Operska diva čarobnog glasa, koji je pokorio stotine hiljada posetilaca Narodnog pozorišta u Beogradu. Beogradska Karmen živela je za svaku ariju, nagrađivana ovacijama i sa scene ispraćena u suzama. Sve ovo je operska pevačica Jelena Savić, pedesetosmogodišnja ponosna baka (juče joj je bio rođendan), majka i supruga, penzionerka i borac koji neće odustati u borbi protiv, kako kaže, svog njajvećeg neprijatelja - Parkinsonove bolesti.

- Kao instrumentalista nisam toliko volela operu. Ali kada sam došla ovde sa samo 22 godine bio je to moj svet bajki. Opera. To je jedna lepota. I punih 30 godina sam ostala u svom svetu bajke. Pre pet godina sam otišla u penziju kada sam pala na sceni. Kolege su mi bile divne, svi su mi pomagali, ali onda je došao kraj moje karijere - kroz setu priča Jelena Savić, dok posmatra svoje fotografije sa scene.

Parkinsonova bolest počinje 8 do 10 godina pre nego što se reflektuje, objašnjava naša sagovornica i dodaje da je veliki stres kada je izgubila majku značajno doprineo nastanku bolesti.


PROČITAJTE JOŠ: Novi podaci o životu u neolitskoj Pompeji

Protiv svog neprijatelja bori se različitim metodama. Noću ima velike bolove, ali svakog jutra vežba. Već godinama unazad. Priča da je nekada išla i na jogu, ali kako je bolest godinama napredovala, počela je sama kući da vežba. Uprkos brojnim tegobama koje je prate, Jelena poručuje da je presudan duh koji svaki čovek ima u sebi.

Tvrdi i da je toliko toga pročitala i naučila o svojoj bolesti i da je rešila da je pobedi. Njen doprinos je i knjiga, koja je u procesu pisanja pod nazivom "Park i ja".

Sa pozorišne scene

- Postoji nada za izlečenje. Već godinama u svetu se rade te operacije. Kod nas je tek stigla aparatura, ali se dugo čekalo na neuro-mikrohirurge. Operacija se zove dubinska elektrostimulacija mozga i ja sam se za nju prijavila. To je komplikovana operacija, oko 60 odsto njih su uspešne. Gubitka neću imati, ne može gore, a dobitak može biti veliki. Moja doktorka kaže da sam idealan kandidat i sada do kraja godine čekam na operaciju.

Iako se penzionisala, ova umetnica nastavila je da se ostvaruje u drugim stvarima. Naučila je da koristi kompjuter, gotovo svakodnevno pravi ikebane od cveća, a vodila je i dečiji hor u Crkvi Svetog Đorđa. Danas je predsednica Udruženja obolelih od Parkinsonove bolesti.

Jelena je vernik, a u crkvu je išla moleći se da otkriju od čega je bolesna, jer pune dve godine nisu mogli da joj ustanove dijagnozu. Počela je ide u Crkvu Svetog Đorđa i da peva tamo.

- Kada sam počela da idem u crkvu meni je Gospod poslao san. Sanjam da sam na pešačkom prelazu i da sa druge strane vidim moju drugaricu Vesnu Perić, koju baš dugo nisam videla. Znala sam da je završila medicinu i ništa više nisam znala o njoj. Ja vidim nju i kao vučem je, vičem joj: Vesna pomozi mi, pomozi mi. Sutradan pozovem oca i ispričam mu san, a on mi kaže da je Vesna šef magnetne rezonance u Kliničkom centru. I ja odem kod nje. Ona me je dalje uputila na najbolje lekare. Tada su mi konstatovali Parkinsonovu bolest.


PROČITAJTE JOŠ: Devojčica iz palestinske porodice najbolja iz srpskog jezika i biologije

VELIKA PODRŠKA SUPRUGA

NAŠA sagovornica tečno govori ruski, s obzirom na to da joj je deda bio general carske vojske Rusije. Otac i majka su bili univerzitetski profesori, a danas je ponosna baka unuka Milice i Mihajla i majka Marije i Stefana. Posebno ističe supruga Zorana.

- Zajedno smo od moje 15. godine. On je bio najbolji drug mog brata. Ljubav je jedno požrtvovanje, sve ono što on svakog dana uradi za mene. Sama sve ovo ne bih postigla - kaže Jelena.