ZAHVALjUJUĆI svim dosadašnjim saznanjima i sve savršenijim tehnološkim dostignućima koja su joj trenutno na raspolaganju, nauka je danas u stanju da odgovori i na neka naizgled nemoguća pitanja koja bi najpre mogla da se svrstaju u oblast naučne fantastike.

Na osnovu simulacija, zasnovanih na različitim pretpostavkama, naučnicima nije teško da zamisle šta bi se, na primer, dogodilo kad bi Zemlja prestala da se obrće oko svoje ose, kakve bi sve životinje hodale našom planetom da nisu nestali dinosaurusi, šta bi bilo da nam je Mesec bliži, a šta ako uopšte ne bi postojao?

Zamišljene situacije

Hipoteza da je naša planeta izgubila svoju centrifugalnu silu, koja joj omogućuje da se obrće, prilično je nerealna, ali su stručnjaci iz jednog kalifornijskog Instituta za istraživanje ambijentalnih sistema uspeli da na osnovu mogućih pretpostavki ostvare simulaciju ove zamišljene situacije. Kad bi se Zemlja zaustavila, bila bi podeljena na dva dela: jednu veoma toplu stranu, neprestano izloženu sunčevim zracima, i drugu ledenu, gde bi stalno vladala noć.

Ali, najteže posledice odnosile bi se na geografiju njenih kopnenih delova. Vode okeana oko Ekvatora, sada više za noko osam kilometara, povukle bi se prema polovima. Kao rezultat ovoga, teritorije na severnim i južnim geografskim širinama bile bi potopljene, dok bi se u visini Ekvatora, zahvaljujući spuštanju okeanskog nivoa, obrazovao samo jedan superkontinent. Naknadna sleganja u Zemljinoj kori prouzrokovala bi veoma snažne zemljotrese koji bi izbrisali sve tragove naše civilizacije.

Zanimljiva je i pretpostavka kako bi danas izgledao život na Zemlji da nisu izumrli dinosaurusi. Da se pre 65 miliona godina nije dogodio katastrofalan sudar sa jednim asteroidom, zbog koga su nestali sa lica Zemlje, dinosaurusi bi verovatno još bili dominantna vrsta na našoj planeti. Prema mišljenju američkog geologa, Damijana Nansea, sa Univerziteta u Ohaju, sisari ne bi imali mnogo mogućnosti da se razviju.

Za vreme vladavine dinosaurusa već su postojale neke vrste malih životinja, nastanjene u nekolicini ekoloških niša koje su još ostale slobodne. Stoga postoji velika verovatnoća da bi u Africi danas, umesto sadašnjih slonova, živeli džinovski sauropodi biljojedi, a umesto lavova krvoločni tiranosaurusi. Pojedini naučnici, kao što je britanski paleontolog Simon Konvej Moris, sa Univerziteta u Kembridžu, pretpostavljaju čak da bi dinosaurusi mogli da dostignu viši nivo inteligencije od ljudskog. Njihov evolutivni razvoj počeo je, u stvari, mnogo miliona godina pre pojave primata. Neki dinosaurusi čak su imali izvesne odlike antropomorfne građe. Uzdignuti na dve zadnje noge, bili su visoki oko dva metra, imali su relativno veliku lobanju i prednje udove sposobne za hvatanje. Osim toga, bili su dobro organizovani i lovili su u grupama, uz koordinirane napade. Ova dva faktora mogla su da ih usmere na evolutivni put istovetan sa onim koji je doveo do pojave čoveka.


PROČITAJTE JOŠ - U Egiptu otkriveni ostaci nepoznate vrste dinosaurusa


Blizina Meseca

Zahvaljujući jednoj simulaciji saznali smo šta bi se dogodilo kada bi Mesec bio udaljen od Zemlje samo 400 kilometara, sto puta manje nego što iznosi sadašnjih 384.000 kiometara. Vizuelni efekat bio bi fascinantan, jer bi zauzimao više od polovine neba, ali bi zato geološke posledice bile katastrofalne. Našem satelitu bi bilo potrebno svega 90 minuta da se obrne oko Zemlje, što bi prouzrokovalo učestala zamračivanja u toku istog dana. Ali to nije sve. Osim što bi neprestano razarala lice Zemlje zemljotresima i snažnim vulkanskim erupcijama, njegova sila gravitacije bi prouzrokovala i plime 100.000 puta jače od današnjih, koje bi svakih 90 minuta podizale talase visoke nekoliko kilometara, sposobne da unište sve što postoji.

A šta bi se dogodilo kad Mesec ne bi postojao? Najvažnija uloga Meseca u odnosu na Zemlju je njegovo mehaničko dejstvo, odlučujuće za stabilnost rotacione ose naše planete, čiji prosečan nagib u odnosu na ravan ekliptike iznosi dvadeset tri i po stepena. Prema mišljenju Luisa Barbijera iz agencije NASA, da nema Meseca, ova vrednost bi iznosila blizu 90 stepeni, a godišnja doba i klima bili bi promenljivi, sa ledenim periodima koje bi smenjivali potperiodi nepodnošljive žege. Možda bi se život održao i bez prisustva Meseca, ali bi nailazio na veće tešoće i kretao bi se evolutivnim putevima različitim od našeg.


PROČITAJTE JOŠ - Ajkula okeanska beloperka na listi ugroženih vrsta


Odsustvo Homo sapiensa
Posebno zanimljiva pretpostavka je ona koja pokušava da sagleda Zemlju bez prisustva čoveka. Prema jednoj studiji, objavljenoj u časopisu "Nju sajentist", to bi za Zemlju bilo bolje. Ako bi se stanovnici naše planete preselili na neko drugo mesto u galaksiji, priroda bi brzo ponovo osvojila prostore koje joj je oduzeo čovek. Na njivama bi se opet pojavile šume i livade, vazduh ne bi više bio zagađen, a biodiverzitet bi bio u porastu. Domaće životinje bi ubrzo nestale, a zamenili bi ih potomci vraćeni u stanje pre selekcije koju je sprovodio čovek.

Ako bi električne centrale obustavile rad i snabdevanje električnom energijom, nastupili bi prekidi struje i javna rasveta bi se ugasila. Zbog nestanka svelosti u gradovima, ova promena bi bila vidljiva i iz kosmosa. Za nekoliko godina počelo bi propadanje građevina i infrastrukture, a ritam raspadanja bio bi promenljiv i zavisio bi od uslova u okruženju. U toplijim i vlažnim krajevima, gde se procesi u ekosistemu brže odvijaju, tragovi civilizacije bi nestali pre nego u hladnijim i suvim oblastima. Prema ovoj studiji, vanzemaljci koji bi posetili našu planetu 100.000 godina nakon nestanka čoveka, ne bi više našli tragove napredne civilizacije.


PROČITAJTE JOŠ - Najveći organizam na svetu umire, čovek je krivac


Insekti nezamenjivi

Šta bi se dogodilo kada na Zemlji ne bi više bilo insekata? Prema tvrdnji profesora na Katedri za entomologiju sa Univerziteta u Arizoni, Gogija Davidovica, bez prisustva insekata naš svet bi se raspao. Ne bismo, doduše, morali više da strahujemo od buva i muva, nestale bi bolesti kao što su malarija ili denga groznica, a poljoprivrednici ne bi više morali da koriste insekticide. Ipak, sve ove prednosti bi se uskoro pokazale kao beskorisne, jer bi većina od nas pomrla od gladi. Profesor Davidovic objašnjava da gotovo sva naša hrana zavisi od insekata. Bez učešća oprašivača veći deo biljaka bi nestao, a zajedno s njima izumrla bi i većina sisara i ptica, jer čak i oni koji se ne hrane insektima ne bi više imali na raspolaganju dovoljno lišća i plodova. Pretpostavka da svet ostane bez insekata ipak nije nezamisliva. Gubitak mnogih staništa i izlaganje insekticidima, već je desetkovalo zajednice pčela u mnogim oblastima na našoj planeti.