Mati Gerasima sama uz vučjaka služi svom narodu

NADOMAK sela Donja Vrijeska, blizu Daruvara u Hrvatskoj, u šumi, nalazi se pravoslavni manastir Svete Ane iz 15. veka. Ova prelepa gotička građevina do upada Osmanlija pripadala je katoličkom redu Svetog Pavla (pavlinima), da bi je, urušenu i pokradenu, početkom 18. veka obnovili pravoslavni monasi iz manastira Pakre. Danas tu živi mati Gerasima, zamonašena u Grčkoj, koja je, sa blagoslovom mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, iz crnogorskog manastira došla pre godinu dana.

Živi sa vučjakom Reom, okružena vrapcima, slavujima, kosovima, srndaćima (koji tu dolaze da piju vodu), sa dva para jastrebova, jednom sovom, gušterima...

Donja Vrijeska nekada je, kao i većina sela u okolini, bila naseljena Srbima. Danas u srpskim selima mahom žive Janjevci, rimokatolici sa Kosova. Blizu manastira je i češko selo Ivanovo, čiji su žitelji izuzetno vredni i spremni da pomognu.

Mati Gerasima rođena je u Šibeniku, odrastala je u Zagrebu, a početkom rata sa roditeljima i dve sestre, od kojih joj je jedna jednojajčana bliznakinja, odlazi u Novi Sad. Tu završava studije engleskog jezika i književnosti. Sa prijateljima počinje da posećuje manastir Kovilj, u kojem je u to vreme iguman bio sadašnji mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije (Perić). Učio ih je osnovama hrišćanskog života, primio ih je, kaže, sa puno ljubavi. Malo-pomalo, ona duhovno sazreva i okreće se veri. U početku je mislila da će karijeru nastaviti kao prevodilac u nevladinom sektoru, ali prevladala je duhovna glad i njen životni put se promenio.

Pročitajte još: Zaborav je najteža kazna

S BLAGOSLOVOM igumana Porfirija, 2001. godine odlazi u Grčku, u Manastir Časnog krsta, nadomak Korinta, na Peloponezu. Tamo prima monaški postrig i ime po Svetom Gerasimu Kefalonijskom.

- Kao jednojajčana bliznakinja veoma sam povezana sa svojom drugom polovinom, Sanjom. Ali, kada se ljudsko srce veže za Hrista, sve dotadašnje veze ostaju u drugom planu. Moj odlazak u manastir nije bila negacija nekoga ili nečega što mi je bilo dostupno kada sam prebivala u svetu. To je, nažalost, jedna od predrasuda koje o monaštvu vladaju u našem narodu. Monasi su u očima neupućenih ili duhovne atlete, ljudi precenjenih duhovnih harizmi, s jedne strane, ili pak gubitnici, razočarani u život i neostvareni u društvu, s druge strane - kaže mati Gerasima.

Pročitajte još: Indonežanska princeza iskušenica u Žiči!

A pravoslavno monaštvo je, dodaje, uvek odnos afirmacije života i neprestanog preobražavanja sebe i sveta oko sebe, "prvenstveno zagledajući se u tajnu Hrista Bogočoveka, koji isceljuje i spasava grehom izmučenog i dezorijentisanog čoveka". Dodaje i da je monah pozvan da voli čitav svet, moleći se Bogu za svakoga, bez razlike:

- Biti monah jeste podvig, jer traži celog čoveka, da se postojano preda služenju Bogu i bližnjemu. U tome mu pomaže sila i blagodat Božja. I monasi i hrišćani koji žive u svetu imaju isti cilj, razlikuju se samo po životnom ambijentu i stilu življenja. Ali u suštini, svi mi, pravoslavni hrišćani, pozvani smo da ispunimo na delu jevanđeljske reči Hristove: Budite savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski.

Njeni roditelji, odrasli u jugokomunističkom kontekstu, posle odlaska kćeri u manastir i sami se okreću pravoslavnoj veri, počinju da idu na nedeljne liturgije, da poste i pričešćuju se.

SVOJE iskustvo i duhovno sazrevanje u grčkom manastiru mati smatra neprocenjivo važnim. Tamo je bila jedina Srpkinja od 40 monahinja. Sestrinstvo je bilo po godinama šaroliko - od veoma mladih, do devedesetogodišnjakinja. U Grčkoj je provela skoro 12 godina. S vremenom, u njoj se javila želja da se vrati i služi svome narodu. Uz blagoslov mitropolita Amfilohija Radovića stigla je u Manastir Svete Ane i krenula u podvig obnove.

Od šezdesetih godina prošlog veka, do početka rata devedesetih, u manastiru su živele dve monahinje, od kojih je jedna bila invalid. Imale su imanje, dve krave, proizvodile mlečne proizvode... Mati Anastasija umrla je u Dalju, i otac Dositej preneo je njene posmrtne ostatke u manastir Grgetek, na Fruškoj gori. Tu se preselila i monahinja Teodora, i danas je sahranjena pored Anastasije.

Mnogo je srpskih crkava ostalo u Zapadnoj Slavoniji, ali je, kako kaže mati Gerasima, "malo pravoslavno stado Hristovo". Svega dvadesetak sveštenika i nekolicina monaha i monahinja okupljenih oko vladike pakračko-slavonskog Jovana (Ćulibrka), koji ulaže ogromne napore u obnovi pravoslavnih crkava i manastira, i čuvene vladičanske biblioteke u Pakracu, uz finansijsku pomoć hrvatske države i srpske Kancelarije za saradnju s verskim zajednicama. Jedan od onih manastira čija je obnova u toku jeste i Manastir Svete Ane.

U PLANU je obnova dotrajalog konaka, a uskoro će se nastaviti i sa restauracijom drevne crkve, baš kao što ju je nekada digao iz pepela patrijarh srpski Arsenije Čarnojević, koji je neko vreme živeo u dvoru, u obližnjem Siraču.

Mati Gerasima planira da na manastirskom imanju zasadi voćnjak i peče rakiju, da se bavi organskom proizvodnjom, izradom mirisnog tamjana po svetogorskom receptu i pozlaćivanjem ikona, što je naučila u Grčkoj. Raduje se gostima i, mada sama, ne oseća se usamljenom, niti se plaši života u šumi.

PRADEDA - ŽRTVA USTAŠA

PRADEDU mati Gerasime po majčinoj liniji, Petra Stankovića, Srbina iz Osinje, kod Dervente, ubile su ustaše za vreme NDH, na putu za logor Jasenovac. Prethodno su ga izvukli iz bolnice u Doboju, gde se lečio od upale pluća, i mučili. Zato je zahvalna što se Bogu moli baš ovde, u Zapadnoj Slavoniji, u neposrednoj blizini manastira Jasenovac.

- Živimo na zemlji natopljenoj krvlju srpskih novomučenika. Za mene je čast što u porodici imam molitvenike pred prestolom Božjim - poručuje mati Gerasima.