IZGRADNjA trocrkve posvećene Svetome Savi, u manastiru Ćelije, kod Valjeva, pri samom je kraju. Time se ispunjava testament Svetog oca Justina Popovića, da prihod od njegovih dela bude namenjen podizanju takvog hrama u ovoj bogomolji gde je proveo godine, zapamćen kao izuzetan duhovnik, mislilac, sjajan profesor Bogoslovskog fakulteta i plodan pisac.

Trocrkva je, kako objašnjava protođakon Ljubomir Ranković, veliki poštovalac imena i dela svetog oca Justina, poznatijeg kao Ava Ćelijski, sa tri oltara, urađena prema projektu čuvenog arhitekte Peđe Ristića.

MEĐU freskama, monahinje ove svetinje, predvođene igumanijom Glikerijom, setile su se i nedavno kanonizovanog Svetog Stefana Tronoškog, nekadašnjeg starešine manastira Tronoša, kod Loznice, koji je postradao od Turaka kada je išao da izmoli pomoć da se prehrani srpski živalj u Jadru i Rađevini.

Očekuje se da će mošti oca Justina, koje su sada u staroj manastirskoj crkvi, biti premeštene u novu.

Pročitajte još: Gradac izronio iz legende

MADA su monahinje vremešne i malobrojne, uspevaju da sve drže u najboljem redu, kao da su u najboljih godinama za rad. Mir, red, pobožna tišina, obeležavaju posetiocu boravak u ovoj svetinji udaljenoj desetak kilometara od Valjeva i tri i po kilometra od čuvenog sela, rodnog mesta još jednog srpskog i pravoslavnog gorostasa, svetog vladike Nikolaja Velimirovića.

Želja oca Justina ispunjava se uz svesrdan trud igumanije Glikerije, vredne i uporne da sve zamišljeno ostvari na najbolji način, i uz blagoslov i nesebično zalaganje episkopa valjevskog Milutina, koji nije samo ovdašnji arhijerej, već u svakom smislu čedo ovog lepog kraja i kraja pobožnih ljudi, koji su svoju veru i bogomolje čuvali i obnavljali i kad je to bilo najteže.

SVETAC ZA ŽIVOTA

- OTAC Justin je za mene bio sveti otac i za života, čovek koji je o svemu vodio računa, pa i o tome da iza njega, od njegovog rada, truda i znanja, bude podignuto ovako lepo "parče neba na zemlji", kako je nazivao crkve - kaže arhimandrit Lazar Kršić, duhovnik manastira Tavna kod Bijeljine, u Republici Srpskoj. - Uvek se radujem ovakvim poduhvatima, jer sam siguran da našu duhovnost i kulturu niko nikad i ničim ne može da omeđi, da razdvoji.