VELIKE, troglasne gajde, izvorno od šljivovog drveta, oličenje su starog Banata, duhovni mod naroda koji u pitomoj ravnici još od kraja 18. veka zna šta su tajne zvuka ovoga instrumenta koji ljubomorno čuva u mehovima vremena. Ovako pripoveda Zrenjaninac Vanja Ilijev, govoreći o moćnom duhu gajdi, koje pripadaju tradiciji i prošlosti.

Opčinjen pričama svoje bake, koja je u rodnom Bašaidu često išla "na rogalj" i uživala u majstorijama gajdaša sa salaša iz obližnjeg Vincaida, Ilijev je posle dvadesetogodišnjeg staža folklornog igrača u "banaćanskom kolu" rešio 2005. da pronikne u tajne gajdaškog zvuka.


PROČITAJTE JOŠ: Priče iz Vojvodine: Čarolija i seta đačkih rastanaka

Sve, naravno, u gajdaškoj prošlosti Banata počinje od Acka Pejakova iz Mokrina, koji je bio sliker (fotograf) po profesiji i gajdaš u duši, sa oreolom pitomog, dobroćudnog brace, koji je "izmislio" i u svet muzike lansirao velike, troglasne, kumovske gajde, ili, kako ih etnomuzikolozi nazivaju, mokrinske gajde - ističe Ilijev, tvorac Prvog festivala tradicionalnih instrumenata "Rog (lula) Banata".

Iste godine kada je počeo da svira - a odskora ih uspešno i sam pravi, i jedan je od pet gajdaša u Vojvodini koji sviraju velike, troglasne gajde - Ilijev je osnovao žensku grupu "Seferini", koja jedina izvodi izvorne banatske pesme Srba starosedelaca. Potom sa diplomom vaspitača za tradicionalne igre uspešno rukovodi i KUD "Veljko Lukić Kurjak" iz Lukićeva, ali gajde ne ispušta iz ruku. Pored mnogobrojnih nastupa u Italiji, Švajcarskoj i ostalim zemalja Evrope, Severne Afrike i Bliskog istoka, za koje su gajde karakteristične, nedavno je u Slovačkoj na festivalu "Gajdovačka" i u Uzbekistanu, osim uloge svirača, obavljao i posao dostojnog prezentera srpske tradicionalne muzike.

Gajdaš iz Botoša, sredina 20. veka / Foto NMZ

- Bogatstvo i lepota nošnji, duhoviti i najčešće ljubavni sadržaj izvornih banatskih pesama koje su se pevale isključivo uz gajde, opredelile su me da se srcem i dušom posvetim instrumentu koji se prvi put spominje u staroj Grčkoj, još pre Hrista, a kako je svojevremeno, šeretski, ispričao čika Rada iz Srbobrana, u vreme kada još nije bilo radija, gajdaš, naočit i raspevan, bio je popularan kod lepih snaša i nijedna svadba nije se mogla zamisliti bez njega - priča dalje vlasnik šest starinskih gajdi, koji je svojevremeno u Salonu zrenjaninskog muzeja osmislio "Banatsko veče", sa idejom da se obnovi nekada čuveni "rogalj", na kojem se okupljala mladež i, uz rakijicu, čvarke, štrudle sa skorupom, makom i rogačem, pevala zaboravljene pesme Banata.

Prvi sinonim za gajde su svadba i kićeni svatovi, kum koji je obavezno imao svog gajdaša, dok je drugi gajdaš zabavljao ostale svatove. Tada se po običaju, posle vesele svatovske noći, kada osvane rumena zora, kum, pripit, uz tog istog gajdaša, pratio kući sa hoklice na hoklicu, uz pesmu koju je naručivao i plaćao. E, sad, lepo je bilo kad je kum negde u komšiluku, al' kad nije...


PROČITAJTE JOŠ: Priče iz Vojvodine: Crna, majska, feketićka višnja

Prva škola za gajdaše spominje se u Škotskoj 1500. godine, a zanimljivo je da su je pohađali samo plemići, baš kao što su najhrabriji ratnici Rimljani u osvajačkim naletima svog carstva svirali gajde, kao vojni instrument.

Vanja Ilijev, srcem i dušom posvećen gajdama / Foto Priv. arh.

Crkva, najčešće zbog pesama o ljubavi i onim koje su slavile rad i običnog, malog čoveka, gajde je tretirala kao đavolski instrument, a kako pričaju hroničari, na to su poprilično uticali i sami gajdaši, antihristi, kako su ih pogrdno nazivali, po svemu sudeći zbog ljubomore što su bili popularni kod devojaka i u društvu.

Izvesni Francuski iz Kikinde, umoran posle svadbe i dugog sviranja, okačio je svoje gajde u šifonjer i zaspao, a onda ga je probudio zvuk gajdi. Au, to sam đavo svira iz šifonjera, bunovan je pomislio Francuski, i tek kada se malo pribrao i ohrabrio, otišao je do šifonjera da se uveri da oko njegovih gajdi nema nikoga i da je meh sam pustio zvuk.

Gajdaš obavezan u svatovima / Foto Priv. arh.

Greh bi na kraju bio, među viđenijim banatskim gajdašima, ne spomenuti Bečejca Savu Fehirova Ćaska (1896-1988) i Mirka Francuskog Braciku iz Kikinde (1923-1990), koji je radio kao kondukter na železnici, ali je postao čuven po komponovanju gajdaških kola. Da gajde ne ostanu same, zaboravljene u nekom starom ormanu, velikom energijom i stvaralačkim radom brine gajdaš Vanja, koji je, osim Maksima Mudrinića iz Sivca, jedini koji, od javorovog i lipovog drveta, sam pravi gajde, svira i zdušno se zalaže za očuvanje starih tradicionalnih pesama i običaja Banata i ravnice.

"Veseli Banaćani", autor Stevan Aleksić / Foto Narodni muzej Zrenjanina


VESELA BRAĆA, VESELI BANAĆANI

KADA se Uroš Predić, bard srpskog realizma, vratio u rodni Orlovat, da gleda bolesnu majku, nije mu se dopadala svakodnevna slika, naročito kada se pekla nova rakija i u vreme svinjokolja, kada su pripiti Orlovaćani, obavezno uz gajdaša, bauljali seoskim sokacima i često završavali s licem u blatu. Slika "Vesela braća" imala je poruku da se njegove komšije malo postide i ne preteruju u piću. I Stevan Aleksić iz Modoša, današnjeg Jaše Tomića, naslikao je "Vesele Banaćane" u kafani kako piju uz gajdaša.

Sava Fehirov iz Bečeja / Foto Priv. arh.


ŠAMAR ZA PESMU KAD TITO KUMUJE

GRČE, čuveni gajdaš iz Novog Miloševa, nastradao je kada se jednoj familiji u selu rodilo deseto dete, a po običaju, Tito je u takvim situacijama obavezno kumovao. Ovaj put sprečen da dođe, Tito je poslao svog oficira, koji je nakon što je bogovski ručao i popio koju više, poželeo da čuje gajdaša Grčeta, koji je, osim sviranja, lepio blatom kuće po selu. Pronašli su ga kako drema ispod drveta u dvorištu, utrapili mu gajde i on je pred Titovim ađutantom zapevao "Služio je Karađorđeviću..." staru tzv. astalsku pesmu, koja je toliko iznervirala oficira da je skočio, opalio šamar sirotom Grčetu i besno napustio Miloševo.

Acko Pejakov / Foto Priv. arh.



PROČITAJTE JOŠ: Priče iz Vojvodine: Crvenokosa boginja plodne crnice

SRCE SU JEDNE VELIKE GAJDE

"SRCE su jedne velike gajde koje te ceo život prate dok dišeš i ti ih tako, tugom i veseljem tvojim u tebi oglašavaš... Gajde tvoje, iz rebara tvojih, divane s tobom i vascelim svetom i kažu ti živ si, živ si"... - zapisao je poznati zrenjaninski pesnik Radivoj Šajtinac u knjizi "Banatska čitanka".

Banatsko kolo - ko ga ne bi vol'o


TAJNA MIHAJLA PUPINA

U SVOJOJ knjizi "Sa pašnjaka do naučenjaka", Mihajlo Pupin, rođen u Idvoru, zabeležio je kako ga je još kao dečaka zanimala svirka srpskog gajdaša, koji, stežući mehove od ovčije kože, tera vazduh u cevi, prstima ga ispušta na otvore i tako svira. "Štimovanje cevi na gajdama, dvadesetak godina kasnije preneo sam na električno polje, i taj svoj posao nazvao sam električnim saglašavanjem, a taj izraz je potpuno usvojen u telegrafiji bez žica. Niko ne zna da sam tu radnju i njeno ime pozajmio od srpskog gajdaša."


"Seferini", izvorna banatska pevačka grupa / Foto Priv. arh.