KRAJEM devedesetih, ekipa "Večernjih novosti" obilazila je manastire Mitropolije crnogorsko-primorske, a nedavno je prošla istim putem. Šta se u međuvremenu promenilo u svetilištima Miholjska prevlaka, Podmaine, Stanjevići, Vranjina i Beška - a izgradilo se mnogo, zabeležio je svojim objektivom foto--reporter našeg lista Zoran Jovanović Mačak.

Otkako je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije pre gotovo tri decenije došao u Crnu Goru, obnovljeno je oko 600 pravoslavnih svetinja. Sagrađeni su grandiozni Saborni hram Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, Crkva Svetog Jovana Vladimira u Baru, a preko obnove duhovnog života, oživeli su čak i oni manastiri koji su stradali od Turaka ili su bili razrušeni u vreme komunizma. Crna Gora je devedesetih spala na desetak parohijskih sveštenika, a danas nema sela koje nema svog paroha. Crkvena obnova traje i danas.

BOKA je mitropolitu mnogo važna, naročito Miholjska prevlaka, koju je još Sveti Sava ustanovio za sedište Zetske eparhije. Obnova ovog hrama je lični zavet mitropolita, a veliku buru u javnosti nedavno je podigla najava rušenja krstionice u Miholjskoj prevlaci.

- Posle dvadesetak godina, stanje građevina je drastično drugačije. Manastir Stanjevići - koji je bio kamen na kamenu i na kome je jedino stajala zarđala tabla s natpisom "Pod zaštitom države" - danas blista u punom sjaju, potpuno obnovljen - kaže Jovanović.

- U Podmainama, na mestu gde je stajala kamp-kućica u kojoj su spavali otac Sava, Zaharije, Agaton i Benedikt, koji su obnavljali manastir, danas je prelepi kaskadni amfiteatar u manastirskom kompleksu kojim dominira Crkva Uspenja Presvete Bogorodice. Na Miholjskoj prevlaci hram još nije obnovljen, jer crnogorske vlasti to ne dozvoljavaju, ali se zato bratstvo umnožilo.

Pročitajte još: KLjUČNI DOKUMENT O IMOVINI: Svetinje SPC nikad nisu pripadale Crnoj Gori

Na ova putovanja, zahvaljujući jeromonahu Ilarionu Đurici, Jovanović je išao sa Predragom Savićem, koji je devedesetih napisao seriju tekstova o nestalim svetinjama u Crnoj Gori i objavio ih u "Večernjim novostima", u kojima je radio, kao i u nekoliko svojih knjiga. Danas se bavi advokaturom.

Vernici nedavno sprečili crnogorsku državu da sruši krstionicu na Miholjskoj prevlaci / Krštenje 1997.


- Bili smo svedoci obeležavanja 780 godina svetosavlja u Crnoj Gori, jula 1990, kada je Ostrvo cveća bilo premalo da primi vernike koji su došli da pozdrave tadašnjeg patrijarha Pavla, mitropolita Amfilohija i druge visoke crkvene velikodostojnike - seća se Jovanović. - Takođe je bio prisutan tadašnji crnogorski premijer Filip Vujanović, sa više članova svoje vlade.

Pročitajte još: Mitropolija crnogorsko-primorska: Hramovi su uvek bili naši

JOVANOVIĆ, Savić i redakcijski vozač Zvonko Mitić, Podostrog (Podmaine) su prvi put posetili u zimu 1996. godine, za vreme jake oluje koja je pretila da odnese kamp-prikolicu u kojoj su gotovo pune dve godine, u svega nekoliko kvadrata, stanovali starac Sava i monasi i iskušenici Benedikt, Agaton i Zaharije. Njih četvorica su tu, u početku bez struje i vode, u neverovatno teškim uslovima, posle 135 godina pauze, započeli svakodnevna bogosluženja. Pre nego što su dobili pomenutu kamp-prikolicu živeli su u Podmaini u zemunici. Neponovljiv utisak na Savića ostavio je monah Sava, koji je već imao dva podviga kada je stigao na ruševine manastira Podostrog - jedan u svom rodnom kraljevačkom kraju, a drugi u Duljevu kod Svetog Stefana. I u Podostrogu, kod Budve, započeo je gradnju, ali sustigle su ga godine i bolest.

Manastir Podmaine 2019.

Manastir Podmaine, otac Benedikt, 1997.

- Iz bolesničke postelje zatražio je od crnogorsko-primorskog mitropolita Amfilohija blagoslov pred smrt i najviše monaško priznanje - veliku shimnu (anđeosko lice) - kaže Savić. - A kad je mitropolit to odbio, uz napomenu da Sava mora da obnovi i manastir Podostrog, dogodilo se čudo. Starac je ustao iz postelje i drhtavim rukama počeo da premeće kamenje dvostruko teže od njega i izdaje zapovesti bratstvu. Ova anegdota o tome kako je iguman zbog monaške discipline "odložio" i smrt, navela je, između ostalih, i pojedina preduzeća iz okoline Budve da u građevinskom materijalu pomognu obnovu Podostroga, nekadašnjeg sedišta crnogorskih mitropolita, a i lokalne vlasti da manastir vrate u posed Mitropoliji.

Manastir Stanjevići, 2019.

Manastir Stanjevići, 1997.


PODVIG OCA DIMITRIJA

BURNA istorija manastira Stanjevići dovodi se u vezu s vladarskom lozom Petrovića, ali i s Dositejom Obradovićem i Vukom Karadžićem. U novijoj istoriji ove velike svetinje, za koju se vezuju i priče o crnogorskoj državnosti, dominatno mesto pripada pokojnom ocu Dimitriju (Blagojeviću). Da nije bilo njegove upornosti, hrabrosti i sposobnosti, ovaj manastir, u kojem je Njegoš pisao "Luču mikrokozma", a Sveti Petar Cetinjski "Stegu", verovatno bi do dana današnjeg bio u ruševina.

- Otac Dimitrije je od mitropolita Amfilohija zatražio blagoslov da se nastani na Stanjeviću. Mitropolit se našao u čudu, pitao ga je da li je dovoljno lud da se upusti u takav posao, pošto ni ljuti poskok ovde ne može dugo da opstane - ispričao nam je Savić.

Foto: Z.J.Mačak

Manastir Stanjevići 2019.


Manastir Stanjevići 2019.


Manastir Stanjevići 1997.


Otac Dimitrije, manastir Stanjevići 2019.


Miholjska prevlaka 1999.

Manastir Miholjska prevlaka 2019.

Manastir Miholjska prevlaka 2019.


Ekaterinin grob, Miholjska prevlaka 2019.

Otac Sava, manastir Podmaine 1997.


Otac Agaton, manastir Podmaine 1997.


Ilarion, Agaton, Sava, Katerina, Benedikt, Zaharije i Peđa, Podmaine 1997.

Manastirska trpezarija, Podmaine 2019.

Manastir Podmaine 2019.


Manastir Vranjina, crkva knjaza Nikole 1997.

Manastir Vranjina, crkva knjaza Nikole 1997.

Manastir Vranjina konak i crkva knjaza Nikole 1997.

Manastir Vranjina, ovce u konaku 1997.

Manastir Vranjina, crkva knjaza Nikole 1999.

Manastir Beška, jeromonah Ilarion Đurica 1997.


Manastir Beška 1997.

Manastir Beška 1997.