PLANSKI razvoj, uređenje i velika sloga meštana, motivi su zbog kojih je arhitekta Biserka Ilijašev počela da piše monografiju o Banatskom Velikom Selu kod Kikinde. Četiri godine je sakupljala planove, stare fotografije, podatke i svedočanstva o tome kako je selo nastalo, dobilo ime i kako su ga Krajišnici, koji su ovde došli posle Drugog svetskog rata, izgradili pa je jedno od najuređenijih u Srbiji.

- Nastalo je od tri postojeća sestrinska sela: Svetog Huberta, Šarlevila i Soltura, u kojima su, do Drugog svetskog rata, živeli iseljenici iz Lotaringije i Alzasa, prostora na granici između Francuske i Nemačke. Ta sela bila su prva planski formirana naselja u neposrednoj blizini Kikinde u 18. veku. Najveći broj kolonista iz Lotaringije stigao je u Banat između 1769. i 1772. godine - piše u monografiji "Banatsko Veliko Selo - priča o selu i ljudima" koja je ovih dana promovisana.

Pročitajte još: Voda stiže do svake njive

Po završetku rata, sela Sveti Hubert, Šarlevil i Soltur ostala su prazna jer su se stanovnici najčešće vratili u svoje rodne krajeve. U napuštena mesta kolonizacijom je doseljeno 480 siromašnih porodica iz Bosanske Krajine. Kada su gorštaci, "vlakom bez voznog reda", stigli u mesto gde se sastaju nebo i zemlja, čudeći se gde sunce izlazi i bojeći se kako nema iza čega da zađe, jer nema brda, najpre je trebalo da mu daju novo ime. Nisu lako mogli da se dogovore, pa su našli srednje rešenje, da selo bude Banatsko i Veliko. Tako je "kršteno" Banatsko Veliko Selo.

- I danas je mesto podeljeno na tri rejona, a svaki je, u stvari, nekadašnje selo. Stari nazivi još se koriste. Niko ne kaže da živi u prvom, drugom ili trećem rejonu već u Hubertu, Šarlevili ili Solturu. Glavno selo bilo je najveće, a to je Sv. Hubert - zapisali su Ilijaševa i novinar Rajko Rajo Popović, koautor ove vredne knjige.


BAŠTINA - Selo se uvek planski razvijalo. Čak su i parkovi planski podizani. Ima dobru komunalnu infrastrukturu, čisto je, urbano uređeno. Malo koje drugo može time da se pohvali - smatra Biserka Ilijašev.

Doseljenici iz Bihaća, Bosanskog Petrovca, Drvara i Ključa shvatili su da će selo izgraditi samo velika sloga. Udružili su se i zajedničkim akcijama, vođeni mentalitetom ratnih pobednika, samodoprinosima za koje je glasalo nekada više od 97 odsto meštana, napravili su sebi ugodno mesto za život kojim se ponose njihovi potomci.

- Selo je imalo asfalt u svim ulicama pre nego Kikinda - tvrdi Popović, koji je bio i predsednik Mesne zajednice i živi u ovom mestu.

- Već 1949. igrađen je zadružni dom, 1962. asfaltni put do Nakova, tri godine kasnije nova osnovnu školu, pa za dve godine fudbalski stadion za 1.160 gledalaca. Već 1970. glavne ulice imale su električno osvetljenje. Naredne godine počela je gradnja vodovoda. Čim se završi jedna investicija počinjala je druga, pa su do 1977. godine sve ulice bile asfaltirane. Nova zdravstvena stanica izgrađena je 1986. i, za manje od godinu dana, otvoreni su bazeni. Svaka kuća u selu grejanje na gas imala je 1989, a 1991. izgrađen je novi put do Kikinde od osam kilometara. Tako je selo dobilo direktnu vezu sa gradom - navodi se u monografiji.

Banatsko Veliko Selo - Foto R. Šegrt


A o slozi Velikoselaca, možda, najbolje svedoči jedan nadgrobni spomenik. Podignut je Mihalju Masungu, Nemcu koji je ostao da živi u selu i posle Drugog svetskog rata. Po njegovoj želji, tekst na nadgrobnoj ploči ispisan je s jedne strane na srpskom i druge na nemačkom jeziku.

Pročitajte još: Krajišnici pamte korene

- Masung je savetovao Krajišnike kako da obrađuju zemlju, pozajmljivao im poljoprivredne alatke, uprezao s njima konje. Njegov sin bio je golman u seoskom fudbalskom timu Kozara, a meštani su ga zvali Miško. Kada je Masung jednom otišao u Nemačku da poseti rođake i prijatelje, pričao im je kako su novi stanovnici izgradili trotoare, zadrugu, da imaju vodovod, a kuće kupatila. Nisu mu verovali ni kada im je rekao da su izgradili put do susednog Nakova i sami, ručno, kao podlogu postavljali ciglu po ciglu, rekli su mu da je - komunistički propagator. Ali, Masung je bio dobar čovek, koji je voleo svoje nove komšije, voleo je Srbe - svedoči Rajko Rajo Popović.

MANjE SLOGE?

Danas u selu živi oko 2.500 stanovnika. Sloge je, izgleda, manje nego ranije...

- Mislila sam da monografiju treba da izda Mesna zajednica, ali nisu bili zainteresovani. Na sreću, tog posla se prihvatila Narodna biblioteka "Jovan Popović" iz Kikinde - napominje Biserka Ilijašev, arhitekta u penziji, koja je inače napisala nekoliko knjiga o graditeljskoj baštini Kikinde.