ISPOVESTI: Oca ubili folksdojčeri a Nemci mu spasli život

TRAGIČNO je, dramatično i sudbinski ironično bilo detinjstvo Vladete Ponjavića, 83-godišnjaka iz Gornjeg Milanovca, o kojem on tek sada prvi put priča javno. Oca Čedomira su mu 1942. bezrazložno ubili "domaći" Nemci, folksdojčeri, a godinu posle, "pravi" Nemci osnovcu, prvačiću u to zlo doba, spasavaju život od najcrnjih boginja! Iako žalostan i revoltiran zbog ubistva sina Čedomira, deda Ostoja 1946. Ozni nije prokazao ubicu, oficira folksdojčera. A mogao je, znao je...

Ponjaviće i mnoge familije stradalnika u Rudničko-takovskom kraju boli duša zbog skorih rehabilitacija dokazanih zlikovaca folksdojčera i vraćanja imanja restitucijom. Ne onima poštenima, naprotiv.

- I deda i otac, iako tada 15-godišnjak, bili su ratnici u Prvom svetskom ratu, sa Srpskom vojskom se povlačili prema Albaniji. Deda je bio zarobljen, otac nastavlja povlačenje i vraća se u Srbiju preko Solunskog fronta. Kad je navršio 18 godina, zvanično je mobilisan i ratovao još dve godine protiv ostataka neprijateljskih hordi na jugu Srbije. Kada je demobilisan, vratio se u rodnu Brusnicu, nadomak Milanovca, zatekao i dedu koji beše kao zarobljenik razmenjen. Otac Čedomir brzo stvara veliko, uzorno imanje. Izbija Drugi svetski rat. Četnici prete ocu da pođe s njima, on odbija, uz objašnjenje da mu je dosta bilo ratovanja, da neće ni u čiju vojsku, a i partizani su vršili taj pritisak - seća se Vladeta.

Pročitajte još: Srbija jedina vraća imovinu folksdojčerima

BRUSNICA i ceo kraj tad žive pod rizikom. Iz Milanovca 8. oktobra 1942. dolaze Nemci da Brusničanima uzmu zalihe suve šljive. Na jednu nemačku stražu nalete četnici, nastaje pucnjava.

- Nemci zapališe naše i komšijine plastove slame, kao signal za pojačanje, a plastovi eksplodiraše od municije skrivene u njima. Ni moj deda za života, ni ja dosad, nismo saznali čija je bila. Oficir folksdojčer, na odličnom srpskom, pita čija je slama, moj otac i komšija kažu da je njihova i zakunu se da ne znaju čija je municija. Oficir naredi da ih oba ubiju rafalima. Pred očima svih i nas dece... Uprkos zabrani, komšije ih noću tajno sahrane. Ujutro, folksdojčeri zato hapse redom, ali im stiže naredba da sve puste, jer je nemačka komanda valjda verovala da seljaci nisu krivi - nastavlja Vladeta.

VLADETA polazi 1943. u školu, koja je i tada nekako radila. I vrlo brzo se strašno razboli. Život mu je visio o končiću. Nižu se dešavanja za koja on ni danas nema objašnjenja.