Valjevac Saša Đurđević bio je daroviti fudbaler, smešila mu se uspešna karijera, a onda je kopačke okačio o klin, završio Bogoslovski fakultet i postao - sveštenik! Protonamesnik je u Nort Portu, na Floridi, u SAD, u Hramu Svetog Save, a prethodno je bio sveštenik u Karakasu u Venecueli.

Da studira teologiju, čvrsto je, veli, prelomio jedne noći za vreme NATO agresije 1999. godine. Bio je odličan učenik, prvo se kolebao između DIF-a, Više trenerske škole i psihologije.


PROČITAJTE JOŠ:
ČUVARI VEKOVNE TRADICIJE: Ovako se prave džinovske “ratarske sveće” manastira Tronoša

- Odrastao sam na molitvi, moja porodica uvek je poštovala i obeležavala sve verske praznike i našu slavu, zaštitnika Svetog Jovana Preteču i Krstitelja Gospodnjeg - kaže Saša. - U mojoj familiji ima i sveštenih lica, poput protođakona Ljubomira Rankovića, a moji dalji preci bili su Mata i Mića Đurđević, čija su imena uklesana u priprati crkve u nadaleko znamenitoj Brankovini, kolevki slavnih Nenadovića, selu u kom je detinjstvo provela najveća srpska pesnikinja Desanka Maksimović. Prota Mata bio je prvi pisar u valjevskom srezu. Otud, nije čudo što se u meni, umesto da budem fudbaler, javio jak priziv za sveštenički poziv.

Završio je Bogoslovski institut, potom praktične studije na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. U valjevskoj Osnovnoj školi "Milovan Glišić" predavao je veronauku, a krajem 2007. godine episkop valjevski Milutin rukoproizveo ga je u đakona. Do leta 2011. godine u Valjevu je organizovao više od 50 tribina "Pravoslavlje i mladi", te prva plivanja na Bogojavljenje za časni krst, koncerte, izložbe, promocije...

- Nije mi se ostvario dečački san da igram fudbal širom planete, ali Bog me pozvao da budem misionar u svetu - kaže otac Đurđević. - Mitropolit Amfilohije Radović, tada administrator za Eparhiju južnoameričku, rukopoložio me je u cetinjskom manastiru, kod moštiju Svetog Petra Cetinjskog, te me imenovao za sveštenika u Karakasu u Venecueli. Maja 2012. godine sa suprugom i dve ćerke obreo sam se na drugom kraju sveta.

Liturgije u pravoslavnoj crkvi u Karakasu bile su sve posećenije, čak je i kršteno i nekoliko Venecuelanaca. U Karakasu je, kaže upoznao mnoge iz srpske emigracije posle Drugog svetskog rata, među njima Stoju Solunac, koja je kao dete bila u Jasenovcu, gde su joj roditelji i cela familija pobijeni, te čuvenog vojvodu fruškogorskog, nedavno preminulog Aleksandra Jankovića, poslednjeg kraljevog pilota...

- Kruna mog boravka u Venecueli bilo je pokretanje pravoslavne misije u Kolumbiji - ponosno ističe Đurđević. - Na- žalost, kad je Venecuelu zahvatila velika ekonomska kriza, vratili smo se u Valjevo. Crkvu u Venecueli sada veoma uspešno vodi arhimandrit dr Evstatije Azdejković. Pre dve godine, dobio sam blagoslov vladike Irineja Dobrijevića, da na Floridi, u SAD, služim u Crkvi Svetog Save. Ovoga puta, Bog me odveo u zemlju o kojoj sam kao dečak maštao, bio sam oduševljen Amerikom. Srpska crkva u Americi je impozantna. Duh nemanjićke Srbije, zadužbinarstva, zaživeo je na američkom kontinentu. U SAD i Kanadi postoje prelepe srpske crkve, mnoge su građene po uzoru na naše srednjovekovne manastire. Veliki doprinos snazi srpske crkve u Americi daje vladika Irinej Dobrijević, jedan od najsvestranijih episkopa, koji po ugledu na Svetog Vladiku Nikolaja Velimirovića čvrsto stoji na čelu Istočno - američke eparhije, bori se i moli za interese našeg naroda i Srbije, za što bolje pozicioniranje u američkoj javnosti i narodu.

Sa dizajnerom Markom Lugonjom, uz blagoslov episkopa Irineja, valjevski kraj je, veli protonamesnik, učestvovao u projektu izložbe "Tamo daleko: 1918-2018", u Americi, povodom stogodišnjice podizanja srpske zastave na Beloj kući. Doprineli su i sećanju na spasavanje više od 500 savezničkih pilota, koje je avijacija SAD izvela u saradnji sa snagama Draže Mihailovića, a koje su Nemci za vreme Drugog svetskog rata oborili iznad Jugoslavije.


PROČITAJTE JOŠ:
Bogoslovija u Prizrenu predstavlja nadu da je moguć opstanak Srba na Kosmetu

- Ovi divni trenuci iz istorije Amerike i Srbije jesu i mogu da budu temelj za zajedničku budućnost - kaže Đurđević. - Od Amerike i američkog naroda možemo mnogo da naučimo, pre svega o patriotizmu i kako se voli svoja država, kultura, tradicija. Uz brigu za crkvu i narod, aktivnosti sveštenstva usmerene su i na podizanje odnosa Amerike i Srbije na ravan kao kada je srpska zastava bila visoko podignuta nad Belom kućom. Ali, mi sa ove strane okeana poručujemo da smo dušom i mislima sa našim narodom na Kosovu i Metohiji u molitvama, da srce naše otadžbine ostane zauvek srpsko!n

PORODICA

- Suprugu Slavicu upoznao sam 2004. godine, venčali smo se u crkvi u Brankovini, zadužbini prote Mateje Nenadovića, imamo dve ćerke, dvanaestogodišnju Anastasiju i desetogodišnju Savinu - kaže Đurđević. - Supruga, koja je u to vreme radila kao asistent na Megatrend univerzitetu u Beogradu i svuda u Srbiji, veliko iskustvo sticala je uz čuvenog Sergija Lukača, s njim je zajedno kreirala modnu marku "Sent Džordž", zaprepastila se kad sam joj rekao da idemo u Karakas, grad sa najviše ubistava na svetu. Odgovorio sam da je to blagoslov, i da, bez obzira na sve, idemo tamo!

FUDBAL

- Počeo sam fudbal da igram sa šest godina u valjevskom klubu Radnički Peti puk, potom u Elindu i Krušiku, a kad sam stasao, kratko sam bio u omladincima Kolubare iz Lazarevca, te Železničaru iz Lajkovca - priseća se Saša. - Promenio sam zatim mnoge klubove, da bih 1995. godine potpisao dvogodišnji ugovor za Obilić, iz kog sam ubrzo otišao. I dalje igram aktivno, lane za argentinsku ekipu Huver, a ove godine sa timom Perua ušao sam u finale fudbalskog turnira u Kejp Koralu na Floridi.