AVANTURA O KOJOJ JE MAŠTALA POČELA PRE POLA GODINE: Majo, sine, mora li ta Afrika?

MOJA velika afrička avantura, o kojoj sam oduvek maštala, počela je pre pola godine. Već sam posetila 38 gradova u sedam zemalja, a planiram da do maja obiđem još šest - Mali, Senegal, Gambiju, Gvineju Bisao, Mauritaniju i Maroko. Putujem sama, a iako se moji roditelji nadaju da ću se uskoro vratiti - ovde bih mogla da ostanem zauvek. Uzalud me zabrinuto pitaju: "Majo, sine, mora li ta Afrika?!"

Ovako, za "Novosti", govori Beograđanka Marija Aleksić (28), koja poslednjih meseci živi na Crnom kontinentu. Do sada je, kako kaže, prešla 8.700 kilometara neistraženom Zapadnom Afrikom, gde su turisti svojevrsna atrakcija.

Neko vreme je putovala Tajlandom, Laosom, Vijetnamom, i tamo stekla prijatelje koji žive u Africi. Posetila ih je u Gani i brzo se zaljubila u ovaj deo sveta. Odnedavno utiske sa putovanja, savete i fotografije iz Afrike postavlja na blogu "Gde je Meri". Poslednjih dana živi u Nigeriji, u Lagosu, predaje engleski preko interneta, putuje i uživa.

- Pre svega želim da pokažem da Afrika nisu samo gladna deca, teroristi, malarija i patnja - priča nam Marija. - Ovde sam doživela najveće gostoprimstvo, mnogo osmeha, fantastične avanture i probala ukusnu hranu. Mnogo je predrasuda o Africi, a ja bih ovde mogla zauvek da ostanem.

Kako Marija kaže, i bez miliona i bogatih roditelja mogu se doživeti neobična iskustva i može se otputovati bilo gde. To ne podrazumeva odsedanje u luksuznim hotelima, vožnju limuzinom, boravak sa belcima u skupim restoranima...

- Umesto toga, iza mojih avantura su ranac od 10 kilograma na leđima usred afričke prašine, na 35 stepeni, vožnja u poluraspalom kombiju sa pilićima i kozama na krovu - kroz smeh nam priča ova neobična devojka. - Kupanje vodom iz bunara u improvizovanoj tuš-kabini, spavanje na dušeku sa mrežom okolo, kao štit od malarije... A ventilatora, vode, struje i interneta nema. Uglavnom jedem uličnu hranu i vozim se lokalnim prevozom.

Nigerija

Sve to, pa čak i malarija koju je drugi put dobila, još nije nateralo Mariju da odustane i vrati se kući.

- Roditeljima sam prvi put za malariju rekla tek kada sam ozdravila. Iako se mnogi čude što sam još ovde, shvatila sam da je život nepredvidiv i da želim da živim punim plućima, bez straha i predrasuda - kaže naša sagovornica. - A svaki dan je nova avantura. Sada me ova infekcija ponovo lomi, ali se nadam da me neće naterati da se vratim u Srbiju pre nego što završim svoju veliku afričku avanturu.

A avantura je bilo napretek. U džungli, kada je išla na vodopad, napao ju je roj mrava, od kojih se odbranila skokom u vodu. Posetila je "rudnike zlata" - rupe sa improvizovanim merdevinama duboke oko 30 metara iz kojih se već 15 godina izvlači zlato. U Gani je doživela jutarnju nedeljnu "žurku" u crkvi, uz igru i pesmu, gde su je primili euforično, slikali je, stavili u prvi red, a pastor je, kao muzičkoj zvezdi, poželeo "dobrodošlicu sestri Mariji". Videla je i kako izgleda život u savani, pod stablom baobaba, u kućici od blata, i sa koliko zahvalnosti i zagrljaja se prima poklon od 10 dolara.

- Najjači utisak mi je da su ljudi ovde srećniji od svih koje sam ikada videla - kaže Marija. - Siromašni su, ali ih nikada nećete čuti da se žale.

Pročitajte još - Novljani avanturisti - oko sveta, katamaranom, peške, plivajući

Pre nego što se odvažila da istražuje Zapadnu Afriku, Marija je prvo radila kancelarijski posao, u kome nije videla sebe. Tražila je izazov, i tako dobila posao u hotelu u Tajlandu. Sve vreme je predavala engleski putem interneta, i od toga i danas živi u Africi.

- Ko hoće smeštaj sa vrućom vodom u Africi,

verovatno će morati da odsedne u hotelu gde soba košta 100 dolara, a čak ni to nije garancija da će imati internet ili struju - kaže naša sagovornica. - Do besplatnog smeštaja dolazim preko internet-platforme namenjene ljudima koji vole da putuju. Ali to svakako nije boravak u vili. U Lomeu, glavnom gradu Toga, na primer, bila sam u minijaturnoj sobi sa zajedničkim improvizovanim kupatilom i ve-ce kabinom nasred dvorišta. Bez struje uveče.

Sa rančem naleđima obišla sedam država

Na severu Gane, Marija je živela u selu, u sedištu male organizacije koja pomaže seoskoj deci da nauče da čitaju i pišu, pa je to bila jedina kuća sa strujom i vodom. U Beninu, s druge strane, bila je smeštena u ogromnom stanu bogatog Afrikanca. Nedavno je obišla i Obalu Slonovače.

- Afrikanci su izuzetno gostoljubivi, i do sada sam platila smeštaj za ukupno deset dana - kaže naša sagovornica. - Uspevam konstantno da radim i putujem. Ali je internet, koji mi je neophodan da bih zarađivala, veliki izazov, i sve to može da bude stresno. Moram da razmišljam unapred, da obezbedim internet i napunim sve baterije pre nego što nestane struja. Zasad sam ovde, a gde ću dalje, ko zna...

Burkina Faso

MITO

POSLE dve nedelje u Burkini Faso, odlučila sam da se vratim u Ganu za praznike, ali mi je istekla viza - priseća se Marija. - Prijatelji iz Gane su me posavetovali da spremim 50 dolara mita. Nakon dva dana putovanja, carinici na granici su me prepoznali, ponudili me čajem, pričala sam im o utiscima sa putovanja. Rekli su mi da mi je viza istekla, ali da će me pustiti u zemlju mesec dana. Novac nisu prihvatili. Izgleda da sam jedna od malobrojnih kojima je u Africi odbijeno mito.

Pročitajte još - Naša Kristina oplovila ceo svet

RASKOŠ

VELIKA je predrasuda da u Africi žive samo siromašni - kaže Marija. - Nigerija, recimo, ima stotine milionera i milijardera, kralj Asanti regiona u Gani leži na zlatu, a noć u hotelu u Burkini Faso je 2.000 dolara. Firme koje rade sa kakaoom zarađuju enormno, mnogi ovde imaju bazene, vile, privatne avione. Najbogatiji Afrikanac je milijarder iz Nigerije, koji je na venčanje svoje ćerke zvao i Bila Gejtsa. Njegov "kolega" po bogatstvu delio je gostima na venčanju automobile, u znak zahvalnosti što su došli.