POGLEDAO sam sve epizode serije "Černobilj" i ne bih to mogao da nazovem umetničkim delom. Scenario se bazira isključivo na sukobu između predstavnika vlasti - Borisa Jevdokimoviča i naučnika Valerija Legasova - čiji likovi su "izopačeni ideološkim postavkama scenarija". Jedan je mračni, izgubljeni činovnik, a drugi sveznajući naučnik, koji ga stalno nečemu podučava, a sve to uz dokumentarne snimke koji su razvodnjeni izmišljotinama o navodnim događajima.

Moje negodovanje izazivaju i segmenti koje je autor izmislio - o golim rudarima koji rade u tunelu gde je pedeset stepeni, o pijanim veteranima iz Avganistana koji votku "loču" na sanduke. Primitivno ubeđuju gledaoca da, ako su to Rusi, onda su obavezno pijanice. Taj američki šablon ubacuju u glave gledalaca. I otud je jasan cilj - da se zaradi što više novca i da se ocrne i uvrede sovjetski ljudi, njihov duhovni poriv, požrtvovanost, hrabrost i profesionalizam prilikom otklanjanja posledica katastrofe.

Ovako, ekskluzivno za "Večernje novosti" i nedeljnik "Pečat", govori Jurij Parfenjevič Sarajev (83), prvi vršilac dužnosti direktora černobiljske nuklearne elektrane "Lenjin" nakon katastrofe 1986. godine. Stručnjak koji je imao presudan značaj u saniranju posledica katastrofe, a koji se do sada nije pominjao u ovoj aktuelizovanoj drami čovečanstva, komentarišući TV seriju, koju je na 33-godišnjicu najveće nuklearne katastrofe na kraju 20. veka ekranizovao američki medijski gigant HBO, kaže da su u danima koji su usledili nakon eksplozije u elektrani, izvođeni radovi na likvidaciji posledica havarije "uz strogo određene radnje".

- Postojala je disciplina, a ne pijanke. Svaka upotreba alkohola bila je strogo zabranjena. I upravo, zahvaljujući visokoj organizaciji, profesionalizmu i strogo određenoj saradnji organa vlasti, nauke, ljudi iz proizvodnje i vojske, za tri sata evakuisano je 47.000 stanovnika grada Pripjata u 1.500 autobusa i 170 teretnih vozila. U evakuaciju su bili uključeni i električni vozovi i plovila, a to su organizovali organi lokalne vlasti. Prvih dana vatrogasci su helikopterima zaustavili emitovanje radioaktivnog materijala u okolinu - govori Sarajev.

PROČITAJTE JOŠ - Novinar iz Moskve: Pakao "Černobilja" preživeo sam ja, ne i moje kolege

Naš sagovornik, sećajući se tog proleća 1986, kaže da je izvršena dekontaminacija koja je, kako podvlači, "bila bez presedana po svojim dimenzijama, i to čitave teritorije koja je bila kontaminirana". Na livadama su, svedoči Sarajev, danas prvi zamenik Međunarodnog saveza veterana atomske energetike i industrije, u roku od jednog meseca podignute četiri fabrike betona, asfaltirani svi prilazni putevi, izgrađeni objekti za privremeni smeštaj ljudi koji su radili na dekontaminaciji.

U nuklearnoj elektrani eksplodirao je 4. reaktor


- Organizovano je sve što je bilo potrebno za njihov boravak, uključujući i medicinsku zaštitu - podvlači ovaj veteran atomske energetike. - Izvršen je potpuni pregled uz dijagnostiku tehnološke opreme tri energetska bloka, čiji je rad bio prekinut, kao i priprema za njihovo puštanje u rad - već u septembru iste, 1986. godine. Izgrađeni su rezervoari za upotrebljeno gorivo, čitava mreža mesta za deaktivaciju u svim pravcima oko zone nuklearne centrale, formiran je sistem praćenja celokupne teritorije oko Černobilja.

Naš sagovornik otkriva da je izgrađen i novi grad - Slavutič, za 35.000 stanovnika, apostrofirajući da su ga izgradili građevinari iz svih tadašnjih sovjetskih republika. Samo su, kaže on, požrtvovanje sovjetskih ljudi, njihov poriv, istinska ljubav prema otadžbini, briga o zaštiti naroda, budućnosti mlade generacije, duh i spremnost za podvig omogućili da se za samo pet meseci uklone posledice havarije i da oštećene objekte ponovo aktivira.

Gorbačov sa suprugom Ljudmilom u Černobilju 1989.


- to se moglo učiniti samo zahvaljujući samopregornom radu i ujedinjenju celog naroda, svih rukovodećih i naučnih snaga, što se ne bi moglo reći za slične situacije u Americi na "Ostrvu tri milje", ili na nuklearnoj elektrani Fukušima u Japanu. Da su, kako je u seriji "Černobilj" prikazano, tada u rukovodstvu "tupavi činovnici i ljudi koji su naterani da rade" do danas čitav svet ne bi znao šta da radi sa time - kategoričan je Jurij Sarajev.

O Černobilju, kako je Sarajev ispričao u knjizi "Tvorci nuklearnog veka" autora Kozlove Elene Aleksandrovne, (čije delove ekskluzivno prenose "Novosti", često ga pitaju: "Ko je kriv, koji su uzroci te teške havarije?"

OTPAD IZ FUKUŠIME JOŠ SE IZBACUJE U OKEAN KAKO ističe Sarajev, upoređujući stvarnost Černobilja sa onim što prikazuje TV serija istoimenog naziva, ali i sa sličnim nuklearnim katastrofama u svetu, razlika je u "hrabrosti, zajedništvu i bratstvu naroda, naučnika, činovnika, vojnika i radnika": - Kada se dogodila havarija u Americi, na "Ostrvu tri milje" i kada je ceo grad bio u panici, zaposleni su neorganizovano napustili elektranu. Tek pošto je prošao jedan mesec, pristupili su radovima na otklanjanju havarije. Isto se dogodilo i u Fukušimi, u Japanu gde posledice nisu uklonjene do dana današnjeg, pa se radioaktivni otpad izbacuje u okean.

- Svaki rizik je povezan s odstupanjem od nekih pravilnika, normativa, rešenja. Ali ako se ide na rizik, to se čini svesno. Ako se čini nesvesno, ne može se ni zamisliti kakve sve mogu biti posledice, stepen odgovornosti se povećava i može se svašta dogoditi. A u Černobilju se išlo na neopravdani rizik - rekao je Sarajev, koji je u bogatoj karijeri radio na gotovo svim nuklearnim alektranama u bivšem SSSR, ali i mnogim širom sveta. - Osim ogromne materijalne štete i ozbiljnih ekoloških posledica za pogođene oblasti Ukrajine, Belorusije i Rusije, havarija na 4. bloku černobiljske nuklearke uticala je na preispitivanje daljeg razvoja atomske energetike u zemlji. Izgradnja mnogih novih atomskih elektrana, kao što su Tatarska, Baškirska, Kostromska bila je obustavljena, a izgradnja čitavog niza usavršenih energoblokova na postojećim atomskim elektranama bila je konzervirana na dugi vremenski period.

Černobiljska havarija, kako je istakao ovaj iskusni stručnjak, uticala je na tempo razvoja atomske energetike u celom svetu i čak postavila pred čovečanstvo pitanje "da li je ona uopšte potrebna čoveku"? Tokom traženja odgovora došlo se, kaže on, do novog ocenjivanja pristupa problemu bezbednosti eksploatacije nuklearnih reaktora, a stručnjaci su na kraju došli do zaključka: atomska energetika ima pravo na postojanje, a u sledećih pola veka nema alternativu.


PROČITAJTE JOŠ - Posle serije "Černobilj" udvostručena prodaja tableta joda, a ovo je razlog


BIOGRAFIJA DOSTOJNA ŠOLOHOVA

* JURIJ Sarajev rođen je 18. maja 1936. u stepi Čitinske oblasti, u selu Uljatuj... Njegova biografija dostojna je Šolohovljevih romana - ceo život posvetio je atomskoj energetici i njenom korišćenju u proizvodnji.

* NIJE slučajno mladi, a iskusni majstor za eksploataciju uglja Sarajev odlučio da upiše tek otvoreni fakultet za projektovanje i korišćenje atomskih energetskih postrojenja u Tomsku, prvu obrazovnu ustanovu te vrste, kada su takođe prve nuklearne elektrane tek počele da se grade u SSSR.

* DIPLOMSKI rad kao da mu je predvideo budućnost: "Naizmenični režimi puštanja u rad, hlađenja i zaustavljanja energetskog bloka" - pionirski posao započeo je na Belojarskoj nuklearnoj elektrani, na veoma složenom sistemu koji je zahtevao znanje, veštinu u radu i brza praktična rešenja. Radio je gotovo na svim nuklearnim elektranama u svojoj zemlji, jedno vreme i na Kubi.

* DANAS živi u Moskvi, neumorno sarađuje sa mladim generacijama i savetuje ih da rade i nalaze rešenja odmah, da ne čekaju da vreme donese nešto novo.

Jurij Sarajev danas živi u Moskvi


KAKO JE STUPIO NA ČELO NUKLEARKE

* U otklanjanju posledica černobiljske katastrofe od 1986. do 1990. učestvovao je ogroman broj stručnjaka: građevinaca, inženjera, projektanata, naučnika, vojnih lica...

* UBRZO nakon havarije osnovana je vladina (SSSR) komisija koja je preuzela na sebe rukovođenje bukvalno svim radovima na černobiljskoj nuklearnoj elektrani (NE).

* MNOGI zaposleni su ostali da izvršavaju neophodne osnovne poslove na otklanjanju posledica... Smenjeni su, međutim direktor i glavni inženjer elektrane koji pod težinom situacije nisu mogli da izvršanaju svoje obaveze.

* TADA se i postavilo pitanje "ko može preuzeti rukovodstvo elektrane"! Ministarstvo energetike SSSR odabralo je Sarajeva, koji je imao ogromno iskustvo u radu na belojarskoj nuklearnoj elektrani, gde je prošao razvojni put od mladog stručnjaka, do zamenika glavnog inženjera za eksploatacije elektrane, a zatim proveo 12 godina na izgradnji i eksploataciji Smolenske nuklearke.

* U ROKU od 24 časa bio je premešten sa izgradnje drugog energobloka mađarske nuklearne elektrane "Pakš", gde je bio rukovodilac izgradnje u ime sovjetske strane. Tako je postao prvi vršilac dužnosti direktora černobiljske NE posle katastrofe. U Černobilju se obreo već 19. maja 1986.

Od 2000. NE je prestala da bude proizvođač električne energije


PROZVODILI GIGAVAT STRUJE

* ČERNOBILjSKA nuklearna nesreća dogodila se 26. aprila 1986. u 1.23 po moskovskom vremenu, unuklearnoj elektrani "Lenjin" u gradu Pripjatu, današnjoj Ukrajini. Pripjat je već godinama napušten i nalazi se u centru zabranjene zone.

* IZGRADNjA reaktora broj 1 je započeta1970. godine. Počeo je sa radom 1977, a zatim su sledili i reaktor broj 2 (1978), broj 3 (1981) i broj 4 (1983). Još dva bloka, reaktor broj 5 i 6, su bili u izgradnji u vreme nesreće.

* ELEKTRANA se sastojala od četiri reaktora tipa RBMK-1000, svaki reaktor je proizvodio gigavat električne energije, a sva četiri reaktora su zajedno proizvodila oko 10 odsto ukupne električne energije trošene na tom prostoru. Prva eksplozija na četvrtom reaktoru je prouzrokovala dalje eksplozije koje su praćene oslobađanjem velike količineradioaktivnog otpadau atmosferu.

* OVU nuklearku je lično isključio tadašnji predsednik Ukrajine Leonid Kučma,15. decembra 2000. čime je prestala da bude proizvođač električne energije.

Sarajev je radio na gotovo svim nuklearkama u SSSR


SANACIJA POSLEDICA NESREĆE

Prvog dana sam odlučio da pođem i pogledam sa dozimetristom i vozačem oklopnog transportera teritoriju centrale. Svuda su bila nasuta brda od suvog betona. Bila je donesena odluka da se cela teritorija zaspe suvim betonom, da se izravna, polije vodom i da se sve zapečati. Točak transportera se zaglibio u pesku, te smo počeli da se izvlačimo. Napolju je ozračenost bila 40 rendgena, a unutra 10. Duvao je i jak vetar i nosio prašinu.

Skupili smo pun prtljažnik svakojakih uzoraka, seli u kola i odjurili velikom brzinom. Prilazimo stražarskim mestima, a kod njih već na 10-15 metara svi instrumenti pokazuju najvišu vrednost. Posle analize smo ustanovili da su u vazduhu i tlu prisutne komponente živog nuklearnog goriva.


Rudari su probijali tunel ispod reaktora. Mihail Ščadov, ministar industrije uglja, ustaje na vladinoj komisiji i izjavljuje da više tako ne može da radi. Već su svi rudari Donbasa ozračeni, a sada rade rudari Kuzbasa. Ja sam onda pošao u tunel zajedno s dozimetristom da proverim nivo zračenja. Prošli smo brzo i sve proverili. U tunelu je bio običan, prirodan fon, nema ničega. Gde se onda oni zrače? Opet idemo nazad. Došavši do izlaza, otkrili smo da se fon malo povećava. Izlazimo napolje i odmah svi aparati burno reaguju. Gledamo, na nekima mestima su razbacani komadi grafita. Onako kako su pali s krova, tako su i ostali, niko ih nije počistio, te zato "gore". Naredio sam da se svi odmah počiste. Sutradan, Ščadov izveštava da je sada potpuno drugačije, da rudari nisu dobili čak ni dnevnu uobičajenu dozu i da je posao krenuo punom parom.

Na krovu glavnog krila nuklearke bilo je mnogo krhotina izbačenih prilikom eksplozije reaktora, u obliku komada grafita, tehnoloških kanala i nuklearnog goriva u vidu gorivih elemenata. Sve su te krhotine bile, naravno, radioaktivne, a fon radioaktivnosti je iznosio hiljade rendgena.

PROČITAJTE JOŠ - MINI-SERIJA "ČERNOBILj" OBORILA SVE REKORDE: Američka priča o bolnoj temi SSSR

Utvrdio sam čitav član rada sa svim rukovodiocima pogona, majstora, laboratorija i svi su ga potpisali. Jedino što sam probio rok puštanja u rad drugog energobloka nepun mesec dana - u oktobru, umesto u septembru, kako je naložilo ministarstvo.

(izvodi iz knjige o Sarajevu, "Tvorci nuklearnog veka", autora Elene Aleksandrovne Kozlove, Moskva 2016)