DRAŽI Ivkoviću iz Aleksandrovca majka je na polasku u rat 1914. godine ušila zlatnik u šinjel. U Peći je za taj zlatnik dobio tri kilograma pirinča. Kako je ispričao svom sinu Zoranu, povlačenje preko cele Albanije preživeo je tako što je grickao zrno po zrno. Ivković je bio jedan od junaka Župe koji je preživeo golgotu Prvog svetskog rata. Njih 962 se nikada nije vratilo kućama.

O preživelima, nastradalima, znanim i neznanim junacima, govori upravo objavljeno istraživanje istoričara Ivana Brborića - "Župa i Župljani u Prvom svetskom ratu". Izuzetno vredna knjiga prati život Župljana mobilisanih uglavnom u 12. pešadijski puk "Car Lazar", njihove ratne muke i pobede, kao i život u porobljenoj Župi.

- Prikupljanje materijala i terenski rad započeti su 2014. godine, istraživanja su obavljena i u Vojnom arhivu, Arhivu Srbije, Istorijskom arhivu Kruševac, a možda najznačajniji materijal sakupljen je u domovima potomaka ratnika: dokumenta, fotografije, ordenje, lične stvari i neprocenjiva sačuvana sećanja - predočava, za "Novosti", istoričar Ivan Brborić. - Ratni dnevnici Milutina Drenovca iz Župske Subotice i Vladana Milića iz Stubla bili su dragoceni za izučavanje, koje je počelo od vrlo važnog spiska učesnika rata koje je ranije prikupio hroničar Milorad Sijić. Zabeleženo je novih 300 imena i tako se došlo do neverovatne brojke od 2.443 učesnika Velikog rata.

PROČITAJTE I: Srpski junaci u špilu karata

OVA brojka, veruje Brborić, nije konačna. Smatra da mu nedostaje od 100 do 200 imena, a samo se u poslednjih desetak dana javilo nekoliko potomaka učesnika rata.

- Sada je prikupljeno blizu 100 fotografija i dokumenata iz tog perioda, i većina se prvi put objavljuje - napominje Brborić, autor monografije čiji je recenzent dr Dragomir Bondžić, viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju. - Priča o danima okupacije i životu onih koji su ostali na svojim ognjištima zaslužuje posebnu pažnju. Bilo je stalne presije, ali i različitih vidova otpora.

Istoričar Ivan Brborić / Foto S.Babović



Prilikom proslave rođendana Franje Josifa 18. avgusta 1916. godine, na trgu u Aleksandrovcu postavljena je svečana bina na kojoj je trebalo da se održi proslava. U toku noći, aleksandrovački dečaci su zapalili binu, što je izazvalo bes komandanta mesta Juranića, pa je naredio da se osumnjičeni obese za noge sa glavama okrenutim nadole i u tom položaju drže do granica izdržljivosti.

Dobrosav M. Minić / Veliki rat / Foto Arhiva autora


- Na sreću, svi dečaci su preživeli ovu torturu - otkriva naš sagovornik. - Među kažnjenima je bio i Milisav Živadinović Šilja, čije je svedočenje o ovom događaju ostalo zabeleženo.

DRAMATIČNE priče starih ratnika su najpotresnije. Vojnik Radomir Petrović (1890-1982), iz Velike Vrbnice, zapisao je sećanja na evakuaciju srpske vojske brodovima na Krf.


Grobovi junaka Župe


- Dadoše nam pojaseve za spasavanje, narediše da se spasavamo ako se torpeduje brod, ali ja sam odbio naređenje i nisam hteo na palubu - prisećao se vojnik Petrović. - Kazao sam: Nisam rođen pored Save i Dunava, nego ispod Željina. Ja ne umem da plivam. Ako baš potonem sa brodom, takvu mi grobnicu ne bi napravio ni moj otac Krsman!


RATNIKA SPASAO KAŠALj

KNjIGA donosi priču Novaka Burmaza, starog ratnika, rodom iz sela Goč, koji je poslednje godine života proveo kod kćeri u Plešu. Imao je svega 27 kilograma kada je na Krfu shvatio da ga francuski bolničari pripremaju za bacanje na gomilu leševa. Bio je živ, ali nije mogao da se pomakne. Poslednjim atomima snage uspeo je da se nakašlje! Čuli su ga bolničari i vratili u bolnicu. Oporavio se, učestvovao u proboju Solunskog fronta i doživeo duboku starost.

Smiljko Kljajić i Bogdan Bondžić


STRANCI

MEĐU neverovatnim pričama stranaca koji su se zadesili u Župi je i ona Milana Rastislava Štefanika, francuskog pilota, prvog ministra odbrane Čehoslovačke i idejnog tvorca moderne Slovačke, koji je prinudno sleteo avionom u Aleksandrovac 1915. Zabeleženo je i da je američki novinar, a kasnije visoki diplomata SAD, Fortijer Džons nekoliko dana bio u župskom kraju prilikom povlačenja sa srpskom vojskom, o čemu je pisao u "Njujork tajmsu" 1916. godine.