Beogradske priče: Miloševa Đumrukana ostaje na razglednici

KARAĐORĐEVA ulica danas je prepuna bagera, kamiona i različitih građevinskih mašina. Tako je već mesecima, dok ne budu okončani radovi posle kojih će ova beogradska ulica osvanuti u potpuno novom ruhu. I, kako to biva, novogradnja će potisnuti starinske ambijente, pa će neki prizori ostati samo na razglednicama i starim fotografijama.

Sada na platou iza zdanja Kapetanije, a ispred restorana "Baraka", ostaje šljunak na kome se ugnezdio parking, a uslediće neka savremena bašta i turisti će uveliko zaboraviti kako je ovaj deo grada nekada izgledao, a pogotovo zašto je baš to bio ponos nekadašnjeg Beograda.

Tu se nekada nalazila Đumrukana, prva državna zgrada čiju izgradnju je finansirao knez Miloš Obrenović, a naziv joj je ponikao na osnovu turske reči koja je označavala carinu. Zaista, u vreme Miloševe Srbije Beograd je bio pogranična varoš. Prekoputa, na drugoj obali reke, bilo je inostranstvo...

VEŠALA I GRADILIŠTE: Zapisi starih hroničara govore koliko je ovo bio značajan deo grada, pa Nikola Trajković u knjizi "Spomenar o starom Beogradu" piše kako je "za vreme Austrougarske monarhije ta zgrada imala značajnu ulogu, jer su kroz nju morali proći svi oni putnici koji su dolazili iz tih krajeva ili u njih odlazili, kako bi im se pregledali pasoš i viza. Zbog toga je u toj zgradi uvek bilo mnogo sveta".

Način na koji je knez Miloš umeo da "motiviše" građevinare posebno je upečatljivo opisao Milan Jovanović Stojimirović. Kako on beleži u "Siluetama starog Beograda", kada bi počeo da podiže nove građevine, Miloš bi uz samo gradilište odmah podigao i vešala.

"Ako građevina ne bude dobra, vešala su tu", govorio je građevinarima.

Pročitajte još: Sređivanje Karađorđeve: U trci Austrijanci i četiri naše firme

Đumrukanu su drugačije zvali i Komesarijat, ali je u gradu još dugo bio odomaćen ovaj stari, turski naziv.

Zgrada carinarnice, srušena do temelja u savezničkom bombardovanju 1944.

U blizini se nalazila i kafana "Golub" u koju su svraćali ondašnji lađari i nosači.

SAVEZNIČKE BOMBE: Miloševa želja da ovo zdanje bude dobro izgrađeno uslišena je. U to su se najbolje uverili radnici koji su dobili zadatak da raščiste ruševine posle bombardovanja u kojem je Đumrukana srušena.

Priča o ovoj zgradi okončana je posle uskršnjeg bombardovanja 1944. godine, kada su saveznički avioni istovarili velike količine bombi na Beograd. Neke su se neumoljivo sunovratile na Đumrukanu, koja tada ostaje u ruševinama. Sve što su ondašnje vlasti mogle da urade jeste da raščiste ruševine nekada najvažnijeg gradskog mesta.

Karađorđeva ulica danas - Foto N. Fifić

ODIGRANA I PRVA PREDSTAVA

PRVA predstava koja je odigrana u zdanju današnjeg Narodnog pozorišta bila je 1868. godine. Pre nego što je knez Mihailo Obrenović odlučio da se napravi današnje zdanje, pozorišna trupa se seljakala od različitih kafana do drugih prostora adaptiranih za to.

Prva pozorišna predstava u Beogradu odigrana je upravo u Teatru na Đumruku, i bila je to "Smrt Stefana Dečanskog" Jovana Sterije Popovića 1841. To je bila još jedna uloga Đumrukane, jer je imala dvoranu u kojoj su glumci mogli da odigraju predstavu.