NE živimo mi u strahu zato što smo nekome naudili ili nešto loše uradili, ali se bojimo jer nikada ne znamo ko može da naiđe pored naše kuće i zbog čega baš ovuda prelazi liniju sa Kosmetom. Pogotovu se ne osećamo bezbedno noću, a ja se najviše brinem zbog dece koju ne smemo samu da pustimo u školu, već ih vozimo u nekoliko kilometara udaljene Merdare i po završetku nastave ih vraćamo kući. Jer, mališani nam odrastaju na prostoru koji nikada nije bio bezbedan, pogotovu od 1999. i dolaska međunarodne zajednice na Kosmet.

Ovim rečima Radica Kujović (33), majka četvoro mališana - Luke (10), Strahinje (9), Anje (6) i jednogodišnjeg Saše, iz kuršumijskog sela Matarove na samoj administrativnj liniji sa Kosovom i Metohijom, opisuje koliko njena porodica strepi od mogućih upada Albanaca. I dok objašnjava da policija povremeno prolazi pokraj njihovog zaseoka, u kojem su nastanjena samo dva domaćinstva, ova mlada žena nam objašnjava da je njihova kuća najbliža administrativnoj liniji na potezu od nekoliko desetina kilometara. Razlog više za strah je i incident iz 1999. godine, kada je njen suprug Milorad (38) traktorom nagazio na minu koju su na seoskom putu postavili Albanci.

- Vozio je sa komšijom Radisavom Milićevićem neku pomoć meštanima susednog sela kada je traktor naleteo na minu. Prikolica je tom prilikom potpuno uništena, a njih dvojica su bili teško povređeni - dodaje naša sagovornica, koju smo u kući zatekli u društu svekrve Radmile (63) i troje mališana, dok su suprug i svekar Miloš (66) radili na njivi.


PROČITAJTE I: Porodice Srba ubijenih na KiM: Plašimo se pristrasnosti suda

Društvo im, kaže, pravi i najstariji sin Luka, dok ona i svekrva obavljaju kućne poslove. Ova mlada žena priznaje da im mnogo toga nedostaje od najosnovnijih potrepština.

- Suprug nigde ne radi, već se bavi isključivo poljoprivredom, pa živimo samo od dečjeg dodatka. Poslednjih godinu dana primam mesečno i po 20.000 dinara na ime četvrtog deteta, koje dobijamo od lokalne samouprave - priča Radica.

Na pitanje da li ih neko obilazi, odmahuje glavom, ali uz osmeh dodaje da ih je nedavno posetila supruga predsednika Srbije Tamara Vučić, koja ih je obradovala mnogobrojnim poklonima, ali da za njenu posetu javnost nije znala.

- Osim životnih namirnica, odeće i igrčaka za decu, posebno sam se obradovala kućnim

aparatima, a najviše mikseru na paru - kaže Radica. - Od kada su se naša vojska i policija povukle sa Kosmeta, uvek smo u strahu šta komšijama Albancima sa druge strane linije može pasti na pamet.

Svekrva Radmila potvrđuje snahinu priču, ali dodaje da o eventualnom odlasku sa vekovnog ognjišta ne razmišljaju. Jer, iako su ovde, kako kaže, na međi, tu im je dom i jedino mesto gde se osećaju svoji na svome.

POMAŽU RODITELjIMA

- Meni ne nedostaju drugari, jer se igram sa braćom - stidljivo nam govori šestogodišnja Anja, koja iako mala već pomaže majci oko kućnih poslova.

- Često mi pomogne oko sređivanja kuće i sudova - kroz osmeh govori Radica dok u naručju drži jednogodišnjeg Sašu.

Iako kao većina majki svojoj deci želi sve najblje, ipak se nada da će barem jedan od sinova kada odrastu ostati u rodnoj kući i nastaviti da čuva administrativni pojas sa Kosmetom.

INCIDENTI I PLjAČKE

Administrativna linija između kuršumlijske opštine i Kosmeta prostire se u dužini od 106 kilometara. Na tom području se nalazi desetak sela nastanjenih malobrojnim meštanima. I dok u lokalnoj samoupravi podsećaju na težak život stanovništva na tom području udaljenom po više desetina kilometara od Kuršumlije, meštani ovih sela uz liniju sa podujevskom opštinom podsećaju da je na ovom području od 1999. ubijeno osmoro meštana i da su pljačke stoke i šume gotovo svakodnevna pojava.