Bogorodica sa krilima, Sveti Hristofor sa psećom glavom, Isus bez kose, neidentifikovani leteći objekti na Dečanskom raspeću – deo su tragova prošlosti koje ikonografi još uvek ne mogu sa sigurnošću da objasne.

Jedna od najvećih misterija koja za mnoge teoretičare zavere predstavlja siguran dokaz da vazemaljci postoje jeste freska koja je već decenijama predmet debata i sporenja.

Na fresci iz 1350, koja je u Visokim Dečanima prikazan je Isus Hrist razapet na krstu, oko njega stoje ljudi i lete anđeli, a u samom vrhu, u uglovima, nalaze se dva čudna objekta u kojima su ljudske figure. Dok mnogi tvrde da su to zapravo svemirski brodovi sa posadom, stručnjaci ističu da je u pitanju personifikacija Sunca i Meseca.

Dodatnu mističnu notu dodaje i činjenica da su i figure u letećim objektima oslikane na način atipičan za vreme u kome su rađene.

PROČITAJTE JOŠ - Erih fon Deniken: Freska iz Dečana dokaz mog učenja o vanzemaljcima

Inače, teza o vanzemaljcima na srpskim freskama prvi put se pojavila 1967. godine u Francuskoj, u listu ruske emigracije „Sputnjik“.


POSETIOCI IZ SVEMIRA ILI SUNCE I MESEC



Upravnik Galerije fresaka Narodnog muzeja Bojan Popović za Sputnjik ističe da je na fresci Raspeća u manastiru Visoki Dečani veliki praznik, ključan za hrišćanstvo, prikazan na simboličan način putem personifikacije.

„Raspeće je tema koja se javlja u svakoj hrišćanskoj crkvi, uvek prikazuje isti trenutak koji je ključan za hrišćanstvo. Na ovoj freski opisan je trenutak same smrti Gospoda na dramatičan i simboličan način. U tom trenutku, iako je bilo podne, spustila se noć, a slikar je na ovaj način želeo da predstavi istovremeno i Mesec i Sunce.“

Popović objašnjava da je to urađeno na tipičan način nasleđen od antike.

„U pitanju je personifikacija pre svega figura koje sede u nekim oblicima. To su zapravo Sunce i Mesec, a ne tobožnji astronauti, posetioci iz svemira.“

On napominje da smo mi u međuvremenu iskoristili tu popularnu priču o NLO, pa smo svojevremeno raznim državnicima i astronautima poklanjali kopije fresaka sa upravo tim motivima.

KRILATA BOGORODICA I SVETAC SA PSEĆOM GLAVOM

Manastir Sukovo u okolini Pirota mesto je na kome se nalaze još dve freske sa neobičnim motivima koji do danas nisu pouzdano razjašnjeni.

Bogorodica je oslikana na jedinstven način, s obzirom na striktna pravila u hrišćanskoj ikonografiji da samo arhanđeli i Sveti Jovan Krstitelj mogu biti prikazani sa krilima.

PROČITAJTE JOŠ - I nove freske leče

Sagovornik ''Sputnjika'' smatra da je ova nerazjašnjena misterija posledica težnje ka živopisnosti same slike, pre nego što je teološki opravdana.

„Manastir Sukovo je veliki manastir koji ima ogroman program i ikonografske teme koje se predstavljaju tek u postvizantijskoj umetnosti kao što je recimo kompletno ilustrovana Molitva Gospodnja. U takvom jednom razmišljanju se pojavljuje i to da Bogorodica može da ima krila.“

SVETI HRISTOFOR PRIPADAO POSEBNOJ VRSTI LjUDI

Govoreći o crtežu Svetog Hristofora, koji umesto ljudske ima pseću glavu Popović ističe da svetac zapravo predstavlja simbol. „Sveti Hristofor spada u one mučenike koji predstavljaju samo sebe, ne predstavlja samo svedoka Hristovog. U najvećem broju crkava iz tog vremena Hristofor je oslikan poput svih drugih svetaca, a zašto on ima glavu psa u manastiru Sukovo, teže je objasniti.“

Popović, međutim, napominje da kada pogledamo svece, na primer Koptske crkve, videćemo da on nije jedini, već da postoji nekoliko svetaca koji su na sličan način oslikani.

„To se oslanja na drevna verovanja koja se nastavljaju sve do vremena Marka Pola. U knjigama se opisuju tobožnji narodi koji su postojali na Zemlji, narodi čiji su pripadnici bili kao kiklopi, sa jednim okom, ili narodi čiji su ljudi bez glave itd. Jedan od naroda koji je opisan je i narod koji umesto ljudske glave ima pseću. To je jedna od mogućnosti.“

Popović pojašnjava da je period u kome je freska nastala više bio naklonjen živopisnosti nego složenoj teologiji. „Oslikavanjem pseće glave poslata je poruka da Hristofor pripada posebnoj ljudskoj vrsti“, kaže Popović.

ZAŠTO ISUS NEMA KOSU

Freska na kojoj Isus Hrist nema kosu, koja se nalazi u crkvi Svetog Petra i Pavla na Staroj planini, dobar je primer kako oko nečeg objašnjivog lako nastane fama, smatra Popović. On navodi da je Hristos mladenac oslikan gotovo bez kose i ima veoma visoko čelo.

„I u nekim drugim predstavljanjima rođenja Hrista slikan je kao beba ili dete izuzetno visokog čela i sa malo kose, upravo da bi se naglasilo da on nije obična osoba. To je ikonografski rečnik simbola.“

(Sputnjik)