Srbin i dušu i kuću širom otvorio Albancu

Septembra prošle godine došla su dva mlada Albanca koja su čula da imam staru kuću za izdavanje. Pitali su me mogu li da primim jednog čoveka, za kojeg su rekli da je Goranac, verovatno se plašeći da ću odustati ako mi kažu da je Albanac. Video sam da je na štakama, ostavili su ga tu kod mene uz obećanje da će doći sutradan po njega, ali se više nisu pojavili.

Ovim rečima priču o kojoj bruje svi albanski mediji započinje za "Novosti" Velimir Milovanović (73) iz Gračanice i pojašnjava kako je pre godinu dana preuzeo brigu o pedesetpetogodišnjem Albancu Mahtatu Parašumtiju, beskućniku iz Prizrena. I dok još uvek ne ume da objasni kako su albanski mladići došli na ideju da dovedu Mahtata baš kod njega, Velimir kaže da njegov "stanar" u početku nije imao nikakvih primanja, ali da mu je kasnije jedan sunarodnik pomogao da prima malu novčanu pomoć.

- Kada sam shvatio da moj, da kažem stanar, nema novca, mada mi se nikada nije žalio, počeo sam da mu odnosim hranu. Kada kupim hleb sebi kupim i njemu, odnesem mu ono što spremim sebi. Pomognem mu da ode do kupatila jer se kreće uz pomoć štaka, da se presvuče... Jednostavno, nađem mu se pri ruci kad god zatreba - nastavlja priču Velimir, kojeg zatičemo u porodičnoj kući u Gračanici, u ulici prekoputa manastirskog zdanja.

Pročitajte još -Srbin, Albanac i Mađar došli u najbogatiji deo Švajcarske: Godinama dele ručak i opremaju luksuzne apartmane (VIDEO)

Na pitanje kako reaguju njegovi susedi zbog toga što brine o Albancu, Velimir kaže da mu do sada niko ništa nije prebacio. U šali kaže da su u ulici u kojoj živi sve njegovi rođaci, pa i da se ne usuđuju ništa da mu kažu, čak i ako nešto i pomisle.

- Svi smo mi žive duše. Ne mislim da radim ništa posebno time što mu odnesem nešto hrane, pomognem mu da ode do kupatila, ili operem veš u svojoj mašini - sleže ramenima Velimir.

Kaže da albanski mediji dolaze i pitaju kako to da on Srbin brine o Albancu, ali ga ispituju i o Mahtatovom životu.

- O njegovom životu ne želim da govorim, niti čak znam nešto mnogo o njemu, osim da ima brata i majku u Prizrenu. Zašto je otišao od njih, u to se ne mešam, to su njihovi porodični odnosi. Samo znam da je kod mene blizu godinu dana i da mu pomažem koliko mogu - kaže Velimir.

Objašnjava da je Mahtat sam pozvao albanske medije nezadovoljan tretmanom lečenja u prištinskoj bolnici, koji se, veruje, popravio upravo zbog interesovanja za njegovu životnu priču. I baš dok je Mahtat bio na kontroli u Prištini, Velimir nam kaže da mu popularnost ne prija, jer on se samo ponaša onako kako bi trebalo da čini svaki čovek. Na pitanje može li da zamisli obrnutu situaciju, da se neki Albanac stara o Srbinu, Velimir sleže ramenima i kaže:

- O tome ne razmišljam.

Pročitajte još - Srbi i Albanci ni u zatvoru ne mogu zajedno

PENZIJU STEKAO U RUDNIKU

I dok kratko odgovara na pitanja, Velimir nas poziva u svoju kuću i objašnjava da je penziju stekao kao istraživački tehničar u rudniku Kišnica, a da ljude nikada nije cenio po tome koje su nacionalnosti. Kaže i da ga dve kćerke i sin podržavaju u odluci da primi Albanca u kuću, a uveren je da se tome ne bi protivila ni pokojna žena koja je preminula pre godinu i po dana.

NE ZNAM ŠTA BIH BEZ VELIMIRA

NA pitanje da li ga je bilo strah što je u srpskom okruženju, odgovara:

- Nije me bilo strah. Velimir je duša od čoveka, i da mi nije njega ne znam šta bih. Stara se o meni kao da sam mu rod najrođeniji. Mene su institucije prepustile ulici, i ne bojim se to da kažem.

A na pitanje kako reaguju albanska javnost, on nam odgovara da i među Albancima ima i dobrih i loših ljudi.