IZBEGLICA IZ AVGANISTANA: Vere smo druge, ali duše slične

VAŽNA je živa glava na ramenima i da je porodica na okupu, a sve drugo će lako doći.

Za Abdulaha (44), izbeglicu iz Avganistana, ovo je jedina istina i još nedostižni cilj. Posle tri godine od bekstva, granica, prihvatilišta, susreta sa krijumčarima, uspeo je da dobije azil u Srbiji, a zatim da postane prvi emigrant koji je otvorio privatnu firmu. Prevodilačko preduzeće koje je odnedavno registrovano u Agenciji za privredne registre ne predstavlja samo Abdulahov uspeh i pobedu prava nad birokratijom, već je podstrek drugima koji beže da ne odustaju i da se bore se za svoj komad slobode.

Naš sagovornik, koji inače ima sasvim drugačije ime i voleo bi da može da ga neustrašivo izgovori, pobegao je iz svoje domovine zbog rata, straha, ali pre svega zbog pritiska tamošnje mafije da mu otme zemlju. Zelena površina je u Avganistanu, gde je svega sedam odsto države pod oranicama, što je dragocen resurs, pa da glave njegovih najmilijih ne postanu ucenjene, krije svoj identitet.

- Kada bi oni koji već godinama koriste moju očevinu. I žele da tih 140 hektara preuzmu i na papiru saznali da sam živ i gde sam, moja deca i supruga bi bili u životnoj opasnosti - kaže Abdulah. - Ucene, otmice, sakaćenje i ubijanje da bi dobili ono šta traže, nisu strani tim ljudima. Zato sam tih već godinama i iznad svega želim da istrajem i živim za dan kada ću da zagrlim mojih petoro mališana i suprugu.

Pročitajte još - IZBEGLICA IZ AVGANISTANA: Hrvatima smo vikali "Srbija!"

A zakon kaže da, kao naš azilant, ima pravo da radi i izdržava se, kao i da se spoji sa svojom prodicom. Kako kažu u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila, na papiru sve zvuči jednostavno, ali je primena zakona mukotrpna borba sa papirologijom i sistemom. Abdulah je, međutim, otvorio mnoga vrata, postavio temelje koji će olakšati put do posla i normalnog života mnogim azilantima. Njegov slučaj legalnog spajanja porodice biće prvi takav u Srbiji.

- Abdulah govori sedam jezika i njegovo znanje nekih manje poznatih, poput farsi, paštu i urda su nam često bili dragoceni - kaže Radoš Đurović iz Centra. - Osim ova tri, govori i engleski, ruski, azerbejdžanski, švedski i srpski, kojim se za sada služi pomalo, ali ga odlično razume, uskoro bi mogao da bude osmi. U početku smo ga za prevođenje angažovali za potrebe Centra, ali sada već uveliko sam pronalazi posao i već sarađuje sa mnogim firmama i organizacijama koje se bave emigrantima. Podstakli smo ga da otvori svoju firmu, osim što se izborio za sopstvena primanja, državi koja ga je prihvatila plaća porez, zato je Abdulah dobio novu nadu.

Kako je prvi, od kada je počela izbeglička kriza, koji se po dobijanju radne dozvole odlučio na samozapošljavanje, ova pionirska odluka je, kaže, posle one da ostavi porodicu i krene, drugo najveće životno iskušenje.

- Kada sam polazio iz Kabula, ideja je bila da stignem do Francuske - priseća se naš sagovornik. - Mesecima sam na putu doživaljavao poniženja, strah, patnju, neprestanu neizvesnost, a onda sam po prelasku srpske granice doživeo prvi prijateljski i ljudski gest. Bio sam gladan, iznemogao, slomljen. Sećam se scene kako mi seljak sa njive pored koje sam prolazio, pritrčava sa šakom punom voća i vodom. I svi moji naredni susreti sa institucijama i ljudima u Srbiji bili su pristojni, korektni, a najčešće prijateljski.

Već mesecima Abdulah ne živi u kolektivnom centru u Krnjači, već iznajmljuje stan u Borči, radi posao kojim je zadovoljan i mnogo putuje Srbijom. Svakog dana čuje se sa porodicom preko skajpa i moli se za trenutak kada će se sresti. Ima najboljeg prijatelja Nikolu, od koga bi kaže, mogao da zatraži pomoć u svako doba dana i noći.

Pročitajte još - "Mali Pikaso" održao lekciju iz humanosti

- Neverovatno lepa priroda u Srbiji, osim druželjubivih ljudi, jeste ono u šta sam se odmah zaljubio. Uz to, Srbi i Avganistanci mnogo su sličniji nego što bi neko mogao da pretpostavi - kaže Abdulah. - Vera nam nije ista. Vi volite praseće pečenje, mi jagnjeće, ali su nam zajednički neposrednost, iskreno prijateljstvo, toplina i manir da se živi od danas do sutra. Zbog svega toga, iskreno želim da ostanem ovde. Da jednoga dana, kada mi porodica bude na okupu, otvorim farmu ovaca i restoran gde će glavni specijalitet biti baš jagnjetina na avganistanski način.

PREĆUTKIVANjE

TOKOM 2018. godine 8.433 izbeglica se prijavilo da traži azil, od čega gotovo trećina iz Avganistana, a podneto je 325 zahteva - kaže Radoš Đurović. - Procenjuje se da je lane 27.000 emigranata prošlo kroz Srbiju, a da svakog trenutka njih oko 6.000 boravi širom naše zemlje. Osim migranata koji brzo dođu i izađu iz Srbije, dalje ka svom cilju, veliki je broj "zaglavljenih", koji se zadrže i godinama. Sporost institucija koje treba da reše njihov status, osnovni je problem. Poslednjih meseci beleže se drastični primeri brutalnosti prema migrantima na granicama Hrvatske, Mađarske, Rumunije i vraćanja nesrećnih ljudi nazad u Srbiju, što EU licemerno osuđuje, a Srbija prećutkuje.