Ja sam Siniša, filigran iz Prizrena

SANjAO sam Prizren, cvrkut ptica u mojoj Potkaljaji i Crkvu Svetog Spasa punih 12 godina. Dok sam bio u izbeglištvu, u Ljigu i Kragujevcu, nije bilo dana da nisam razmišljao o tome kako da se vratim svome gradu na Bistrici. Znao sam da je naša kuća u kojoj je živelo pet generacija mojih predaka zapaljena 1999, da se Srbi u Dušanovoj prestonici mogu izbrojati na prste, ali sve moje misli i želje stremile su povratku. I, ostvarile su mi se 2011. godine. Sada živim u Prizrenu i bavim se poslom za koji sam se školovao - prizrenskim filigranom.

Ovako, za "Novosti", govori Siniša Cvetković (62), jedini Srbin u Prizrenu koji se bavi zanatom po kom je grad podno Šare čuven vekovima. Od stvaranja nakita i ukrasnih predmeta pomoću tankih srebrnih i zlatnih niti, Siniša danas živi. Uz veliku pomoć supruge Sunčice (60), potomka stare prizrenske porodice Šemić, stvara narukvice, prstenje, minđuše, priveske, kandila, muštikle, čak i makete brodova. Pred vanvremenskom lepotom svih ovih rukotvorina, jednostavno zastaje dah.

PROČITAJTE JOŠ: Petica iz majstorstva graviranja voća i povrća

- Umetnosti i veštini filigrana nema kraja - priča nam Siniša. - Od tura, tankih žica prečnika od 0,02 pa do desetak milimetara, umešan zanatlija može da "isplete" sve što se nacrta. Ali meni crteži nisu potrebni. Uzori po kojima radim iscrtani su pre mnogo vekova na freskama drevnih srpskih hramova, ne samo u Prizrenu, već širom Kosova i Metohije. Na njima su srpske vladarke naslikane sa izuzetno bogatim nakitom, ogrlicama i narukvicama. U Visokim Dečanima postoji naslikana jedna vrlo izražena filigranska narukvica, a u Gračanici ogrlica. To su izvori ideja, samo poneki unikatni ukras dodam dok radim.

Sav pribor za izradu filigrana: pincete, heklicu, makaze, male čekiće, nekoliko vrsta klešta i brener - na duvanje i automatski, nalazi se u njegovoj kući u Potkaljaji. Radnju nema i ne razmišlja o tome da je otvori, ali sve što izradi nađe kupca.

- Filigranom se u Prizrenu tradicionalno bave Albanci katolici i Turci - nastavlja razgovor Siniša. - Njihovih radnji ima mnogo, a i ne mogu da im pariram zbog količine srebra i zlata koje imaju. Jednom sam konkurisao za podsticajna sredstva, ali su me odbili. Mnogo je, međutim, važnije što sam u ovom zanatu vešt koliko i oni, pa se, i pored svih poteškoća, i van Prizrena pročulo za moj rad. I srećan sam zbog toga, jer je oduvek, u svakoj generaciji u mom gradu, radio bar po jedan Srbin filigranist. Nastavljam tu tradiciju, a verujem da će tako biti i posle mene.

Sunčica i Siniša u radionici / Foto Lj. Gočaj

Čuvenu četvorogodišnju prizrensku filigransku školu, naš sagovornik je završio 1974. godine. A ovu prelepu veštinu zavoleo je još u detinjstvu.

- Dok smo kao dečačići igrali fudbal sa albanskom i turskom decom, njih bi roditelji u nekom trenutku pozvali da dođu da rade - seća se Siniša. - Jednom sam pitao drugove Ljeku Gočaja i Tomu i Štjefana Bljeništa da me povedu da vidim šta rade. Tada sam se zaljubio u filigran i rešio da izučim školu filigrana. No, ni u to doba, kada sam je završio, nisam imao sredstava da otvorim radnju, ali sam, pored posla u Upravi prihoda, filigran radio kod kuće. Sve što sam imao u njoj izgorelo je 1999, a kada sam se 2011. vratio u Prizren, nisam imao sredstava da obnovim pribor i alat. Ali znajući za moju ljubav prema filigranu, školski drug Ljeka Gočaj kupio mi je brener kako bih nastavio da radim.

Za umetnička dela od filigrana, na adresu Siniše Cvetkovića u Prizrenu danas stižu mnogobrojne narudžbine. Nakit prodaje uglavnom Srbima koji posećuju prizrensku Bogosloviju i svetinje u gradu na Bistrici, izrađuje kandila za hramove, posećuje etno-festivale širom Srbije...

- Nekome se čini da je lako stvarati filigran - govori Siniša. - Ali srebrna i zlatna nit nisu konac. Mora da se radi onako kako se ona savija, a ne kako majstor hoće. Jedan pogrešan potez i sve mora iz početka. Baš kao i u životu.

KUĆA U POTKALjAJI

KUĆU porodice Cvetković, spaljenu 1999. godine, obnovio je Danski savet za izbeglice, strogo se pridržavajući plana da spolja zadrži izgled koji je imala pre više od jednog veka. Nalazi se u najstarijem delu Prizrena, iznad Bogoslovije, u naselju Potkaljaja.

Do ovog naselja pod zaštitom Uneska, nekada naseljenog samo Srbima, vodi krivudavi, uski, vrlo strm put popločan kaldrmom. Iznad kuće Siniše Cvetkovića je i Crkva Svetog Spasa iz 14. veka koju su albanski ekstremisti zapalili i teško oštetili 2004. O ovoj svetinji, sa blagoslovom sveštenstva, Siniša se brine od povratka u Prizren pre osam godina.

PROČITAJTE JOŠ: I Albanci se mole u Visokim Dečanima

HEKLANI FILIGRAN

- POSLEDNjIH nekoliko godina uz supruginu pomoć radim jedinstveni filigran pomoću heklice - priča nam Siniša. - To je izuzetno teško i samo još jedna albanska katolička porodica koja se bavi filigranom radi nakit ovom tehnikom.

Na to sam vrlo ponosan i voleo bih da toj veštini naučim unuka Uroša Jevtića, koji živi u Ljigu. Od šestoro unučadi, čini mi se da bi on bio umešan filigranist. Siguran sam da bi on to mogao, a mene bi beskrajno usrećio.