Domaće blago čulima je drago

NA izmaku ere globalizacije, Zlatiborci, Užičani i njihovi gosti, pristigli od Vardara do Triglava, radije biraju da jedu lokalnu hranu: u selu Mačkat počela je devetnaesta po redu "Pršutijada", tradicionalni sajam čuvenih suhomesnatih proizvoda.

Izneli su izlagači najbolje goveđe i svinjske pršute, slaninu, stelju, kobasice, čvarke, pa se ispostavilo da je domaće i srpsko, bolje i skuplje od izvikanog stranog.

POKAZALO se da ni osvajačke vojske ni belosvetska propaganda Ere nisu uspele da ubede da na svetu ima išta bolje od đakonija sa užičkim predznakom: prvo se ovde nazdravlja užičkom ljutom, pa se založi užičkim belim mrsom. Slede domaće "grickalice", isto užičke: pršuta, stelja, slanina i čvarci, od milošte ovde prozvani - krmeće bombone. Sve to prati pleh muzika Orkestra Igora Mitrića, a i ona je, zna se opet - užička, kao i pesma grupe "Raspevani Zlatibor". U Mačkatu, gde nekoliko hiljada duša uživa, na trenutak čovek ne može a da ne pomisli da na svetu bogatijih ljudi od Era i Srba nema.

Pročitajte još: Gurmanska bajka u Mačkatu

- Srpsko selo još živi, jer se oslanja na veru, naciju, na sopstvenu kulturu i tradiciju. Zlatibor ujedinjuje svoje proizvođače, postaje agroindustrijski centar, a ovdašnji proizvodi osvajaju trpeze širom sveta - pohvalio se Milan Stamatović, predsednik Opštine Čajetina, otvarajući sajam.

Onda je na red došao svečani deo gurmanske fešte, kada su proglašeni svetski šampioni: najbolju goveđu pršutu proizveo je Dragan Stojanović, najbolju svinjsku Mitar Marić, u domaćinstvu Branka Šopalovića na trpezu je izneta najbolja ovčija pršuta, najbolju slaninu proizveo je Radomir Šopalović, a najbolju domaću kobasicu Ilija Stojanović.

Pročitajte još: Ukus pršute isti, a pušnice kao apoteke

ONDA su posetioci, njih nekoliko hiljada, pohrlili da od najboljih pazare, dok domaćini kupcima obavezno objašnjavaju kako je i zašto baš sve užičko na svetu najbolje. Kažu, za to vam je "kriva" ruža vetrova i potreba naših starih da meso na najbolji način osuše za zimu, u vremenima kada nije bilo frižidera i zamrzivača. Hiljadu godina, ove đakonije danas skupocene i posebne, održale su i od gladi spasavale ceo jedan narod. A vidi ih sad: gosti iz Italije i Francuske "testiraju" sve redom i diskutuju o tome sa kojim se njihovim vinom ovdašnja "goveđa" najbolje slaže.

Pršuta, stelja, slanina i čvarci

Dok najvažniji deo "Pršutijade" promiče, bliži se završni, jer su tek "odmeknuli" jagnjići i rumeni prasići uveliko spremni za skidanje sa ražnjeva poređanih oko porte ovdašnje crkve.

Na kraju, jedni trljaju ruke, drugi kućama nose najbolje što Srbija ima, a o užičkoj gastronomskoj kulturi, malo težoj ali neodoljivoj, bruji naširoko i na sva zvona.