Bez Trepče za Srbe na KiM nema života

ODAVNO je poznato da je rudarski posao jedan od najtežih, a"hleb sa sedam kora" poslednjih dana posebno se teško zarađuje na severu Kosmeta. Tek svanulo jutro, isred okna rudnika "Crnac", u mestu Gnježdane kod Leposavića, tridesetak kopača olovno-cinkove rude dodatno razdanjuje rudarskim lampama. Uz potreban alat, komad hleba i doručak, rudari "Trepče sever" u utrobu kosmetske zemlje unose i veliku zebnju da već narednih dana mogu ostati bez radnih mesta, plata, egzistencije... I sve to samo zato što komšije Albanci i njihovi lideri tako žele.

Neizvesnost šta će doneti novi dani i kakvi će biti potezi albanskih političara u Prištini, vidljiva je, kako na licima onih mlađih radnika, tako i prekaljenih kopača koji čekaju zasluženu penziju.

- Živim sa suprugom i dvoje dece u Leposaviću, i veoma sam zabrinut zbog poslednjih dešavanja u vezi sa našim kombinatom. Od rudarske plate školujem studenta i srednjoškolca i, ako bismo, ne daj bože, ostali bez ovog izvora finansiranja, egzistencija moje porodice bi ozbiljno bila ugrožena - kaže, za "Novosti", četrdesetogodišnji Nikola Jovanović.

Porodica njegovog starijeg kolege Ljubinka Vasića osetila je, pre dvadesetak godina, "milost" Albanaca kada su ih, zajedno sa drugim Srbima,proterali iz Pantine kod Vučitrna.

- Ne plašim se da bi silom mogli da nam otmu i da nas oteraju odavde, jer sam siguran da smo spremni da se odbranimo. Nažalost, imaju mehanizme kojima mogu i iz Prištine da nas blokiraju i ostave bez posla - kaže Vasić.

PROČITAJTE I:Otimaju "Trepču" da bi oterali Srbe sa Kosova

Usvajanje statuta o "Trepči", za koji su prošle nedelje 84 narodna tribuna u tzv. Skupštini Kosova digla ruku, a koji ima cilj da ono što je odvajkada bilo srpska imovina postane albanska babovina, plaši i majstora Dragana Aksentijevića iz Sočanice.

Flotacija u Leposaviću

- Ovo je područje koje je poznato po rudnom bogatstvu, i zato smo mi našu sudbinu vezali za ovaj rudnik. Plata koju ovde primam i koja je redovna, jedini je prihod moje porodice, pa sa razlogom strahujemo šta će se desiti u budućnosti sa nama - govori Aksentijević.

Nevenka Vukčević za komandnim pultom u Flotaciji u Leposaviću

Posle manje od dva sata, kompozicija vagona puna rude pristiže na istovar, odakle se, dalje, kamionima odvozi do Flotacije u Leposaviću. I u ovom pogonu, rukovodilac proizvodnje Nevenka Vukčević podseća da je samo zahvaljujući pomoći države Srbije i rukovodstva "Trepče" pokrenuta proizvodnja posle ratnih dešavanja.

Rudari pored vagona za rudu

- Ovde se flotacijskom koncentracijom prerađuje ruda iz dva rudnika iz kojih se uspešno dobijaju koncentrati olova i cinka, veoma traženih u svetu - rekla je Vukčevićeva, i dodala da je u Flotaciji zaposleno oko 200 radnika, koji redovno primaju plate, i to iznad proseka u centralnoj Srbiji.

PROČITAJTE I: MARATONSKA SEDNICA U PRIŠTINI: Usvojen statut Trepče i budžet; Veselji: Tražim suspenziju taksi

Rudari prve smene spremni za ulazak u jamu

Za kontrolu kvaliteta cinka na jednoj od mašina zadužen je pedesetogodišnji Nebojša Danilović. Ne skriva zabrinutost, ali i nadu da se sulude ideje Albanaca neće ostvariti.

Ljubinko Vasić i Dragan Aksentijević u jami rudnika "Crnac"

- Sva naša pažnja i pogledi upereni su ka Vladi i rukovodstvu države Srbije, za koje verujemo da će iznaći najbolje moguće rešenje za situaciju u kojoj se, ne svojom voljom, nalazimo. Mi smo spremni da se borimo za svoja radna mesta - rekao je Danilović.

Okno rudnika "Crnac"

Gotovo tri hiljade radnika "Trepče sever", ali i ogroman broj onih koji indirektno zavise od njih, jedinstvena je u oceni da bi katanac na ovaj kombinat, ili otimanje od Albanaca, ozbiljno uticalo na položaj Srba u čitavoj južnoj pokrajini.

ŽELjA ALBANACA DA SVE UNIŠTE

- NIJE u pitanju samo sudbina našeg kombinata i naših radnika, već je to sudbina kojom treba da se odrede i političko-pravni status Kosmeta i perspektiva opstanka našeg naroda - rekao je, za "Novosti", generalni direktor "Trepče sever" Jovan Dimkić.

Jovan Dimkić

On je naglasio da se na pravnim osnovima ne zasnivaju ni zakonska rešenja u vezi sa promenom vlasničke strukture:

- Sa druge strane, ne vidimo ni sa ekonomske strane nijedan pozitivan predznak u njima, već želju da se uništi poslovni model na kojem funkcioniše "Trepča sever", koji se svih ovih godina pokazao kao uspešan.

Upravna zgrada rudnika "Crnac"

POLUGE OLOVA ČEKAJU KUPCE

VAŽNA organizaciona jedinica Kombinata "Trepča" je i"Metalurgija olova"u Zvečanu. Da zaposleni u ovom pogonu dobro rade (iako ne u kontinuitetu), i da im je želja da od svog rada žive, pokazuje i plato sa gotovim proizvodima gde, poređane kao pod konac, čekaju kupca poluge olova.

- Navikli smo da živimo u neizvesnosti i strahu, ali su nas potezi Albanaca iz Prištine i njihova namera da se dokopaju "Trepče" posebno zabrinuli. Plašimo se da to nisu njihove želje, već želje nekih moćnih sila koje bi da pokupe naša bogatstva - kažu Nikša Zaporožac i Dragiša Miljojković, inženjeri u proizvodnji.