PONOSAN sam što sam dobio specijalnu plaketu za "Najplemenitiji podvig" od "Večernjih novosti". Mnogo sam srećan što sam došao u Srbiju, prvi put posle 1986. godine, i siguran sam da ću doći ponovo. Planiram da obiđem Beograd, da posetim rodbinu u Nišu i selo Đurđevac, kod Prokuplja, rodno selo mog oca u kome sam u detinjstvu provodio cela leta.

Ovim rečima ronilac Ivan Karadžić (44) zahvalio se "Večernjim novostima", nakon što smo mu, u našoj redakciji, uručili priznanje u našoj tradicionalnoj akciji za "Najplemenitiji podvig godine". On se prošlog leta upisao u enciklopedije heroja, kada je učestvovao u spasavanju 12 dečaka, mladih fudbalera, i njihovog trenera iz potopljene pećine Tam Luang u Tajlandu. Kao jedan od najboljih poznavalaca podvodnih pećina, uključio se u iscrpljujuću misiju i sa kolegama, u ime života, pobedio monsunske kiše.


PROČITAJTE JOŠ:
"NOVOSTI" UGOSTILE HEROJA SA TAJLANDA: Ivanu Karadžiću uručena specijalna plaketa za najplemenitiji podvig godine

- Bila je to vrlo opasna akcija - ispričao nam je Karadžić. - Želeo sam da pomognem, iako je u tom trenutku moja verenica bila zabrinuta i pitala me moram li baš ja da budem deo svega toga, budući da nisam Tajlanđanin. Odgovorio sam joj da nije važno ko je odakle, već pomoći i spasti dečake. I dan-danas se sećam svakog detalja ove akcije. Mnogo sam srećan što se akcija završila na najbolji mogući način, jer su svi spaseni.

Ipak, ne zaboravlja nastradalog člana spasilačkog tima Samana Kunana, kao ni poslednji dan kada je sve, za samo nekoliko minuta, moglo da pođe po zlu zbog nedostatka kiseonika i sve višeg nivoa vode.

Ivan Karadžić sa novinarkama našeg lista

- U poslednjih pet minuta morali smo hitno da se evakuišemo iz pećine - seća se Karadžić. - Sva oprema, koja je izuzetno skupa, ostala nam je zarobljena i tek ovih dana ronioci pokušavaju da je izvuku. Za nas je, ipak, najvažnije da su dečaci dobro. Imao sam priliku da ih vidim ponovo na specijalnoj večeri, koju je organizovao kralj Tajlanda, a prisustvovalo je šest hiljada zvanica. Nakon toga ih nisam viđao, jer vlada strogo kontroliše ko sa njima kontaktira, želeći da ih zaštiti.

Posle ovog iskustva, Ivan kaže da mu se život mnogo promenio i da se još nije vratio svojim svakodnevnim navikama. O akciji spasavanja drži predavanja širom sveta, a pre dva dana svoja iskustva, koja će, kako veruje, jednog dana pretočiti u knjigu, preneo je spasilačkim timovima na konferenciji u Dubrovniku.

- Ovaj boravak u Hrvatskoj mi je bio idealna prilika da posetim Beograd i Srbiju - priča Karadžić. - Poslednji put sam bio pre 33 godine. Odmah vidim da se Beograd mnogo promenio, a ja pamtim kaldrmu i mnogo tramvaja... Ostaću sedam dana i da osim Beograda posetim rodbinu u Nišu, a ono čemu se najvišem radujem je odlazak u Đurđevac, kod Prokuplja, rodno mesto mog oca. Tamo sam u detinjstvu bio svako leto, čak i po tri meseca. Siguran sam da će ta poseta biti vrlo emotivna. Ne znam šta ću zateći, ali sećam se da su, kada sam tamo bio poslednji put, već tri-četiri kuće bile potpuno zatvorene.

Voleo bi Ivan, kako kaže, da istražuje pećine po Srbiji, iako su njegova strast, osim podvodnih pećina, potopljeni ratni brodovi.

- Svako pronalaženje i istraživanje olupina koje su decenijama pod vodom, za mene je put u prošlost, kao kroz vremeplov - opisuje Karadžić. - Uvek mi je nezamenljiv trenutak kada uđem u jedno takvo potopljeno plovilo. Sve izgleda kao zamrznuta scena iz nekog starog filma. Ima mnogo gotovo konzerviranih predmeta, čak i lobanja.

Za ovakva istraživanja Karadžić se godinama usavršavao. To je postalo njegova strast, toliko da i kada mu nije radni dan, odlazi da roni. A, sve je, kako kaže, počelo sasvim slučajno.

- U Tajland sam došao 2006. godine, na venčanje prijatelja i, jednostavno, zaljubio sam se u ostrvo Koh Tao. Ono ima samo 21 kilometar kvadratni, a čak 76 ronilačkih centara. Možda nije najlepše mesto na svetu za ronjenje, ali je savršeno za prve "korake" u podvodnom svetu. Inače, zanimljivo je da su do kraja 19. veka na njemu kaznu izdržavali politički zatvorenici. Sada je raj za ronioce iz celog sveta, koji od sredine devedesetih masovno dolaze u Tajland.

Ivan Karadžić sa plaketom "Novosti" za najplemenitiji podvig

GOST KOD DAČIĆA

IVANA Karadžića u četvrtak je primio Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova. Kako je saopšteno iz Ministarstva spoljnih poslova, ministar Dačić je iskazao puno poštovanje za Karadžićev posao, posebno za njegov podvig u Tajlandu. Poželeo je Ivanu Karadžiću da više vremena provodi u Srbiji i da se što češće sreću u našoj zemlji.


PROČITAJTE JOŠ:
"NAJPLEMENITIJI PODVIG GODINE": Akcija spasilaca zadivila celu planetu


Ivan na zadatku

RODITELjI SAZNALI IZ MEDIJA

DA sam uključen u akciju spasavanja dečaka i njihovog trenera, moji roditelji su saznali od novinara - ispričao nam je Karadžić. - Bili su potpuno šokirani i uplašeni. Obećao sam im da ću im se javljati svakog dana, ali sam jedanput zbog hitne akcije to propustio. Više od deset sati roditelji su čekali da im se javim, a za majku je to bio jedan od najvećih stresova. Moji roditelji su se upoznali krajem 1968. kada je tata došao u Dansku da studira. Hteo je da iznajmi sobu u kući moje majke, zaljubili su se na prvi pogled i ja sam se rodio posle deset meseci.