NOVAC je najrasprostranjenije propagandno sredstvo jedne države, iako niko ne obraća pažnju na motive koji su prikazani na njemu. U životu je čista matematika, a u stvari je pokazatelj ekonomske stabilnosti i snage. Pojedine novčanice, i u našoj istoriji, posebno u periodu između dva svetska rata, predstavljaju prava umetnička dela. Motivisan predavanjem Milete Prodanovića "Kako čitati novac", Leskovčanin Nebojša Dimitrijević, koji u leskovačkom Narodnom muzeju brine o numizmatičkoj zbirci, priredio je izložbu papirnog novca.

- Ako bismo papirni novac sa izložbe poređali jedan do drugog, dobili bismo istorijsku čitanku ekonomskih, političkih i estetskih prilika na ovom prostoru od 1886. godine do danas. Nismo hteli da se bavimo suvoparnim podacima o dimenzijama tog novca, već smo ga "čitali" i došli do zaključka da je svaka novčanica priča o Srbiji i našim nekadašnjim državama - kaže Nebojša Dimitrijević, arheolog.

PRVI srpski novac od papira štampan je u vreme srpsko-turskog rata, kao probna serija koja nikada nije puštena u opticaj.

Kraljevina Srbija 1884. dobija Narodnu banku i odmah pušta u opticaj prvu našu papirnu novčanicu od 100 dinara, štampanu u Belgiji. Tamo smo dobili kliše od 100 franaka i na osnovu njega napravili naših 100 dinara. Međutim, zbog velike vrednosti, ovom novčanicom se teško manipulisalo, pa su se već sledeće godine pojavile novčanice od 50 i 20 dinara, a leskovački muzej raspolaže novčanicom koja je prva, na pravi način, prihvaćena od građana - 10 dinara iz 1887. godine.

- Kako je Srbija bila mlada država, koja je dugo čekala na obnovu teško stečene državnosti, na novčanicama je motiv mlade žene koja simbolizuje upravo Srbiju. Ona u ruci drži mač, štit, ima krunu, sve simbole vlasti. Tu je spremnost da se pravda deli mačem, ali i da se država štiti - objašnjava Dimitrijević - Tu su simboli trgovine, zanatstva i poljoprivrede. Na naličju su seljaci, ratari, stočari. Oni govore o privrednom karakteru zemlje... Naši nacionalni simboli dolaze do izražaja i novčanica opisuje aktuelnu državu, ali i povezanost sa Nemanjićima i srednjim vekom.

U VREME Prvog svetskog rata Bugari, Nemci i Austrijanci su u okupirana područja doneli svoj novac. U opticaju ga je bilo i u vreme oslobođenja i stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Trebalo je na našem novcu promeniti ime države, a ni postojeći nije bio dovoljan jer se broj stanovnika znatno povećao. Zbog toga je, u prvo vreme, prihvaćen i strani novac, ali je nostrifikovan tako što je na njemu stavljana markica, slična današnjoj akciznoj, i pečat.

Sveti Sava prvi i jedini put se našao na našem novcu 1943. godine


- Ideja nove države bila je jedinstvo tri konstitutivna naroda i to se vidi na prvom novcu izdatom sa njenim imenom. Na novčanici od pola dinara natpisi su na tri jezika. Tu je srpski štit, hrvatska šahovnica i grb ilirskog pokreta kao simbol slovenačkog naroda. Iz tog perioda, kada je naš novac štampan u Francuskoj, najinteresantnija je novčanica od 10 dinara iz 1920. - čuvena "amerikanka", jedina naša novčanica štampana van Evrope, u Njujorku, i samo na njoj dominiraju antički simboli - dodaje autor izložbe.

Pročitajte još: Naše novčanice krase beloglavi sup i medved

Višenacionalnom simbolikom na novcu kralj Aleksandar je pokušao da razvije pojavu koju smo kasnije zvali "bratstvo i jedinstvo", ali je u tome imao malo uspeha. Posle blokade političkog života, kralj zavodi diktaturu i menja naziv države, a 1929. godine se osniva Zavod za izradu novčanica u Topčideru. Naš sagovornik nam ukazuje da su sa tadašnjeg novca nestali nacionalni, a na njih dolaze simboli državnog jedinstva: kralj Aleksandar, kraljica Marija i kralj Petar.


- Te novčanice radili su akademski umetnici Paja Jovanović i Vasa Pomorišac i svaka je bila umetničko delo za sebe. Naročito se izdvajaju novčanica od 1.000 dinara iz 1931. sa likom kraljice Marije, kao i novčanica od 1.000 dinara iz 1935. za koju kažu da je jedna od deset najlepših na svetu - kaže Dimitrijević.

TOKOM Drugog svetskog rata sa novčanica nestaju Karađorđevići. U vreme vlade Milana Nedića dinar je dobio prefiks srpski, a sve novčanice se mogu podeliti u dve grupe. Jednu čine likovi iz naše verske i kulturne istorije, a drugu predstave seljaka i srpskih domaćina.

NAJBOLjI MUZEJ U SRBIJI LESKOVAČKI Narodni muzej je nedavno proglašen najboljim muzejom u Srbiji. Njemu je Muzejsko društvo Srbije dodelilo nagradu "Mihailo Valtrović" za ukupne rezultate postignute u prošloj godini koji po stručnom i naučnom značaju predstavljaju izuzetan doprinos razvoju kulture Srbije. Muzej u Leskovcu je ovu nagradu dobio i pre četiri godine za novu stalnu postavku "Vremeplov leskovačkog kraja" i izložbu "Jug Srbije u Velikom ratu".

- Oni su vredni i rade na polju. To je imalo za cilj da odvrati ljude od priključenja pokretu otpora i da ne idu u šumu. Na tom novcu nije bilo mesta za naše pretke koji su podizali bune i ustanke, ali je pružena prilika da se očuva naš nacionalni identitet kroz likove poput Vuka Karadžića. To je i vreme kada se Sveti Sava prvi i jedini put našao na našem novcu. Na novčanici od 100 dinara iz 1943. godine - priča Nebojša.

KOMUNISTI su štampali novac buduće države i pre oslobođenja. Prva serija tog novca štampana je 1944. godine u Moskvi. Na njima je bio samo jedan lik - Milivoje Rodić, prvoborac i nosilac Partizanske spomenice, a sledeća serija novčanica puštena je u opticaj dve godine kasnije.

- Na njima dominiraju manuelni rad i predstave mišićavih radnika. Zemlja se na mišiće gradila i obnavljala. Slavio se proletarijat, koga s vremenom zamenjuju slike kombajna i raznih mašina, a na novčanici od 1.000 dinara iz 1955. je železara u Zenici. Zabluda je da je na njoj lik Alije Sirotanovića, rekordera u iskopu rude. Radi se, zapravo, o radniku ove železare Arifu Heraliću, čiji lik će se pojaviti na još tri novčanice tog vremena - ističe autor zanimljive izložbe.

Grb Jugoslavije će, sa promenom ustava, 1963. dobiti još jednu baklju, a država novo ime. Serija novih novčanica zadržava iste likove i motive. Zajedničko im je što se na naličju nalazi kolo ljudi koji se drže za ruke, što je simbolisalo neraskidivost veza naroda i narodnosti. Iz tog vremena ljudi se najviše sećaju novčanice od 1.000 dinara, puštene u opticaj 1974. godine. Nju je osmislio Andrija Milenković iskoristivši lik svoje supruge Ružice.

Pročitajte još: Glavne zvezde jugoslovenski dinari!

- To je, zapravo, poslednja novčanica koja je u tadašnjoj državi imala stvarnu vrednost. Već osamdesetih godina polako počinju ekonomski problemi. U to vreme se na novcu pojavljuje Alija Sirotanović, a kao poslednji pokušaj obnove nekadašnjeg zajedništva - spomenici sećanja na zajedničku borbu i žrtve koje su podnete u ratu, ali se sve završilo bezuspešno - zaključuje Dimitrijević.

SIMBOL SOCIJALIZMA JEDAN od simbola socijalizma, crvena novčanica od 100 dinara, štampana je 1965. godine. Na njoj je prikazan spomenik konjanika, autora Antuna Augustinčića, koji se nalazi ispred sedišta UN u Njujorku. I Josip Broz se našao na novčanici, ali tek 1985. godine. Pre smrti on je dobio novčanicu sa svojim likom, ali ne u državi čiji je doživotni predsednik bio, već u Africi.

DA BI se izbegle nacionalističke težnje, na novcu su "crtani" apstraktni likovi - nepoznata devojka, čovek, dečak, devojčica. Sada je uočljivo da je takav novac slao poruku velike nestabilnosti i neuređenosti i da je najavio raspad države. On je u umetničkom smislu, u poređenju sa novcem iz Kraljevine Srbije, bio samo bezvredan papir, a sa hiperinflacijom to je zaista i postao.

Na novcu koji je korišćen devedesetih godina prošlog veka često su dodavane nule. Bilo je i denominacija, jer u postojećim idejnim rešenjima za dodatne nule nije bilo mesta. U vreme hiperinflacije 1993. izdata je čak 21 novčanica! Neke od njih su trajale tek nekoliko meseci, a novčanica od 500 miliona - samo mesec dana.

Naša najveća novčanica, od 500 milijardi, izdata je 23. decembra te godine. Prvog dana vredela je sedam, a već narednog dve tadašnje nemačke marke. Od četiri do 11 nula na istoj novčanici stigli smo za samo godinu dana. Tada se u priču umešao Dragoslav Avramović - čuveni deda Avram. Dinar se vezuje za marku, u odnosu jedan prema jedan. U opticaj ulazi cela serija do 100 novih dinara. Zanimljivo je da su ove novčanice izdate neustavno, jer je na njima, osim zvaničnog naziva naše valute, stajao i prefiks "novi", a da skupština o tome nikada nije odlučivala.



OTAC ZA OKUPATORE, SIN ZA OSLOBODIOCE

PRVU seriju "komunističkih" novčanica radio je Đorđe Andrejević Kun. Lik Milivoja Rodića upoznao je u nekoj od bolnica i iskoristio ga kao simbol borbe za slobodu na seriji od osam novčanica. Zanimljivo je da je idejna rešenja za novac koji je korišćen u okupiranoj Srbiji dao Đorđev otac - Veljko Andrejević Kun.