VELIKI PODUHVAT CERN: I srpska pamet praviće čudo moderne nauke

EVROPSKA organizacija za nuklearna istraživanja (CERN) planira izgradnju većeg akceleratora od trenutno najvećeg svetskog akceleratora čestica, takozvanog Velikog hadronskog sudarača (LHS). Planirana mašina (FCC) je impresivno zamišljena, što po veličini od 100 kilometara u obimu, što po mogućnostima, što po ceni projekta, koja će iznositi više od 10 milijardi evra, najavio je francuski astrofizičar Orelijen Baro, iz tamošnjeg Nacionalnog centra za naučna istraživanja.

Prema rečima Petra Adžića, profesora Fizičkog fakulteta u Beogradu i predsednika domaće Komisije za saradnju sa CERN-om, izgradnja ovog akceleratorskog kompleksa planira se na velikom području, u podnožju planine Jura i delimično ispod Ženevskog jezera na francusko-švajcarskoj granici.

- Akceleratorski kompleks, obima oko 100 kilometara, biće smešten u tunelu pod zemljom - kaže, za "Novosti", profesor Adžić. - Sadašnji sinhrotron LCH predstavljaće "buster", odnosno ulazni stepen za budući veliki akcelerator. Pretpostavlja se da će pored postojeće, biti izgrađena nova infrastruktura koja će geografski da pripada CERN. O sudbini svih ovih projekata znaće se više u maju ove godine, posle velikog skupa stručnjaka na kojem će biti reči o evropskoj strategiji u fizici čestica za narednih pet i deset godina. Na ovom skupu, koji će biti održan u španskoj Granadi, učestvovaće oko 450 naučnika iz svih delova sveta.

Kako ističe profesor Adžić, po svojoj ambicioznosti, performansama, grandioznosti, ali i ukupnom budžetu, FCC daleko prevazilazi sve dosadašnje tehnološke projekte, uključujući i Veliki hadronski sudarač.

PROČITAJTE I:Šta Srbiji donosi članstvo u CERN?

Planirana eksploatacija FCC iznosila bi oko 70 godina.

Učešće Srbije u ovako velikoj gradnji novog akceleratora zavisi od istraživača, inženjera i ostalih specijalista koji su na raspolaganju.

Postojeći akcelerator čestica

- Srbija je posredstvom Univerziteta u Beogradu potpisala ugovor sa CERN-om, koji se odnosi na pripremu i izgradnju FCC. Ipak, treba biti realan i podsetiti da je to projekat za decu koja se još nisu rodila, možda i za mališane koji su danas u obdaništu ili osnovnoj školi. Naš zadatak je da pojačamo popularizaciju ove vrste istraživanja i da ih bolje organizujemo, a zadatak države je da nam omogući, u skladu sa svojim mogućnostima, da ne zaostajemo za kolegama iz sveta.

Ukoliko Srbija, kao punopravna članica CERN-a, bude učestvovala u projektovanju i izgradnji najavljenog akceleratora, biće to najveći inženjerski, tehnološki i naučni poduhvat u kojem je naša zemlja ikada sudelovala, smatra član CERN-a mreže za medije Slobodan Bubnjević.

Kako ističe, za "Novosti", bez obzira na to što se ovaj akcelerator ne gradi na našoj teritoriji, već će to biti kružni tunel u Švajcarskoj, za nas će to biti veća korist nego za visokorazvijene i bogate zemlje članice CERN-a.

- Srbija svakako neće podneti značajniji finansijski deo tereta, ali će nam na raspolaganju biti znanja kakva ne možemo ni da zamislimo, i kojima ni na koji drugi način ne bismo mogli da pristupimo. Zamislite, međutim, konkurentnost preduzeća koja su iz Kragujevca ili Subotice a koja bi bar delimično učestvovala u gradnji 100 kilometara velikog sudarača sa najvećim dostupnim energijama i tehnologijama koje nikada pre nisu isprobane.

Ovu najavu treba posmatrati na duže vremenske staze, smatra Bubnjević. Iako se govori da je ovo preambiciozna ideja, postoji opravdanje za tako nešto. Sadašnji CERN akcelerator, Veliki sudarač hadrona, radi punih 10 godina, a njegova izgradnja počela je pre dvadesetak godina, dok je projekat odobren još 1995. godine.

PROČITAJTE I: Srbija ponovo članica CERN-a

- Tako velike i skupe mašine koje zajednički gradi više od 20 država zahtevaju i dugoročno planiranje - objašnjava Bubnjević. - Kako bi se procenilo šta će biti potrebe fizike posle trenutnog akceleratora, formirana je međunarodna grupa fizičara Future Circular Collider (FCC), po kojoj se akcelerator budućnosti i naziva. Zato bi Srbiji, kao najmlađem bratu u ovoj zajednici, gotovo uvek moglo biti u interesu da se CERN upušta u ambiciozne poduhvate.

Podsetimo, Jugoslavija je bila zemlja osnivač CERN-a 1954. godine zajedno sa još 12 evropskih država, i to u vreme kada u Evropi nije bilo sličnih poduhvata.

- Za Srbiju članstvo u CERN danas predstavlja verovatno najekskluzivniji klub kojem pripadamo, uključeni smo u projekat istraživanja neodgonetnutih pitanja o strukturi materije. I nezavisno od ishoda ovog poduhvata, mi imamo privilegiju da budemo u samom žarištu novog znanja! - zaključuje naš sagovornik.

NAŠI ISTRAŽUJU POREKLO UNIVERZUMA

TRENUTNO, u CERN-u je angažovana praktično cela naša zajednica fizike visokih energija, koja se bavi elementarnim česticama, odnosno izučavanjem strukture materije i porekla univerzuma. Bubnjević navodi da naši istraživači rade u dve CERN kolaboracije (CMS i ATLAS), gde imamo dva aktivna tima.

- CERN posećuju naši nastavnici, sarađuje se sa našom privredom i to se često navodi kao važan razlog zašto smo ponovo ušli u članstvo, ovoga puta kao Srbija.