ZNANjE stečeno u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu, uspesi na takmičenjima u Kazahstanu, Bukureštu i na Balkanijadi u Tirani, zlatne medalje sa matematičkih olimpijada u Hongkongu i u Tajlandu obezbedili su stipendiju mladom Kikinđaninu Aleksi Konstantinovu i odveli ga na studije u Boston, na prestižni MIT univerzitet. Sada je na trećoj godini i izučava za njega čarobni svet matematike.

- MIT je ispunio sva moja očekivanja i veoma sam zadovoljan što sam otišao tamo da studiram. Iz zemalja bivše Jugoslavije nas je petoro i sa tim kolegama provodim dosta vremena. Studiram matematiku, a najviše me zanimaju verovatnoća i statistika. Nakon četvrte godine, moje buduće opredeljenje biće posao ili dalje školovanje u oblasti usko povezanoj sa verovatnoćom i statistikom - prenosi Aleksa utiske i planove.

Ovih dana boravi u Kikindi, pa je u Centru za stručno usavršavanje učenicima i nastavnicima održao predavanje, opisujući matematiku kao avanturu punu izazova i otkrića. Prenosio im je i svoja iskustva iz srednje škole i sa studija.

Pročitajte još - Aleksa Milojević: Pobeđuju talenat i rad

- Matematička gimnazija mi je dala odlično predznanje i na MIT sam došao spremniji nego dobar deo mojih vršnjaka iz Amerike. Najveća razlika između studiranja tamo i u Srbiji jeste u fleksibilnosti, jer u Bostonu mogu da biram ispite koje ću da polažem - opisuje Aleksa.

U Beogradu je stekao još jedno dragoceno iskustvo, a to je internatski život, pa mu u Americi nije bilo teško da, po skoro istim pravilima, organizuje boravak i uskladi svakodnevne obaveze.

- I sada živim u domu. Ne razlikuje se mnogo život u takvim okolnostima tamo i ovde, u našoj zemlji. Naravno, na fakultetu imam više obaveza nego u srednjoj školi, više učim, pa je manje slobodnog vremena. Tamo mi najviše nedostaje društvo iz srednje škole - poredi američki student život u našem glavnom gradu i Bostonu.

Osim za druženja, vremena je sada manje i za košarku, koja je bila omiljena ovom mladom visokom Banaćaninu. Relaksaciju od obaveza pronašao je na vodi.

- Košarku igram manje nego ranije. Dve godine sam se bavio veslanjem i to u sklopu univerziteta, ali je zbog obaveza i to postalo preveliko opterećenje, pa sam vesla odložio - priznaje Aleksa.

Aleksa Konstantinov drži predavanje učenicima i nastavnicima / Foto Privatna arhiva


Za njegov uspeh su zaslužni talenat, inteligencija, naporan i posvećen rad, ali i usmerenja psihologa, majke Branke.

- Teško je odvojiti šta je savet mame, a šta nje kao psihologa. Ona je dobro primenila znanje i iskustva iz dečje psihologije u vaspitavanju sestre i mene. Podržavala me je i podsticala na najbolji način, što čini i danas. Želi da radim ono što volim, kao što i ona radi. I kao svaka majka, želi mi ličnu i profesionalnu sreću - iskren je Aleksa Konstatinov.

Kada stekne diplomu MIT, u rodnu Kikindu i dalje će, najverovatnije, dolaziti samo povremeno.

- Za početak je inostranstvo verovatnija opcija nego povratak u Srbiju, jer će mi biti lakše, budući da tamo studiram - bio je skoro očekivan odgovor budućeg mladog stručnjaka za verovatnoće i statistiku.

PREDAVAČI

UZORNI mladić nikada ne zaboravi da pomene svoje prethodne nastavnike. Najpre, profesorku Matematičke gimnazije Sonju Čukić koja mu je prva pomenula MIT, kada joj je bojažljivo otkrio da bi voleo da studira na nekom prestižnom univerzitetu, i profesoricu matematike iz osnovne škole u Kikindi, Desanku Čepelnik, koja je matematičke probleme sa njim rešavala i posle časova.