LEPA SNEŽANA SE “ODMETNULA” U VOJNIKE: U slobodno vreme jaše konje i leti paraglajderom

LENTA druge pratilje na izboru za najlepšu Vlajnu na Balkanu i zahvalnica za dobrovoljno služenje vojnog roka u Vojsci Srbije nalaze se u istoj fioci. Pod istim imenom i prezimenom. Snežana Butarević (26), iz negotinskog sela Bukovče, njihova je ponosna vlasnica. Dama, a vojnik. Lepotica u vlaškoj narodnoj nošnji i junak u vojničkoj uniformi. To što se oduvek osećala kao "tatin sin" nije joj umanjilo nežnost i otmenost, ali ju je osnažilo da se pre tri godine prijavi u vojsku. Devojka iz ratničkog kraja, u kojem su vojevali Hajduk Veljko i Čučuk Stana, naučila je da vešto rasklapa pušku i da puca, da baca bombe i čisti mine.

Pročitajte još: Generalske epolete čekaju tri žene

- I sve to po dubokom snegu, jer sam bila decembarska klasa - kaže, kroz osmeh, Snežana. - Oduvek su me privlačili uniforma i oružje, ali sam i žarko želela da služim Srbiji. Tokom 45 dana obuke u Valjevu i Kruševcu, uspešno sam savladala sve zadatke, kao i onaj nesvakidašnji osećaj kada na tvojih 60 kilograma dođe oprema teška 35.

Bez tatinog blagoslova se "odmetnula" u vojnike, ali njegov strah je minuo kada je došao na svečanu zakletvu. Na kraju je prevladao ponos. I kanule su suze. One što se teško otmu na muškom licu. A, otele su se i prošle godine u Lasovu, na festivalu vlaške lepote, kada je među tri najlepše Vlajne stajala Snežana, u narodnoj nošnji, sa cvetom u kosi. U negotinskom kraju se još živopisno prepričava taj svečani trenutak za sve njih.

Pročitajte još: SLEPA DEVOJKA UJEDINILA REGION: Ljudi velikog srca ostvarili Danijelin san

- Moji Negotinci su bili srećni koliko i ja. Na takmičenje su me prijavili drugovi, jer su znali da držim do naše tradicije i običaja. Propozicije su nalagale da izađem u vlaškoj nošnji, koju sam nasledila od prabake i bake, pa se u njoj uvek osećam posebno - kaže druga pratilja i ekonomista pripravnik u Opštini Negotin.

Ta nošnja, stara više od veka, i pre ovog festivala je kupila aplauze i bila ovenčana lovorikama. Zahvaljujući Snežaninom avanturističkom duhu, prilično je sveta videla, jer je u njoj lepa Vlajna, kao folklorašica i koreograf, igrala širom Evrope. I dok se priprema za novi festival, pakujući svoje jelekče i opanke, otkriva nam da je za 26 godina obišla tačno 26 zemalja. Ali gde god da je bila, i koliko god da se radovala putovanjima, uvek se čežnjivo vraćala svom kraju.

- Nikada nisam mogla da odem zauvek, jer mnogo volim svoje selo. Ono je danas poluprazno, ljudi odlaze u inostranstvo, trbuhom za kruhom. Ali ja ne mogu. Previše sam vezana za ovaj kraj, za ljude, svoje ljubimce, cveće... Odustala sam i od daljeg školovanja u Beču. Ovde imam sve što mi je potrebno za sreću - priča Snežana.

Ono jedino što joj nedostaje - ljubav, valjda će se, dodaje, pojaviti. Nada se Snežana da će konačno sresti srodnu dušu koja će moći da je isprati u svemu što voli i radi. I sa smeškom potvrđuje priče koje kolaju o Vlajnama i njihovoj vreloj, zavodničkoj krvi. U one druge - o vlaškoj magiji, ne veruje.

DOMAĆICA I AVANTURISTA

KRATAK je dan za sve Snežanine ljubavi, među kojima laskavo priznanje uvek osvoji i - kuhinja. Prvu tortu je napravila u sedmom razredu, a u međuvremenu je od bake naučila da sprema sva jela. Najbolje joj, kaže, idu vlaške čorbe. I to je ista ona devojka koja je, sledeći avanturistički zov, osetila čaroliju paraglajdinga i nebeskih visina.

- Sledeći korak mi je skok sa 3.000 metara, ali imam još egzotičnih ciljeva, kao što je učešće u rijaliti programu poput "Preživljavanja" - otkriva Snežana.

JAŠE KONjE, GAJI PČELE

DEVOJKA iz hajdučkog kraja jaše konje baš kao Čučuk Stana. U slobodno vreme je, ponosno ističe, i baštovanka i pčelarka. Tata ju je naučio da vozi traktor još u osnovnoj školi, pa ga sada rado zameni u poljoprivrednim poslovima. Med, i to odličan, pravi sa komšijom.

- Volim da obrađujem zemlju, sadim povrće i negujem cveće. Kada su pčele zalutale u naš dimnjak, zamolila sam komšiju da mi pomogne da ih bezbedno sklonim, a on me je usput uključio u pčelarski zanat - kaže Snežana, nekadašnja vlasnica golubarnika od 1.000 golubova.