SVRLJIG: Imamo za hranu i lekove, a ostalo - kako se snađemo

KOLIKO god su troškovi života u unutrašnjosti niži nego u prestonici, ipak je raslojavanje sve veće, jer je stanovniku beogradske opštine Vračar mesečno na raspolaganju 78.619 dinara, a Svrljižaninu 32.152 dinara!

I ovaj iznos treba uzeti sa rezervom jer većina porodica preživljava sa oko 200 evra mesečno. Svrljižani su dosta siromašniji i od Nišlija, koji se mogu "pohvaliti" sa prosečnih 46.383 dinara. Čak pet poslednjih opština po primanjima u Srbiji su u Nišavskom okrugu - Gadžin Han, Ražanj, Merošina, Doljevac i Svrljig.

Ako se pogledaju cene frizerskih i kafanskih usluga Svrljig bi bio idealno mesto za život, jer možete biti lepi za 300 dinara, a najesti se u kafani za 450 dinara. Ipak, to više govori da u ovoj opštini niko nema para za "luksuz", pa ove pogodnosti koriste samo turisti koji posete ovaj kraj a pre svega Staru planinu.

Pročitajte još: Svrljig: Đaci prave čaj od čokolade

- Ništa nije u prodavnicama jeftinije nego u većim gradovima, čak je i skuplje. U Beogradu ili Nišu je veća konkurencija pa su stalno neka sniženja, a ovde da nam nisu "seknd hendovi" ne bismo imali šta da obučemo - kaže preduzetnik Miloš Marković (33), koji štedi na svemu, a najviše na sebi, da bi svojoj tročlanoj porodici obezbedio pristojan život. - Vrtimo se u krug jer smo prinuđeni da jeftino nudimo svoje usluge, konkretno moja firma se bavi uslužnim šivenjem za konfekcije, koje nam plaćaju tri puta manje nego, recimo, u Beogradu. Sa takvom zaradom ja ne mogu da platim više radnike i zato nam nema pomaka.

NOVINAR Marko Miladinović (32) navodi da je morao da odloži ženidbu jer je digao kredit da renovira kuću koju su sagradili njegovi roditelji.

- I pored toga što imam krov nad glavom ne mogu da započnem novi život jer nemam finansijske uslove, barem dok ne otplatim kredit - kaže Marko, i dodaje da se većina iz njegove generacije sprema da ode iz zemlje, a mnogi su to već učinili. - Svesni su da neće živeti bolje, ali ne vide perspektivu. Nikome se ne radi za 200 evra jer svi imamo iste potrebe, živeli na Vračaru ili u Svrljigu - smatra Marko.

Miodrag Mladenović (52) kaže da je njegov sin otišao u Kinu jer nije mogao da nađe posao, iako je fakultetski obrazovan. Pokušao je i da se bavi privatnim poslom, proizvodi na bazi meda i tartufa, ali nije mogao da se izbori sa doprinosima i porezima.

- Mogu opstati samo oni koji rade "na crno", početnicima je teško da se uklope. I nije ovo neki život, više bih ga nazvao "odloženo životarenje". Čekove koje pustimo za slavu otplaćujemo do sledeće slave. Molimo Boga da se u kući ništa ne pokvari jer smo "tanki" sa čekovima da bismo kupili nešto novo - iskren je Miodrag koji smatra da statistika vara jer su plate još niže od ove zvanične brojke.

Pročitajte još: Bračna sloga i ljubav pobedile siromaštvo

S DRUGE strane, penzioner Miomir Stepanović kaže da najviše kukaju oni koji najviše imaju. Doduše, on i supruga primaju mesečno po 22.000 dinara, tako da mogu ekonomisati.

Jelena Trifunović, Miodrag Mladenović, Miomir Stepanović, Marko Miladinović, Miloš Marković

- Imamo za hranu i lekove, i, naravno, da platimo račune, ostalo nam i ne treba - kaže starina.

I predsednica opštine Jelena Trifunović kaže da su brojke očekivane, s obzirom na to da se nalaze u grupi nerazvijenih i devastiranih opština. Kaže da čine sve iz domena njihove nadležnosti da svojim sugrađanima olakšaju život, ali da ponekad naiđu i na prepreke koje ne zavise od njih.

- Subvencionisali smo cene boravka u vrtićima skoro 95 odsto, ali je država propisala da možemo najviše 80 odsto, tako da je teret pao na roditelje, pa sada plaćaju 3.700 dinara mesečno za celodnevni boravak. Imamo i najniže cene vode u zemlji, pomažemo finansijski mladim bračnim parovima, svaki srednjoškolac u Svrljigu dobija mesečno po 5.000 dinara, ulažemo u poljoprivredu, i sve to sa budžetom od 500 miliona dinara. Opštine koje su površinski duplo manje od nas i sa manje naseljenih mesta mnogo manje izdvajaju za ove namene - navodi predsednica koja apeluje da im država pomogne.

Jelena Trifunović nastavlja:

- Jedva smo uspeli da dobijemo saglasnost da zaposlimo jednu vaspitačicu, a nama se broj dece ne smanjuje već, naprotiv, raste, pa moramo i dograđivati vrtić. Sada nam treba lekar, a takođe imamo manjak zaposlenih u opštinskoj upravi i javnim preduzećima, umesto 142 imamo 121 uposlenika. Sve su to činjenice koje su nas dovele do ovog začelja.

NARODNI poslanik i bivši predsednik opštine Milija Miletić, kaže da se ova neravnomernost može ublažiti samo intervencijom države, odnosno da investitori i preduzetnici koji hoće da rade u Svrljigu i drugim sličnim opštinama dobiju veće povlastice.

- Dajemo iz budžeta od 2012. godine svakom bračnom paru po 350.000 dinara ako živi na selu, odnosno 100.000 dinara manje ako su u gradu. Pomažemo im kad dobiju prinovu, a onda o deci brinemo sve do punoletstva. To je naš maksimum. Država mora da shvati da je ovo najlepša opština u Srbiji, ali to nije dovoljno da se ovde živi. Mora više da se ulaže u poljoprivredu i da se država angažuje da nam se ustupi imovina, kao što je nekadašnji pogon slovenačke "Krke" ili Tekstilne konfekcije, da bismo ih ponudili novim investitorima. Nedavno je jedan italijanski investitor otvorio svoj pogon i uposlio 100 radnika, i to zahvaljujući sportskim vezama, odnosno košarkašu Igoru Radivojeviću.

Tekstilna fabrika čeka kupca

BEZ SUDA I KATASTRA

SVRLjIG je ostao bez Osnovnog suda, Katastra, Poreske uprave... Građani su, zato, prinuđeni da odlaze za Niš i imaju dodatne troškove za bilo koju od ovih usluga.