Živi primerak džinovske kornjače, vrste za koju se mislilo da je izumrla pre više od sto godina, pronađen je u ekvadorskom arhipelagu Galapagos, saopštio je ekvadorski ministar za životnu sredinu Marselo Mata.

Ministar je naveo da je odrasla ženka vrste kelonoidis fantastikus pronađena na ostrvu Fernandina tokom ekspedicije u organizaciji Nacionalnog parka Galapagos i američke konzervacionističke organizacije Galapagos konzervansi.

Pročitajte još:Ukradene džinovske kornjače sa Galapagosa

Kornjača kelonoidis fantastikus je endemska vrsta na Fernandini, nenaseljenom ostrvu na Galapagosu, vulkanskom pacifičkom arhipelagu čuvenom po jedinstvenom biljnom i životinjskom svetu. Ta vrsta džinovske kornjače je do sada smatrana izumrlom, kao i kelonoidis abigdoni s ostrva Pinta.

Ekvador je 2015. objavio otkriće nove vrste kornjače na Galapagosu, nazvane kelonoidis donfaustoi u čast veterinara Fausta Ljorene, koji je lečio čuvenu kornjaču "Usamljenog Džordža". Taj mužjak, poslednji živi primerak vrste kelonoidis abigdoni, uginuo je u zatočeništvu 2012. godine, kada je prema procenama imao 90 godina, pošto je odbio da se pari sa ženkama srodnih vrsta.

Pročitajte još:Razmontirana najveća ilegalna farma kornjača u Evropi

Galapagos se nalazi više od 1.000 kilometara zapadno od Južne Amerike i nalazi se na listi svetske baštine Uneska. Britanski naučnik Čarls Darvin je svoju teoriju evolucije razvio posle posete tom arhipelagu u 19. veku.

Prema raspoloživim podacima, na ostrvima Galapagosa ima 15 vrsta džinovskih kornjača, uključujući i one koje se smatraju izumrlim. Naučnici veruju da su kornjače na ostrva stigle pre tri do četiri miliona godina i da su ih tu donele morske struje, a da se su razne vrste razvile u procesu prilagođavanja staništima na različitim ostrvima.

Kornjače sa Galapagosa svoju izuzetnu dugovečnost duguju genetskoj sposobnosti da "popravljaju" sopstveni DNK, navode naučnici.