SVETOSAVSKI kult među narodom i duhovnicima u Rusiji traje od vremena žitija našeg najznačajnijeg svetitelja i sve više jača. Od davnina, Rusi najverniji pravoslavlju, Svetog Savu zovu zaštitnik Srpstva i Rusije svete, o čemu naša javnost malo zna.

Na to upozorava profesorka Ksenija Radojičić, koja godinama proučava kult Svetog Save u Rusiji. Jedno od njenih istraživanja sažeto je u predavanje "Putevima Svetog Save u Rusiju", održano u Muzeju rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu. Slede njena nova traganja, predavanja i tribine u ovom kraju, i šire po Srbiji, o uticaju Svetog Save u najvećoj pravoslavnoj zemlji sveta. Kao i o neprekidnim vezama dvaju naroda.

Pročitajte još: Sveti Sava oživljava pred očima Parižana

- Sveti Sava je, kao duhovnik, književnik i diplomata, uticao na mnoge države i careve svog doba. Njegova dela i reči imale su jako dejstvo i na savremenike i njihove naslednike u zapadnoj Evropi. Preobrazivši sebe Gospodom Hristom, preobrazio je naš narod i uspostavio nove istinske vrednosti. Naučnici smatraju da Sveti Sava u sebi ima i duh nekih drugih svetitelja, a ne samo da je srpski Mojsije. Na Svetu goru otišao je sa ruskim monahom, što je osnova njegovih kasnijih veza sa Rusijom - objašnjava prof. Radojičić.

MNOGOBROJNI su duhovni i materijalni dokazi veze Svetog Save za vreme njegovog žitija, ali i kasnijeg svetosavskog nasleđa, s ruskim duhovnicima i narodom.

- One traju počev od čuvenog dela Svetog Save Nomokanon (Zakonopravilo), u našem narodu poznatijeg pod nazivom Krmčija, a u ruskom kao Kormčija. To delo je u 13. veku preko Bugarske doneseno u Rusiju. Brzo su počeli njegovi prepisi i prevodi na ruski jezik. Punu godinu trajao je rad na čuvenom Rjazanskom prepisu Krmčije. Postoje četiri ruska prepisa Krmčije. Kult Svetog Save u toj zemlji razvio se dotle da i Rusi stolećima, do danas, iako nemaju krsne slave kao Srbi, slave Savindan, ali dva dana ranije u odnosu na nas, 25. januara - nastavlja prof. Radojičić.


Prof. Ksenija Radojičić sa Krmčijom Svetog Save - Foto M. Bošnjak


POMENUTO dragoceno delo, u originalu ispisano na 400 listova pergamenta, proučava se u celom svetu, ne samo hrišćanskom, ali najviše u (sve)slovenskom. Svrstano je u 64 glave, što bi danas bili članovi, a glave imaju grane (današnji paragrafi, tačke).

Pročitajte još: Sveti Sava u stihovima

- Iako je srpska srednjovekovna država propala, veze Srba i Rusa, pogotovo svetosavlja i Rusa, održale su se. O tome svedoči i freska na kojoj su zajedno prikazani Sveti Sava i Sveti Simeon Mirotočivi (otac Svetog Save Stefan Nemanja) u hramu Arhangelski sabor u Kremlju. Postoji i Crkva Svetog Save Srpskog u Kjahti, udaljenoj oko 7.000 kilometara od Moskve, koja je sagrađena u 18. veku, kada je i stradala, a na kojoj se sada planira obnova. Za njenu izgradnju bio je zadužen Srbin, grof Sava Vladislavič Raguzinski, rodom Hercegovac, savetnik i "desna ruka" cara Petra Velikog, osnivač ruske tajne službe, koji je odredio granicu Rusije i Kine dugu šest hiljada kilometara, koja i danas stoji neizmenjena. Mnogo je još u Rusiji svetosavskih dokaza - zaključuje naša sagovornica.


CAR IVAN GROZNI

RUSKI car Ivan Četvrti Vasiljevič, čiji nadimak beše Grozni (1530-1584), izuzetno je poštovao kult Svetog Save. Delom i zato što mu je baba Ana Jakšić bila Srpkinja, iz loze Nemanjića. On je, naslednim pravom, morao da postane car sa svega tri godine, a kao zreo čovek, među vladarima savremenicima bio je među najobrazovanijim. Za carevog života urađeno je 88 prepisa Žitija Svetog Save. Društveno uređenje srpske države u srednjem veku poniklo je na vizantijskom duhu, što je uticalo na to da se od vremena Ivana Groznog razvije u ideju Moskve kao Trećeg Rima, jer je Moskva, posle pada Carigrada, nasledila vizantijsku tradiciju. A sve to je stiglo u Rusiju preko Krmčije Svetog Save.

Početak Krmčije u ruskom prepisu