PRETEKLI IH VOJVOĐANI? Put Bosfora ni tona junetine sa Peštera

DOGOVORENA je godišnja kvota od 10.000 tona govedine za Tursku, ali sa Peštera, najpoznatijeg stočarskog kraja u Srbiji, odakle je trebalo da krene najveći kontingent, put Bosfora nije otišla ni tona. Stočari tvrde da u ovom izvoznom projektu nisu imali nikakvu pomoć ili podršku države, a da su čitav posao preuzele klanice iz Vojvodine.

Pročitajte još: Kvotu na bescarinski izvoz govedine u Tursku dižemo na 10.000 tona

Prilikom poslednje posete predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana Novom Pazaru, u oktobru 2017. godine, postignut je dogovor o godišnjem izvozu junećeg mesa iz Srbije u Tursku. Najviše junetine trebalo je da krene sa Peštera, gde se, po nezvaničnim procenama, trenutno uzgaja oko 45.000 grla krupne stoke i oko 60.000 ovaca.

- Mada važimo za stočarski kraj, nemamo mesa za veliki izvoz, niti infrastrukturu koja bi zadovoljila potrebe kupaca iz Turske. Nemamo ni dovoljno stočne hrane, pa je tov skup, a stočari se radije fokusiraju na proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda. Mnoge farme su zatvorene, nema ulaganja u stočarstvo, mladi beže od ovog posla i radije odlaze u inostranstvo. Nemamo, nažalost, ni veće klanice koje bi mogle da finansiraju tov junadi i organizuju otkup, dve sjeničke manje klanice su pred bankrotom. Ne znam da li smo kao opština mogli nešto više da učinimo na ovom planu, a ako se ukaže šansa da i peštersko meso krene u Tursku, učinićemo sve da je iskoristimo - ističe Hazbo Mujović, predsednik opštine Sjenica.

Pešterski stočari ne kriju razočaranje i naglašavaju da izvoza nema, jer država, bar što se njihovog kraja tiče, nije stala iza ovog projekta.

Pročitajte još: Porast izvoza junetine u Tursku

- Ceo posao preuzeo je takozvani vojvođanski lobi, koji ima podršku države i nadležnog ministarstva - ističe Fehim Kurtović, predsednik Udruženja pešterskih farmera. - Naši stočari su očekivali povoljne kredite i druge podsticaje za oživljavanje farmi, siguran otkup i zagarantovane otkupne cene. Ništa nisu dobili, pa je i ono što smo imali stalo. Gotovo sve farme zvrje prazne, nove, naravno, niko ne gradi. Mladi ljudi odlaze sa Peštera. Postoje i klanice koje su imale sve potrebne kapacitete za izvoz mesa u Tursku, klanica u Raški, na primer, čak su i Turci bili radi da tu kolju stoku sa Peštera. Nažalost, i ova klanica je ostala bez podrške države, bojim se da nekome nije odgovaralo da radi i da se meso sa Peštera izvozi.

Predsednik Udruženja pešterskih farmera ističe da su ovdašnji stočari prinuđeni da svoje tovljenike prodaju nakupcima iz Šapca i drugih delova Srbije koji bagatelno kupljenu stoku odvoze u Vojvodinu, gde se kolje u tamošnjim klanicama i verovatno izvozi i u Tursku.

MANTIJE IZ BEOGRADA

PREDSEDNIK Turske ugovorio je sa Srbijom godišnji izvoz i 5.000 tona mantija. Međutim, u Tursku iz Novog Pazara još nije izvezen ni kilogram ovog specijaliteta. Po Novom Pazaru kruži priča da mantije, ipak, idu u Tursku i da se proizvode u Kragujevcu i Beogradu. Prave ih žene iz Sjenice, koje su angažovali spretni biznismeni iz ovih gradova. U Novom Pazaru niko nema objašnjenje zašto je i ovaj posao sa Turskom propao.