NOVOSTI U POSETI GZZJZ: Crveni alarm nikada u Beogradu

VEST da je Beograd najzagađeniji grad na svetu, koja je objavljena pre desetak dana, uzburkala je javnost. Na sreću, ispostavilo se da nije bila tačna. Vazduh u prestonici svakodnevno je "pod lupom" stručnjaka Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd (GZZJZ).

U to se uverila i ekipa "Večernjih novosti" kada je posetili Laboratoriju za kontrolu kvaliteta vazduha GZZJZ, gde se neprekidno, u kontinuitetu, prate kvalitet vazduha i nivoi koncentracija zagađujućih materija na celoj teritoriji grada.

Prema rečima Andreja Šoštarića, doktora hemijskih nauka, mreža GZZJZ obuhvata osam automatskih mernih stanica koje ažuriraju podatke na svakih sat vremena i 18 poluautomatskih mernih mesta koje rezultate uzetih uzoraka evidentiraju na 24-časovnom nivou. On ističe da se meri koncentracija osnovnih zagađujućih materija i suspendovanih čestica.

- U osnovne zagađujuće materije spadaju gasovi, sumpor-dioksid i oksidi azota i suspendovane čestice PM-10 i PM-2,5, koje potiču od saobraćaja i grejanja - objašnjava dr Šoštarić. - Suspendovane čestice su fina i sitna prašina, koje su i osnovni izvori zagađenja u prestonici. Čestice PM-10 su u prečniku manje od 10 mikrometara, dok su PM-2,5 manje od dva i po mikrometara. Što su čestice sitnije, to su i opasnije.

Naš sagovornik ističe da je vazduh u prestonici najzagađeniji od novembra do februara. To je i očekivano, pošto je u tom periodu grejna sezona, a individualne kotlarnice spadaju među najveće zagađivače. Najviša koncentracija nedozvoljenih materija u vazduhu je u blizini najvećih saobraćajnica, kao i u naseljenijim delovima grada, gde postoji veliki broj objekata koji se zagrevaju iz individualnih kotlarnica.

PROČITAJTE I:ČAĐ NAM PUNI PLUĆA: Beograd na vrhu svetske liste po zagađenosti vazduha

- Kada se u tri uzastopna sata izmeri koncentracija sumpor-dioksida veća od 500 mikrograma po kubnom metru i azot-dioksida iznad 400 mikrograma po metru kubnom, obaveštava se javnost - ističe dr Šoštarić. - Na sreću, to se nikada nije dogodilo u glavnom gradu.

Kako saznajemo, do zabune može da dođe kada se vrednosti koje su prikazane u jednom satu porede sa dnevnim prosecima za suspendovane čestice, koji su jedini validni pokazatelj za procenu kvaliteta vazduha, što tada pokazuje da je zagađenost veća od dozvoljene.

Uredbom o monitoringu kvaliteta vazduha propisano je da su za saopštavanje rezultata o zagađenosti vazduha nadležni Agencija za zaštitu životne sredine, nadležni organi Pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Laboratorija za kontrolu kvaliteta vazduha Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu / Foto P. Mitić

Klasifikacijom na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine, gde građani mogu u realnom vremenu da prate stepen zagađenja vazduha, predviđeno je da zelena boja označava odličan kvalitet vazduha, plava - dobar, žuta - prihvatljiv, crvena - zagađen i ljubičasta - jako zagađen.

Automatske merne stanice Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, koje postoje u glavnom gradu su postavljene na Novom Beogradu, Bulevaru despota Stefana ispred GZZJZ, u Obrenovcu, Zemunu, Ovči, Velikim Crljenima, Lazarevcu, MZ Ušće u Obrenovcu.

UVEK U SEZONI GREJANjA

POČETAK grejne sezone označava i povećanja koncentracija zagađujućih materija u vazduhu. Pored kotlarnica, povećanje nedozvoljenih čestica u vazduhu u zimskom periodu posledica je emisija iz industrije, saobraćaja i individualnih ložišta.

Stručnjaci smatraju da sagorevanje ogreva u pećima, rad motora automobila i industrijskih postrojenja utiču na povećanje vrednosti takozvanih suspendovanih čestica i teških metala. Suspendovane čestice se sastoje od dima, čađi, prašine, soli, kiselina i metala.

PRAŠINA UBIJA

PREMA podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Srbiji godišnje umre 6.000 ljudi od bolesti izazvanih lošim kvalitetom vazduha. Jedan od glavnih krivaca za to je prašina (PM) manja od 10 mikrometara, koja se nalazi u zagađenom vazduhu.

Statistika beleži da su najviše srednje godišnje koncentracije PM-10 u 2017. godini bile u Valjevu, Pančevu, Kraljevu i Beogradu. Najviše dana s prekoračenjem granične dnevne vrednosti PM-10 bilo je u Pančevu, Užicu i Valjevu.