SAVA JE MOJE MORE: Novosti na pecanju sa ministrom Šarčevićem

REKA je melem. Sa sobom odnese sav stres i nervozu radnog dana. Nekada sam stalno dolazio na Savu, a sada sam srećan ako uspem jednom u dve-tri nedelje.

Pročitajte još: ŠPIJUNKA: Mladen Šarčević tačan kao sat

Ovim rečima ekipu "Novosti" dočekao je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, u nedeljno jutro, na svom brodu usidrenom u Ostružnici. Brod je star, odavno ne plovi, uveliko spreman za renoviranje. Ambijent pravi ribarski. Teško je naći dve iste stolice i čaše. Ni traga od luksuza kakav bi neko ko ga ne poznaje očekivao od ministra i vlasnika elitne privatne škole. Ali baš takav brod, kaže naš domaćin, odličan je zaklon za strasnog pecaroša, koji ni zimi ne odustaje od svog hobija. Zbog savskog sunca, kaže, cele godine je preplanuo, pa ljudi misle da je boja sa Maldiva, a ona iz Ostružnice!

Pročitajte još: Špijunka: Mladen Šarčević na pecanju za Novu

Pokazuje kako će na palubi da napravi klupe i sto, ali vodi nas i do "groblja štapova" u potpalublju - gomile starih komada, sa kojih skida rezervne delove.

Na pramcu čeka prijatelj Drakče, sa kojim naš domaćin deli ribolovačku strast. Priče im, kaže, nisu ribolovačke. Zabacili su i čekaju da riba zagrize. A dobro je grizla tog dana. Mladen Šarčević odmah nas obaveštava da je vreme mresta i da je zabranjen lov na štuku, soma, smuđa... Zato je mreža puna bele ribe - šljivara, krupatice i buborka. Iz "čuvarke" odvaja i čisti koliko je dovoljno za ručak, ostale vraća u reku.

- Od detinjstva pecam. Niko nam nije kupovao pribor kad smo bili deca. Sami smo ispravljali leskove i drenove grane, a plovke pravili od pampura i guščjih pera. Kad su se pojavili štapovi od bambusa, mi smo u novobeogradskim močvarama brali i gospođama prodavali rogoz za ikebane, a od tih para kupovali bambusove štapove na Zelenom vencu. Znali smo i da pecamo na tim barama, na mestu gde su sada elitne zgrade - priča ministar. - Danas imam više od 80 štapova, za sve vrste pecanja i svaku ribu - na plovak, za mušičarenje, brze vode, za lov na moru. Mada na moru nisam bio 17 godina, iako imam kuću na Jadranu. Porodica ide, a ja dođem na Savu, jer tu je sve što mi treba - voda, mir i uživanje.

Dok čisti ribu od koje je potom spremio ručak za goste, Šarčević otpozdravlja alasima koji u čamcima mile Savom i redom dovikuju: "Gde si, Mlađo? Kako ide?" Objašnjava nam kako su ostala samo tri alasa koja žive od onoga što ulove.

A uz ručak prelazimo i na teme koje ga poslednjih godina okupiraju više od pecanja - škole, đaci, nastavnici, naučnici... Slovi za ministra koji je u svom mandatu promenio najviše najbližih saradnika - pomoćnika, državnih sekretara i savetnika. Više od 20 ljudi u njegovom kabinetu dobilo je zamenu. Na nekim radnim mestima izređalo se i po troje. Dopunjava našu opasku, pa kaže da je u sektoru prosvete smenio oko 70 rukovodilaca različitih ustanova. Obrazloženje je, dodaje, isto za sve - nisu dovoljno dobro radili svoj posao.

- Pred svoj tim i sebe sam postavio određene ciljeve i zacrtao da imamo jedan olimpijski ciklus od četiri godine da to sve završimo, iako je realno potrebno deset godina - pojašnjava Šarčević. - Taj tempo mogu da izdrže samo oni koji uspeju da ispune olimpijsku normu. Svi koji trče sporije, zamenjeni su.

Njegova "reprezentacija" pripremila je izmene 20 zakona, koji su usvojeni tokom mandata, a spremna su još četiri. Na pitanje "Novosti" da li baš toliko ništa nije valjalo u prosveti, odgovara da je ceo sistem morao da se modernizuje, okrene ka rezultatima koje učenik postiže u školi i uskladi sa potrebama tržišta rada. Zato su, ističe, menjani zakoni.

Objašnjava da svi delovi sistema moraju da budu uigrani, kako bi radili u korist učenika.

- To je kao fini vez. Mora sve da bude čisto, spremni konci i mustra, a igla precizna. Ovde su to zakoni, planovi, i svi akteri - od škole, preko roditelja, do celog društva - objašnjava ministar. - Ako imate nasilje na svakom ćošku, deca to imitiraju i donose ga u školu. Danas ga ima više nego pre nekoliko decenija, ali je i vidljivije, posebno zbog društvenih mreža. Moramo da pokažemo da je ono kažnjivo. I to oštro!

Kompjuteri i mobilni telefoni su, dodaje, dobri, ali kada se koriste u bolje svrhe, i zato je digitalizacija u vrhu prioriteta. Uvođenje obavezne informatike i druge reforme koje je sproveo sa svojim timom, otkriva, sada "prepisuju" mnoge države. Eksperti Ministarstva prosvete mentori su kolegama iz nekoliko zemalja u izmenama prosvetnog sistema. To je, zaključuje ministar, najbolji dokaz da smo na dobrom putu.

"SOMOVI" U POLITICI

O REČNIM somovima može da priča naširoko, ali, kaže, ne zna ništa o "somovima" u politici, ni da li ih uopšte ima:

- Nisam političar. Sve što mislim to i kažem, jer ne pravim političku karijeru. Ceo život bavim se prosvetom i prošao sam sve - od nastavnika, preko direktora škole, do vlasnika. Poznajem dobro sistem i trudim se da ga unapredim svojim znanjem i radom. Danas sam ministar, a mogu već sutra da to ne budem i nemam nikakav problem sa tim. Imam profesiju kojoj ću da se vratim.

NEDIMOVIĆ, DRUG IZ NEMANjINE

OD cele vlade naš savski domaćin najbolje se slaže sa Branislavom Nedimovićem, ministrom poljoprivrede. Zamera mu samo što ne voli da peca. Kaže, Nedimović mu je više puta organizovao pecanje u svom kraju, oko Sremske Mitrovice, ali odbija da uzme štap u ruke.

- Žalim mu se ponekad na nesavesne ljude, koji ne poštuju pravila sportskog ribolova, ali i na one koji zagađuju reku. Tražim da više štiti vode. I kada putujemo zajedno u delegaciji, ne mogu da odolim da se ne umešam u ekološki deo posla, jer mi je to struka.

RONI U MUTNOJ VODI

U VOJSCI sam bio u rečnoj flotili u Novom Sadu. Tu sam postao ronilac i dobio licencu za ronjenje u mutnim vodama - otkriva naš domaćin.

Kaže da je mnogo puta u životu ronio, te da je osposobljen i za zarone u ekstremnim uslovima.