KADA je, pre tri godine, britanski prestolonaslednik princ Čarls boravio u Hrvatskoj i sreo se sa episkopom pakračko-slavonskim Jovanom (Ćulibrkom), prvo ga je upitao za Pakračku biblioteku i njenu sudbinu. Jer princ Čarls zna ono što se decenijama među građanima nije znalo - da Eparhijska pakračka biblioteka "krije" neprocenjivo svetsko kulturno blago, čije su mnoge knjige i rukopisi pod zaštitom države.

Stara je praktično koliko i Britanska biblioteka. Prva izdanja Rusoa i Voltera, sabrana dela Žila Verna na francuskom, prvo izdanje sabranih dela Fridriha Ničea iz 1901, Služebnik iz 1519. godine, jedini primerak na svetu, štampan u goraždanskoj štampariji, koja ove godine slavi 500 godina postojanja, samo su deo vredne zbirke. Tu je i jedna od dve preostale knjige našeg prvog dramaturga Joakima Vujića, zatim "Ravnorečko evanđelje" iz 16. veka, prvo izdanje Vukovog Rječnika iz 1818. i jedno od retkih sačuvanih prvih izdanja Vukovog Novog zaveta.


PROČITAJTE JOŠ: UDAR NA SRBE POVRATNIKE: Kradu nam stoku da bi nas oterali

- Na svetu postoji pet primeraka Vukovog Novog zaveta. Osim nas, imaju ga Univerzitetska i Narodna biblioteka, Filološki fakultet i Matica srpska, ali jedini koji je Vuk potpisao nalazi se u Pakracu - objašnjava, za "Novosti", vladika Jovan. - Vuk je knjigu 12. septembra 1847. godine poklonio "njegovoj ekselenciji Josifu Rajačiću".

Vladičanski dvor u Pakracu i Saborni hram Svete Trojice našli su se na liniji razdvajanja tokom rata devedesetih. Jedino što je ostalo od oba bile su izrešetane zidine - bez krova i plafona. Iz njih je bujalo drveće i šiblje. Hrvatske snage ostavile su iza sebe pustoš. Sve je provaljeno, crkva je gorela, mnogo toga je ukradeno, uključujući stari ikonostas i vredne portrete iz Vladičanskog dvora.

Čuvena biblioteka za dlaku je izbegla tužnu sudbinu. U februaru 1992. godine, hrvatski vojnici izneli su je u dvorište dvora s namerom da izbrišu svaki trag postojanja pravoslavlja u tim krajevima. Spasao ju je Ivan Hiti, profesor iz Varaždina, oficir u rezervi. Preneo ju je u Zagreb i predao stručnjacima Nacionalne i sveučilišne knjižnice. Hiti je zbog toga platio visoku cenu - izbačen je iz Hrvatske vojske i u Varaždinu više nije mogao da nađe posao. Od patrijarha srpskog Irineja u Beogradu, 2013. godine, za herojski podvig primio je Orden Svetog cara Konstantina.

Biblioteku su, inače, već jednom otimale ustaše, tokom 1941. godine, a komunističke vlasti zadržale su je posle rata u Zagrebu, u Muzeju za umetnost i obrt. Tek manji deo vraćen je osamdesetih Vladičanskom dvoru. I posle "Domovinskog rata", spasene knjige i rukopisi dugo su bili u Zagrebu. Nacionalna sveučilišna knjižnica ih je popisala i sačuvala, a Mitropoliji zagrebačko--ljubljanskoj vraćene su 2007.

Ogromnim naporima vladike Jovana, i uz veliku finansijsku pomoć pre svega hrvatske države, a zatim i Kancelarije za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama Vlade Srbije, i privatnih donatora, potpuno je obnovljeno južno krilo Vladičanskog dvora, neophodno za svakodnevno funkcionisanje, dok je na centralnom delu, gde će se i nalaziti knjižni fond, obnova u toku. Treći deo i dalje stoji razvaljen, a kroz ostatke prozora izbijaju olistale grane.

Više od 20.000 knjiga i rukopisa danas su smešteni u dobro obezbeđenom depou, čiju je izgradnju pomoglo hrvatsko Ministarstvo kulture. Za mesec dana, kaže episkop, biće postavljen kamen za pod u hodnicima biblioteke. Prva sala očekuje se dogodine. Osim prostorija s knjigama, čitaonice, arhiva, knjižare, kancelarija, biće uređena i sala za koncerte, izložbe i predstave. Jer, Vladičanski dvor biće ponovo ono što je bio do 1941. godine, kada su u ovom kraju živeli ugledni srpski intelektualci i čuveni episkopi - kulturni centar.

- Biblioteka ima više od 20.000 probranih izdanja, a 60 punih kutija, od 230, koliko je stiglo iz Zagreba, pod zaštitom je države - objašnjava vladika. - Imamo vrednu rukopisnu, kao i drugu u svetu zbirku ranih srpskih štampanih knjiga. Samo ih Matica srpska ima više. U depou su 34 rukopisa, dok su četiri nestala u ratu. Najstariji potiču iz 15. veka. Pre rata je bilo 116 ranih štampanih knjiga, ali su neke, nažalost, nestale.

Zbirka rukopisa je toliko vredna da je direktor najznačajnije svetske institucije za digitalizaciju hrišćanskih rukopisa, otac Kolumba Stjuart iz Minesote, prvi čovek čuvenog "Hil muzeja i rukopisne biblioteke" došao u Pakrac da je vidi.

- Sa njim smo potpisali ugovor o saradnji i odmah su povukli opremu iz Bejruta i doneli je ovde da izvršimo digitalizaciju. Digitalizovana je ne samo pakračka, već i rukopisne zbirke Mitropolije zagrebačko-ljubljanske i Eparhije dalmatinske, a u toku je digitalizacija zbirke Mitropolije crnogorsko-primorske na Cetinju - kaže vladika Jovan, koji Pakrac u budućnosti vidi kao mesto u koje će dolaziti istraživači iz celog sveta da proučavaju retke i knjige neprocenjive vrednosti.

Među tim izuzetno vrednim knjigama je čak 40 iz čuvene Vukovićeve štamparije, pa Skadarske štamparije, iz Mrkšine crkve kod Valjeva, kao i "Beogradsko četverojevanđelje", prva beogradska štampana knjiga iz 1552.


PROČITAJTE JOŠ: Pronađena 400 godina stara ukradena Biblija

- Imamo bogatu vizantološku biblioteku i biblioteku posvećenu Svetoj zemlji i hrišćanstvu Bliskog istoka, koja je najozbiljnija u regionu. Od jerusalimskog patrijarha dobili smo na poklon kompletna izdanja časopisa Jerusalimske patrijaršije "Nea Sion" od 1900. godine do danas. Pakrac se vraća na velika vrata, kao što se vratila skoro zaboravljena Sent Andreja u vreme obeležavanja 300 godina od Seobe Srba - poručuje vladika Jovan.


IKONE VRAĆENE IZ SRBIJE

U muzeju će biti izloženi mnogobrojni predmeti iz srpske istorije sa ovih prostora. Posebno vredno je arhijerejsko žezlo episkopa pakračkog, koje je prvi put zabeleženo na velikom portretu vladike Kirila Živkovića iz 1799. Čuvano je u zagrebačkoj mitropoliji, a vraćeno u Pakrac na ustoličenje vladike Jovana. Tu je i više od 90 ikona, vraćenih iz Srbije, gde su bile sklonjene za vreme rata. Među njima su ikone iz Lisičina i Velikih Bastaja.


PLODNA SARADNjA

OSIM američkih partnera, Eparhija ima još tri institucije sa kojima intenzivno sarađuje i razmenjuje izdanja. Jedna je Orijentalna biblioteka iz Bejruta, koja ima najveću zbirku hrišćanskih rukopisa na arapskom jeziku, oko 3.500. Zahvaljujući prilogu Eparhije pakračko-slavonske, sada formiraju i slovensku zbirku. Takođe sarađuje i sa Katedrom za srednjovekovne studije Centralno evropskog univerziteta u Budimpešti i jerusalimskim Ekumenskim teološkim istraživačkim bratstvom u Izraelu.