Marija danju nadniči, pa uz sveću uči da bude lekar

Čim svane, oko pet, Marija Radisavljević (16) iz Donjeg Vidova kod Paraćina, ustaje i sprema se u nadnicu. Sa svojim ocem Slavišom ranom zorom već je na putu za njivu. Pauzu prave tek kad sunce zapeče, a po 12 sati zarađuju hleb svoj nasušni. Uveče se Marija vraća kući koju je još deda njenog oca napravio. Bez obzira na to što je karatavan već počeo da se ruši, a malter opada, Marija još nekoliko sati provodi uz sveću, čitajući knjige. Uz njih ova devojčica sa razoružavajućim osmehom beži iz stvarnosti i sanja o lepšem životu.

PROČITAJTE JOŠ: Briga o cveću baš uživanje

Struja i knjige prvo su što je Marija poželela kada je Duca Stanković, osnivač Udruženja za pomoć bolesnoj i nezbrinutoj deci "Paraćin - mali grad veliko srce", zamolio da sačini spisak najpotrebnijih stvari. A najpotrebnije je bukvalno sve: odeća, posteljina, hrana, kupatilo, voda, struja... Zatim nameštaj, jer je postojećem već odavno mesto na smetlištu. Kuća, sklona padu, vapi za kompletnim renoviranjem, a o stolariji suvišno je i govoriti, ako se ne napravi novi krov.

PROČITAJTE JOŠ: Zasavica proglašena specijalnim rezervatom prirode

- Tokom godine, dok traje škola, a završila sam prvi razred Tehnološke škole, farmaceutski smer, putujem svakodnevno u Paraćin. Na sreću, imam besplatnu mesečnu kartu koju Opština daje za odlične učenike. Volim književnost, pa sam na "Književnoj olimpijadi" bila prva na opštinskom i okružnom takmičenju. Na republičkom, nagrada mi je izmakla za dva poena, ali ne žalim. A posle srednje, upisaću medicinu - kaže u dahu ova prepametna devojčica bistrih očiju na kojoj nemaština nije ostavila traga.

Nema ni punih 16, a breme života pritiska je svom snagom. U prvom razredu imala je osamnaest predmeta. Kaže da joj je najteže da uči zimi jer je dan prekratak, a već godinu su bez struje zbog duga.

- Samo leti ne čitam pod svećom, jer je tada dan duži. Nema škole, ali kad dođem iz njive opet čitam. To je drugi svet o kome maštam, a znam da me samo škola i znanje mogu spasti siromaštva. Zimi je loše i jer smo svi u jednoj sobi, u kojoj baka loži šporet.

Uz čitanje u mraku, kupanje u zimskom periodu druga je najteža stvar za Mariju. Baba i otac šetaju dok ona u sobi obavlja ličnu higijenu. Kupatilo je, zasad, nedostižan san. Inače, niko u školi nije znao da ona ima bilo kakvih problema, osim jedne drugarice iz istog sela.

- Veliki sam optimista i niko me nikad nije video da plačem - insistira Marija.

Ova porodica duguje za električnu energiju 80.000 dinara, a kako se brojilo još vodi na dedu, prvi zadatak humanitarnog udruženja je da im sijalica zasvetli. Radisavljevići su bez ikakvih prihoda, nisu uspeli da ostvare čak ni socijalnu pomoć, a nemaju sopstveno imanje da bi živeli od poljoprivrede.

- Zimi se zadužimo, leti odužimo - objasnila je jednostavno baka Vera.

- Za katastrofalne uslove ove devojčice saznali smo od njene komšinice, nakon nekoliko uzaludnih pokušaja da za ovu porodicu u Donjem Vidovu sama obezbedi pomoć. Uspeli smo da samo za jedan dan obezbedimo PVC stolariju, kompletan nameštaj, javili su se majstori koji će kuću besplatno da renoviraju, a mi da nabavimo materijal. Vlasnik knjižare pokloniće Mariji udžbenike, a jedna žena slaće joj svakog meseca po 50 evra. Na račun udruženja stigle su i prve uplate. Novac je neophodan najviše da se plate dugovi za struju i obezbedi priključak - ističe Duca Stanković, inicijator akcije.

RAČUN ZA POMOĆ

Akciji paraćinskog udruženja pridružilo se i UG "Ognjište" iz Pančeva, koje takođe za Radisavljeviće prikuplja novac. Donatori sredstva mogu uplatiti na račun UG "Paraćin - mali grad veliko srce": 205-0000000265615-98.