ULASKOM u Veliku nedelju, sabrali smo se na liturgiji, da se setimo svih događaja koji su se zbili na ovim prostorima, gde je nastradao veliki broj ljudi, koji su samo zato što su članovi Hristovog tela, njegove crkve pravoslavne, u najstrašnijim mukama odlazili Gospodu u naručje. Sabrali smo se ne da se bavimo matematikom i da brojimo žrtve, niti da prisvajamo sebi one koji su stradali, već da se za njih pomolimo, jer je svaka nevina žrtva mučenik - rekao je mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije na liturgiji u selu Mlaka, služenoj povodom obeležavanja godišnjice proboja logoraša iz Jasenovca 22. aprila 1945.

Mitropolit je služio liturgiju uz sasluženje episkopa pakračko-slavonskog Jovana i umirovljenog episkopa Atanasija. On je pozvao sve vernike da prevaziđu podele, animozitete, uskogrudost i sebičnost.

Episkop Jovan je skrenuo okupljenima pažnju na fresku u Crkvi Svetog Proroka Ilije na kojoj je prikazana Diana Budisavljević kako spasava srpsku decu.

- Uskoro će se na zidovima naći i drugi koji su spasavali decu, koji su pomagali da se pronađu braća i sestre, da se popišu - rekao je episkop Jovan.

PROČITAJTE I: U Jasenovcu se umiralo od bolesti?!

On je poručio da je sledeće okupljanje u Jasenovcu 8. septembra, a za 16. novembar je najavio osvećenje Hrama Svetog Petra i Pavla, u selu Kućanci, rodnom mestu patrijarha Pavla.

MONSTRUOZNO U jasenovačkom logoru ubijeno je i mnogo dece

Osim meštana sela Mlaka, gosti su došli i iz Slatine, Beograda, Republike Srpske... Liturgiji su prisustvovali i politički predstavnici Srba u Hrvatskoj, među kojima saborski zastupnici Dragana Jeckov i Boris Milošević, koji je kratko, za "Novosti", rekao da godinama već dolazi na bogosluženje zbog posebnog značaja koje ima selo Mlaka i obeležavanje proboja logoraša za srpsku istoriju.

Rajko Brajić došao je kombijem sa još 15 ljudi organizovano iz Slatine.

- Na uskršnji ponedeljak, i mi ćemo, u Slatini, postaviti kamen temeljac za srpski kulturni centar - kaže Brajić, i dodaje da je danas u ovom mestu ostalo samo 12 odsto Srba, a nekada ih je bilo 70.

Vlasta Stanisavljević iz Slatine je katolkinja, ali već treću godinu dolazi u Mlaku:

- Dolazimo organizovano od kada nas dovodi paroh Dragan Gaćeša. Dolazim iz poštovanja prema svom suprugu, pravoslavcu, njegovoj porodici, našim prijateljima.

Foto Ž.Knežević

Proboj iz logora Jasenovac izvršilo je, 22. aprila 1945. godine, 600 od preostalih 1.073 logoraša, zatočenih u Ciglani, bežeći od sigurne smrti. Preživelo ih je samo 117. Istog dana, proboj je izvršilo i 147 zatočenika u Kožari, od kojih je preživelo njih 11.


DAN SEĆANjA

U Srbiji je danas obeležen nacionalni Dan sećanja na žrtve Holokausta i genocida nad Srbima, Romima i Jevrejima za vreme Drugog svetskog rata. Reč je o državnom prazniku posvećenom sećanju na stradale u masovnim zločinima tokom Drugog svetskog rata u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i u okupiranoj Jugoslaviji.Obeležava se u spomen na 22. april 1945. godine kad je došlo do proboja grupe zatočenika ustaškog logora smrti u Jasenovcu - Donja Gradina.

Foto Ž.Knežević


OSTALO SAMO 25 MEŠTANA

Selo Mlaka je pre Drugog svetskog rata imalo 1.250 srpskih duša, objašnjava nam meštanin Goran Glavić. Kaže, oko 1.000 ih se vodilo kao nestalo, a iz logora se vratilo samo njih 250. Da bi se popravila demografska situacija, tokom pedesetih godina prošlog veka doseljen je živalj iz Bosne, ali je kompletno selo za vreme operacije "Bljesak", u maju 1995, prebeglo na bosansku stranu. Oko 40 ljudi vratilo se posle rata, a danas ih tu živi 25, mahom starijih od 65 godina. Sa ostatkom države povezani su veoma lošim putem.

Glavić nam pokazuje i polusrušenu kuću pored crkve. Kaže, u njoj je za vreme Drugog svetskog rata bio SS štab, a u njemu Kurt Valdhajm, SS kaplar, potonji generalni sekretar UN.

MASOVNE GROBNICE

U ŠUMI, na oko 600 metara od Crkve proroka Ilije, nalaze se dve obeležene masovne grobnice iz Drugog svetskog rata. One nikada nisu ekshumirane i ne zna se koliko je u njima posmrtnih ostataka. U samoj Mlaki bili su dečji i ženski logor. U Jasenovcu je obeleženo sedam grobnica, u Uštici 21, gde su sahranjeni Romi, a sa bosanske strane 120.