KUVAR Aleksandar Saša Šojić (37), iz Loznice, doveo je do savršenstva biftek sa koskom, omiljeno jelo legende NBA lige. Zato i ne čudi što, kad Šojić kuva, Majkl Džordan liže prste! Zahvaljujući tome, postao je i jedan od glavnih kuvara elitnog restorana Michael Jordan's steak house u Čikagu.

U restoranu, prema mišljenju mnogih, najboljeg košarkaša sveta, u srcu Mičigen avenije, Saša je počeo da radi pre pet godina. Tu svojom kulinarskom veštinom, od prvog dana, s lakoćom pokazuje ne samo da je odličan, već i poseban u svom poslu.

- Koliko je puta Majkl Džordan dolazio u restoran, ne mogu precizno da kažem - govori Šojić za "Novosti". - Ni mi, osoblje, to ne znamo tačno, jer se svaki njegov dolazak čuva u tajnosti. Jednom kada se saznalo da je došao na večeru, obožavaoci su gotovo blokirali restoran i glavni ulaz. Želeli su da ga vide, da ga dodirnu ili dobiju autogram. Od tada, sve njegove posete se skrivaju i planiraju do detalja.

PROČITAJTE JOŠ - Poznati Srbi širom sveta

Ne skriva naš sagovornik da je biti deo "tima" Majkla Džordana izuzetna čast.

- Nije bilo lako zaposliti se u njegovom restoranu - kaže Šojić. - Trebalo je zadovoljiti mnogo strogih kriterijuma nekoliko različitih komisija i imati dobre preporuke. Ali brzina kojom radim i način na koji usavršavam i ukrašavam jela bili su presudni da se zaposlim u ovom prestižnom restoranu, poznatom po prvoklasnoj kuhinji i besprekornoj usluzi.

Ambicija i želja da u poslu, u kom uživa, dosegne najviše, dovele su Aleksandra Šojića, pre devet godina, iz Loznice, preko Beograda, u Čikago. U "gradu vetrova" najpre je učio i polagao ispite za sve nivoe engleskog jezika, potom se dodatno školovao i, istovremeno, radio u nekoliko poznatih restorana visoko ocenjenih prestižnim Mišlenovim zvezdicama. Ipak, za sve što je postigao, kaže da je zahvalan svom profesoru Radovanu Vračeviću iz Srednje ugostiteljske škole u Loznici.

- Bio sam dobar đak, željan usavršavanja, pa me profesor Vračević doveo u Beograd, da me kulinarskim tajnama obučava čuveni Aca Ristić, nekadašnji lični kuvar pukovnika Moamera Gadafija - otkriva Šojić. - Od njega sam zaista mnogo naučio, radeći u jednom poznatom beogradskom restoranu. S njim sam ispekao zanat, a potom nisam mogao da odbijem ponudu da kuvam igračima i stručnom štabu prvog tima FK Crvena zvezda. Te godine rada u Zvezdi nosiću zauvek u srcu, a posebno Nemanju Vidića, koji je obožavao moja jela.

Kada je sa majkom, sestrom i tetkom iz rodnog Sarajeva, ratnih devedesetih, izbegao u Loznicu, naš sagovornik kaže da nije ni pomislio da će mu život krenuti ovim smerom. Ali s ponosom ističe da mu je odmalena uzor u kuhinji bila majka Anđa.

PROČITAJTE JOŠ - Srbi u inostranstvu traže bolji život

- Ona nikada nije bila profesionalna kuvarica, ali je stalno kupovala i, uveče pred spavanje, čitala kuvare i knjige o kulinarstvu - priča Šojić. - Verujem da ih je pročitala više od 1.000, a i ja sa njom. To je bilo presudno da počnem da se bavim ovim poslom i drago mi je što sam sebe našao u tome. Kulinarstvo je moj život, i sada samo želim da jednog dana otvorim svoj restoran. Zato se neprekidno edukujem. U ovom poslu ne sme se stati, jer se svakog dana "kuvaju novine", a ako želim da napredujem, moram da ih pratim i usavršavam se.

U Srbiju će, kaže, doći sledeće godine. Najpre u Loznicu, kod majke, sestre i tetke, a potom i u Beograd, koji, kako kaže, beskrajno voli.

Aleksandar Šojić sa kolegama iz restorana

MUĆKALICA NA BIS

- KADA sam za osoblje restorana prvi put pripremio leskovačku mućkalicu, potpuno su "odlepili" - zadovoljno priča Šojić. - Toliko im se dopalo da sam sledećeg dana morao da je pripremam ponovo, ali da oni gledaju svaki korak, kako bi i sami naučili da je spremaju. Osim toga, za "Dane evropske kuhinje" u našem restoranu pripremao sam burek, ćevape i vojvođansku riblju čorbu.