POD šumama u našoj zemlji nalazi se samo četvrtina ukupne teritorije, a prema postojećim podacima najmanje je pošumljena Vojvodina, samo sedam odsto. Istovremeno, u Srbiji je 2017. godine posečeno oko 3,2 miliona metara kubnih, a pošumljeno blizu 3.300 hektara. Zbog toga je glavni cilj Ministarstva zaštite životne sredine u ovoj godini povećanje pošumljenosti teritorije Republike Srbije, i za te namene izdvojili su oko 41 milion dinara.

Stručnjaci objašnjavaju i da samo jedno drvo godišnje proizvede oko 145 kilograma kiseonika, što je dovoljno za dve odrasle osobe. Osim što prečišćavaju zagađenu atmosferu, šume igraju značajnu ulogu u sprečavanju isušivanja i erozije zemljišta, izloženog preteranim sušama i bujičnim padavinama. Pošumljavanje, istovremeno, doprinosi očuvanju raznovrsnosti živog sveta, koje spada u neophodne uslove čovekovog opstanka.

- Moramo razlikovati pošumljavanje u šumi, kada se obavlja sadnja nakon seče, požara, ledoloma, ili kada se sprovodi veštačka obnova šuma i pošumljavanje goleti, napuštenih poljoprivrednih površina. U svakom slučaju, ukupan obim pošumljavanja je mali i treba ga povećati - objašnjava, za "Novosti", prof. dr Vladan Ivetić sa Šumarskog fakulteta. - Masovne akcije pošumljavanja su uvek dobrodošle, ali samo ako se obavljaju pod stručnim nadzorom.

O ovome naročito treba voditi računa u uslovima ubrzanih klimatskih promena i učestalih ekstremnih vremenskih prilika. Takođe, bez stručno obavljene pripreme staništa i adekvatne nege u prvim godinama nakon sadnje, procenat preživljavanja posađenih sadnica je izuzetno mali.

Pročitajte još: ISTRAŽIVAČI PREDLAŽU: Drvećem protiv globalnog zagrevanja

- Zabluda je da se šume mogu uspešno prepustiti prirodi, jer uticaj koji čovek ima na životnu sredinu obavezuje nas da šume gajimo i negujemo tako da budu održive i otporne na izazove zagađenja, elementarnih nepogoda, katastrofalnih događaja, pojavu novih i širenje postojećih bolesti - ističe profesor Ivetić. - U Srbiji se primenjuje princip održivog gazdovanja šumama. Ipak, napore na osnivanju novih treba povećati.

Da su šume važne poručuju i nadležni iz Ministarstva zaštite životne sredine, čiji je glavni cilj povećanje pošumljenosti teritorije Republike Srbije. Sredinom jula završen je prvi konkurs Ministarstva, kojim su odvojena sredstva iz Zelenog fonda za pošumljavanje zemljišta, u ukupnom iznosu oko 18 miliona dinara. Ona su dodeljena Pančevu, Kikindi, Šapcu, Beloj Palanci i Vrnjačkoj Banji. Čelnici Bele Palanke ovim novcem planiraju da pošume sliv Mokranske reke, dok će se u Pančevu sprovoditi podizanje vetrozaštitnih pojaseva ka naseljenim mestima.

- Šuma je jedini ozbiljan odgovor na sve klimatske promene i zato stalno insistiramo da se svako posečeno drvo višestruko nadoknadi novim sadnicama - objašnjavaju nadležni iz Ministarstva za zaštitu životne sredine. - Plan je da se da što veći broj lokalnih samouprava uključi u projekat pošumljavanja, ne samo ove godine, nego i u narednom periodu.

RAVNOTEŽA GENERALNA skupština Evropske poljoprivredne konfederacije donela je 1971. godine odluku da se 21. mart proslavlja kao Svetski dan šuma. One pokrivaju nešto više od 30 odsto ukupnih kopnenih površina Zemlje i prostiru se na oko četiri milijarde hektara. Prema procenama stručnjaka, godišnje nestane oko 16 miliona hektara šuma na svetu. Važno ih je zaštititi, jer su neophodne za prirodnu ravnotežu života na Zemlji.

Ministarstvo je predvidelo da se sadnja sprovodi na degradiranim površinama, za pošumljavanje gradskih šuma i drugih javnih površina, a sve u cilju zaštite životne sredine. Zbog toga je raspisan još jedan konkurs kojim će se obaviti raspodela preostalih 23 miliona dinara, a rok za podnošenje zahteva je do 19. jula. Sredstva se dodeljuju za nabavku sadnica i izvođenje radova za pošumljavanje zemljišta autohtonim vrstama drveća i žbunja, na posedima u javnoj svojini na teritoriji jedinica lokalne samouprave, kao i gradskih opština.


NIŠTA BEZ POKRETA GORANA

POKRET gorana Srbije najstarija je ekološka organizacija u našoj zemlji i na Balkanu. Do sada su pošumili više od 280.000 hektara goleti, preko 94.000 hektara visokorodnih livada i pašnjaka, podigli vanšumskih zasada na 31.000 hektara. U goranskim rasadnicima godišnje se proizvede oko tri miliona sadnica četinara, lišćara i ukrasnog šiblja.

- Prve naše akcije zbile su se u oktobru 1960. godine kada im je prethodilo proučavanje stanja na terenu i monitoring - pričaju iz ovog udruženja. - U akcijama gorana svake godine učestvuje oko 30.000 građana, a kroz razne vidove saradnje gorani su prisutni u svim školama i gradovima Srbije.