Zrnca umovanja iz starovlaške škole života

KADA je nedavno vlast u Novoj Varoši pokušala da obnovi rad jedne od tri nekad uspešne zemljoradničke zadruge i predložila kandidata za direktora, seljaci su poručili:

- Mnogo je mačku goveđa glava!

Zadruga je tavorila nekoliko meseci, a slično je bilo i nešto ranije sa novim direktorom posrnulog Zavoda "Zlatar", kome su gorštaci prorekli sudbinu:

- Biće od njega vajde ko od jarca mleka. Lako je natovariti, treba poneti!

OVE poruke su kratke, jezgrovite, britke - studenci mudrosti, bogatstvo i snaga reči proceđenih i prosejanih, dukata vrednih.

Zrnca umovanja su izdanci narodne oštroumnosti, biseri iz narodne riznice, iz raboša i bisaga planinaca. Vekovno životno iskustvo od pamtiveka prati gorštake, od detinjstva do groba, i uči ih životu:

- Dok je leđa, biće samara. Ništa nema gore nego ko plitko misli i plitko ore. Ako ne mogu konju, mogu samaru. Kad bi se pamet kotrljala, svako bi za svojom potrčao. Izvor sa koga piješ - ne muti. Stari ekser skelu drži. Nema kmeta bez sela...

I kao što se vraćamo narodnim melemima, čajevima zavičaja, jabukovom sirćetu, mirisu čamovih zgrada i luča, rumenim kožarama, jedrim budimkama - naraštaji se podsećaju predačkih mudrosti. A one - lukave i pronicljive, primerene svakom trenutku života i vremenu, satkane su u starovlaškoj školi života, u raljama života i patnjama opstanka na vetrometini, uz budnost i oprez na svaku opasnost:

Pročitajte još: Da li su u laži kratke noge?

- Tvrdo veži, lakše ćeš drešiti. Ljuta trava na ljutu ranu. Jabuka koja dockan sazri - dugo stoji. Ko ima goveda, podaj mu opanke na zajam. Nema kmeta bez sela. Sa drugim kušaj brod. Nema luča bez zguča... Vuk, vetar i lopov ne udaraju na tvrdo. Za mladim idi, a staroga slušaj...

Povratak stočara Starog Vlaha sa pijace

Podsećajući na to da birokratski način izražavanja, pun poštapalica i fraza, prodire u sve pore života, da poslovice savremeni život neizostavno potiskuje, ali i da nastaju nove izreke (Dobru kosu i dobru ženu ne ispuštaj iz ruke, Izbori, kao poplava, izbace poneki panj i balvan, Ne veruj sudu i vedru danu), Slobodan Radović, magistar filoloških nauka iz Užica, koji se bavi proučavanjem građe iz kulturne baštine, dodaje:

- Kazivači, darodavci iz prikrajka i sakupljači čuvaju od zaborava iskrice narodnog duha Starog Vlaha. Poslovički govor u izrekama je govorna navika ljudi koji žive u geografskom području zanimljivom za etnološka i dijalekatska istražovanja.

Nove političke prilike kumuju da neke dragulje narodne usmene tradicije, sročene i izbrušene na vrelima narodnog života u vrletima Čemernice, Mučnja i Murtenice, u drlijama Javora i Zlatara, na visovima Zlatibora, Golije i Jadovnika, gorštaci prepredaju na novo vreteno, da opomenu one koji hoće da čuju:

- Šta se pita metla za vratima. Samo sekira deblja od rada. Oduvek glavu diže prazan klas. Plitak lonac brzo kipi. Ono ni majka ne bi glasala. Mandat prodaj, a obraz čuvaj. U odbornika jezik ko trlica. U svojoj kući jež, a u opštini knez.

Mnoga zrna gomilu načine

O DEVOJKAMA I ŽENAMA

DEVOJKA ko prva ruka konoplje (lepa i stasita). Devojka se ne gleda kakva je na vašaru, vać prvi dan po vašaru. Devojku i momka ako nećeš hvaliti, nemoj ih kuditi. Dobra devojka ne udaje se daleko. I dukat je mali, ali je vredan. Obraz je najbolje imanje (miraz).

Gde nije žene, onde nije ni sreće. Kuća ne leži na zemlji, nego na ženi. Kad žena ćuti, ne prekidaj je. Da je potke ko osnove, sve bi žene tkalje bile. Žena bi đavola u flašu uterala. Zavadi decu i žene da saznaš (s)kriveno u selu. Krmača i žena, kad jednom provale, ne vredi zagrađivati. Ispod mire sto đavola vire. Ko ima mladu ženu i staru kuću - uvek ima posla.