovih strašnih zločina počinjenih isključivo nad civilnim stanovništvom tog dela Hrvatske, koje je bilo pod vojnom zaštitom UN, i uz najviše garancije bezbednosti toga područja koje su dale tadašnje vlasti Srbije, prošle su, evo, 24 godine, a da za svirepa ubistva i proterivanje Srba još niko u Hrvatskoj nije ozbiljno odgovarao - podsetio je Milan Žunić, predsednik Koordinacije udruženja izbeglih i raseljenih u Republici Srbiji.

Proslavljanje 5. avgusta u Hrvatskoj kao Dana pobede i domovinske zahvalnosti, Krajišnici osećaju kao još jedan pucanj u mrtve Srbe.

UBIJALI NEMOĆNE

PREMA rečima Milana Žunića, akcija "Oluja" je zločin bez kazne:

- U njoj su granatirani isključivo civilni ciljevi, a u takozvanom čišćenju ubijani su isključivo nemoćni, nenaoružani i nedužni civili srpske nacionalnosti, starosedeoci na tim prostorima.

PROČITAJTE JOŠ - SRAMNE IZJAVE IZ HRVATSKE: Kitarović:Pobedom u Oluji Hrvatska dosanjala svoj san; Plenković: Oluja je bila veličanstvena akcija za ponos

DRAŽEN TINTOR, DVOR NA UNI - MASOVNE GROBNICE

"OLUJA" me je zatekla na "suvoj zemlji", prvoj liniji prema Hrvatima. Povlačili smo se u odstupnici, danima, peške, dok su nas tukli hrvatski avioni. Nemoćne koji su ostali u Dvoru, Hrvati su nemilosrdno pobili i potrpali u masovne grobnice. One nisu bile prepreka ni za članstvo u EU, ni za NATO. Povlačenje je bilo pakao, s jedne strane pritiskale su nas hrvatske snage, a s druge muslimanska vojska iz Bosne. Prvi put sam se odmorio, jeo kao čovek i okupao se tek kada sam stigao kod rođaka u Banjaluku. Odatle sam nastavio put ka Srbiji, gde sam se, posle nekoliko godina seljakanja, skrasio u Topoli.

DUŠAN TEOČANIN, OKOLINA KNINA - RAZAPETI U NAŠEM DOBU

MNOGI se pitaju šta to nije u redu sa nama Srbima. Kako to da je ceo svet bio protiv nas? Zašto nijedna država nije stala iza Srba da ih zaštiti? Da li je moguće da smo mi bili u pravu, a da je ceo svet grešio? Moje je mišljenje da svet nije bio u pravu, jer je nerazumna svetina razapela na krst i najpravednijeg među ljudima. Naša je sudbina bila da budemo razapeti u našem dobu. Srbi su postali mučenici, ne toliko zbog svoje dobrote ili pameti, već zbog gluposti i zlobe drugih.