BAR sedam hiljada primeraka "Novosti" Živorad Trišić iz Lozovika pročitao je od korica do korica, od naslovne do poslednje strane. Svakoga dana, i danas u svojoj 92. godini, deda Živko pročita sve tekstove, i to bez naočara. "Radno vreme" za čitanje omiljenog lista, vremešnom starcu počinje u 8 i traje do 14 časova. Ako mu preostane neka strana, nastavlja posle popodnevne dremke. "Kancelarija" za čitanje mu je sinovljeva krojačka radnja u Lozoviku.

- Ustanem u šest, kupim novine, bacim pogled na naslove, pa na šivenje. Deda sve vreme dok šijem, sedi na stolici i čita "Novosti". Od prve do poslednje strane. I tako već 20 godina - kaže sin Slavko Trišić, seoski krojač već 47 godina.

Živko smehom potvrđuje sinovljeve reči. Naučen da je reč svetinja, ali hoće i da dokaže. Čita tečno naglas bez naočara. Pošten seljak, da uveri goste da kod njega nema laži i prevare.

- Čitam od lista do lista. Svaki dan. Dok ne završim, ne ostavljam - kaže starina.

Snaha potvrđuje da Živko nikada naočare nije stavio.

- To je genetika. I majka mu je imala odličan vid. Ma, deda je žešći nego omladinac

- govori snaha Miroslava.

Krotak i vedar, kao da njegovo postignuće već nisu pozne godine i duh mlađi od njega, pokazuje i kako vozi traktor. Jesenas je i orao, da pripomogne sinu.

I stariji i mlađi Trišić su penzioneri. Živko već 27 godina prima poljoprivrednu penziju, a Slavko, kome je 68 godina, ima penzijski staž šest godina.

PROČITAJTE I: "Novosti" čitaju i mladi i stari

Osim očiju, Živka i sećanje služi. Priseća se svih svojih važnih godina i datuma. Kada se vratio iz mobilizacije, kada se oženio Vericom. Oboje sa 21 godinom, oboje rođeni iste, 1927. godine. Ona u avgustu, on u novembru. Isti hleb, sreću i tugu delili su 67 godina, dok se Verica, pre četiri godine, nije upokojila.

Slavko Trišić u krojačkoj radnji


Da ilustruje sećanja, odlazi u kuću po uramljene uspomene - fotografiju sa venčanja koju drži nežno u naručju dok pričamo o teških devet decenija koje je ostavio za sobom.

Priča kako je od njive živeo i othranio dvoje dece. Kad ga pitate za zvanje, u šali kaže - poljoprivredni mučenik od rođenja.

- Od malih nogu sam u njivi. Zimi, leti, noću, danju. Beda bila, i teška muka. Kopaj, ori, hrani svinje, krave. Prodaj stoku, pa nanovo. Ne čuva se za leba, vraćaju se dugovi... - priča.

Deda Živko u traktoru


Do pre nekoliko godina je orao, prskao, vozio bicikl po više kilometara do njive. Sada, zdrav i u staračkoj snazi, vreme provodi u krojačkoj radnji svog sina.

- Ništa mi ne smeta. Do 2000. sam pio samo rakiju, a od tada samo lekove. Ali, bolestan nisam - veli krepki starac.

Deda Živko sa slikom sa venčanja sa Vericom, s kojom je proživeo 67 godina


Kaže, za njegov rođendan, uvek puna kuća. Tako mu pripalo. Rođen je na dan Svetog arhangela Mihaila, koga familija slavi.

Živko je najstarija muška glava u Lozoviku. Starija od njega je samo njegova sestra od tetke, kojoj je 95. godina.

KINEZI NE ŠIJU SVEŠTENIČKE MANTIJE

DEDA Živkov sin Slavko krojačku radnju otvorio je 1972. godine. Šio je odela, ženske komplete, a sada šije mantije za sveštenike.

- Sada sve ima kod Kineza, jedino se još nisu dosetili da prodaju mantije za popove. E, tu ja nastupam. A i konkurentan sam sa cenom - duplo jeftiniji. Kada bi ponudu "okačio" na internet, ne bih mogao da se odbranim. Ali, nemam više ni ja snage, dosta je bilo - priča Slavko.