STRAHINjA Strain Markićević, iz Pilatovića kod Požege, jedan je od retkih, ako ne i jedini, rehabilitovani u Srbiji, čije vraćanje građanskih prava Tužilaštvo osporava ne zato što smatra da je počinio zločine tokom rata, već samo zato što je zahtev podneo njegov brat, a ne sin.

- Tačno je da je iza mog brata ostao sin Aleksandar, koji se rodio četiri meseca pošto je Strahinja streljan, ali on je teško bolestan i jedva se kreće. Zato sam zahtev za rehabilitaciju u junu 2014. podneo ja - objašnjava predlagač Radojle Markićević.

Viši sud u Beogradu rehabilitovao je Strahinju u septembru 2018, konstatujući da je bio žrtva progona i nasilja iz političkih i ideoloških razloga, ali je Više tužilaštvo krajem decembra uložilo žalbu. Posle četiri godine trajanja postupka, Tužilaštvo je zaključilo da Radojle Markićević uopšte nije imao prava da podnese zahtev, budući da je živ Strahinjin sin kao naslednik iz prvog naslednog reda. Zato traže od Apelacionog suda da predmet vrati na ponovno suđenje ili da preinači presudu.

Pročitajte još: Vraćena čast 3.000 ljudi, isplaćeno 195 miliona odštete

Radojle Markićević ne zna zašto je bilo potrebno da prođe celi postupak da bi Tužilaštvo zaključilo da je predlog podnela pogrešna osoba. Verovatno nikada nećemo dobiti ni odgovor na pitanje koliko će ova igra koštati poreske obveznike, ali će zato odugovlačenje celog slučaja dodatno povećati broj “starih predmeta” u statistici Vrhovnog kasacionog suda.

Strahinja Markićević streljan je u jesen 1944, neposredno po oslobođenju Beograda. Njegovo ime pojavilo se na čuvenom spisku 105 streljanih građana, u “Politici” od 27. novembra 1944. Ubijen je bez pravičnog suđenja i bilo kakve odluke, iako je iza saopštenja u “Politici” stajao Vojni sud Prvog korpusa NVOJ. U kratkom obrazloženju navodi se da je bio član prekog suda Draže Mihailovića u Svilajncu, koji je izrekao mnogo smrtnih presuda nad poštenim rodoljubima. U njegovom radnom kartonu pak piše da je pred rat, sa svršenim Pravnim fakultetom i Školom za rezervne oficire, bio islednik Vardarsko-žandarskog puka, a u toku rata poslovođa suda Srpske državne straže (žandarmerija).

Njegov brat kaže da je Strahinja mobilisan 1940. u Skoplju kao rezervni oficir, a da je posle kapitulacije uspeo da izbegne hapšenje i vrati se kući.

Pročitajte još: Nastavak procesa po zahtevu za rehabilitaciju Milana Nedića

- Nemci su išli po selima i lovili pripadnike kraljeve vojske, pa je Strahinja pobegao za Beograd. Tamo je našao posao kao službenik u Nedićevoj administraciji. Da je streljan, saznali smo od komandanta Štaba 18. brigade, smeštenog u našoj kući. Posle je otac otišao za Beograd i od snaje saznao da su Strahinju odveli preko noći - priča Radojle.

Brat Radojle Markićević - Foto Privatna arhiva

Istoričar Srđan Cvetković svedočio je u postupku pred Višim sudom da je famozno saopštenje iz “Politike” isfabrikovano da bi se opravdala masovna steljanja. Za “Novosti” dodaje da su se na spisku streljanih našla i imena Petra Zeca, komesara Crvenog krsta, dekana Branka Popovića, pomoćnika ministra finansija još iz Stojadinovićeve vlade, Milana Horvatskog...

- Najmanje 20 ljudi sa spiska je rehabilitovano i tokom suđenja je dokazano da Vojni sud nije uopšte zasedao i da je njihovo saopštenje bilo puno proizvoljnih kvalifikacija - kaže Cvetković.

Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača nikada nije imala Markićevića na spisku kao zločinca. Ovo je verovatno znalo i Tužilaštvo, pa je u nedostatku drugih dokaza rehabilitaciju osporilo iz “procesnih razloga”.

ZAKON PRECIZAN

ZAKON o rehabilitaciji kaže da predlog sudu za rehabilitaciju mogu podneti supružnik, deca, pastrorčad, potomci, preci, usvojioci, braća i sestre, naslednici... Zato Viši sud smatra da je Markićevićev brat ovlašćen za podnošenje zahteva.