ZRENJANIN ODAO POČAST SLAVNOM NEIMARU: Nema ulice bez Panjijeve zgrade!

REPREZENTATIVNOM izložbom u palati koja krasi glavni gradski sokak i nosi njegovo ime, Zrenjanin je odao počast svom slavnom graditelju Janošu Panjiju (1878-1938), koji je stvarao u prve četiri decenije 20. veka u Velikom Bečkereku, kako se tada nazivao grad na Begeju. Podigao je zdanja koja su ostavila trajan pečat, ulepšala arhitekturu banatske prestonice.

- Panjijeva ostvarenja deo su vrednog nasleđa Zrenjanina, a pojedina prevazilaze lokalne okvire i predstavljaju značajne primere secesijske arhitektonske zaostavštine Vojvodine. Veći deo njegovog rada bio je nepoznat, samim tim i značaj stvaralaštva. U godini dvostrukog Panjijevog jubileja, donekle smo ispravili nepravdu i pokrenuli sveobuhvatno valorizovanje njegove graditeljske delatnosti - kaže Bojan Kojičić, istoričar umetnosti u zrenjaninskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture.

Pročitajte još: FASADA DA NE OTPADA: Grad Zrenjanin "okreće list" u održavanju oronulih zdanja

Kojičić, autor izložbe i kataloga o Janošu Panjiju, iznosi da je na desetine objekata u Velikom Bečkereku podignuto od kvalitetne cigle iz Panjijeve ciglane, a mnogi građevinski planovi potpisani su njegovim imenom. Do sada je identifikovano oko četrdeset građevina izvedenih po Panjijevim planovima. Tri imaju svojstvo spomenika kulture, a nekoliko je pod prethodnom zaštitom.

ZANIMLjIVA je priča kako se siromašni mladić, kao poslednje rođeno od šesnaestoro dece iz nadničarske porodice Panji, koja je živela u zemljanoj kući na periferiji grada, vinuo do vrhunskog graditelja. Verovatno je industrijski i kulturni polet Bečkereka na razmeđu dva veka uticao na opredeljenje mladog Panjija i probudio u njemu želju da i sam bude deo tog kreativnog impulsa. Otisnuo se na školovanje u Budimpeštu, gde je izučio zidarski zanat.

Iako je imao talenta i potencijala, njegove ambicije nisu zadovoljene u potpunosti. Zbog besparice, nije nastavio školovanje i nije postao arhitekta. Po povratku u rodni grad, šegrtovao je kod lokalnih građevinara. Kao projektant i samostalni izvođač građevinskih radova pojavljuje se 1906. godine. U zrenjaninskom Istorijskom arhivu pronađen je plan sa njegovim potpisom za izgradnju dve identične kuće panonskog (seoskog) tipa u Tamiškoj ulici. Prvi veći angažman dobio je 1909, kada je u glavnoj ulici sagrađena prva savremena robna kuća nameštaja "Bence i sin". Tada je podigao i nekoliko zgrada za sebe i širu familiju.

U ovoj zgradi bila je i kafana

- Na pitanja kako je stekao pozamašan kapital, iako se pouzdano zna da je bio siromašan, jednostavan je odgovor: pronašao je prečicu do bogatstva - miraz! Oženio se Eržebet Gion, bogatom Nemicom iz Ravnog Topolovca. Miraz je pametno uložio u razvijanje preduzetničkog, odnosno građevinsko-izvođačkog posla. Mlad, perspektivan i ambiciozan, privlačnog izgleda, Janoš je ušao u visoko bečkerečko društvo. Usledile su preporuke, narudžbine i priznanja, a potom i realizacija konkretnih poslova - iznosi Kojičić.

Pročitajte još: Kad je Zrenjanin bio Barselona

POŠTO nije imao diplomu arhitekte, po tadašnjim propisima Austrougarske monarhije, mogao je da projektuje i potpisuje planove samo za objekte privatnih naručilaca, ali to Panjiju nije smetalo da trajno obeleži arhitekturu grada na Begeju. Nema ulice gde nisu podignute njegove zgrade. Novi polet dao mu je ortakluk sa drugim građevinskim majstorom Janošem Meršbaherom, s kojim je zajedno kasnije podigao i ciglanu na parni pogon. Zrenjaninci se danas dive prelepim zdanjima koja su poznata kao kuće uglednih ljudi, poput one književnika Todora Manojlovića i profesora Vojislava Borjanovića. Malo ko zna da je njihov autor Janoš Panji!

Janoš Panji - Foto privatna arhiva

- Njegova dela pokazuju neosporan talenat i tehničko znanje koje je stekao na majstorskom školovanju u Budimpešti. Projektovao je u stilu secesije i vrlo brzo postao prepoznatljiv. Pri dekorisanju fasada često je koristio motive iz repertoara mađarske, a ponekad i bečke varijante secesije. Ono što ga je izdvajalo od drugih jeste upotreba stilizovanog simbola pupoljka cveta na fasadama kuća, postao je prepoznatljiv motiv njegove arhitekture - iznosi Kojičić, i zaključuje da ostvarenja Janoša Panjija predstavljaju originalna autorska dela autentičnog likovnog izraza.

PLODNU građevinsku delatnost nastavio je posle Prvog svetskog rata, kada se grad našao u novoj državi i kada su počeli da se primenjuju zakoni i pravilnici o građevinarstvu Kraljevine SHS. Gradilo se mnogo, a veliki deo kuća izgrađen je ciglama iz Panjijeve ciglane. Panji je projektant i prvog gradskog sanatorijuma, kojeg je 1922. izgradio za dr Johana Klenča. I ova zgrada danas krasi Zrenjanin, pod zaštitom je države, a u njoj se nalazi plućna bolnica "Dr Vasa Savić".

- Panjijev najznačajniji poduhvat svakako je dvospratna zgrada u glavnoj ulici, koja danas nosi naziv Palata "Panji". Svoj dugogodišnji rad krunisao je ovim staništem za svoju familiju koje je sačuvano u izvornom obliku i proglašeno za spomenik kulture od velikog značaja, kao originalno autorsko delo u okviru prostorno kulturno-istorijske celine starog jezgra Zrenjanina - kaže Kojičić, podsećajući da je veliki zrenjaninski graditelj vredno i samopregorno radio do poslednjeg dana - umro je 1938. od srčanog udara za radnim stolom u svojoj ciglani, a počiva u porodičnoj grobnici na rimokatoličkom groblju u Zrenjaninu.

Jedan od Panjijevih projekata - Foto Arhiv ZR

SAGRADIO I "AVALU"

POČETKOM 20. veka Veliki Bečkerek, zahvaljujući intenzivnoj industrijskoj proizvodnji, brzim tempom se razvijao i postajao sve značajniji privredni, prosvetni i kulturni centar Banata. Grad je tada dobio prve hotele i kafane, a jednu je 1912, pored važnog puta za Novi Sad, za Ištvana Gala izgradio Panji. U delu kafane 1917. proradio je i prvi gradski bioskop "Orion". Kasnije je rad nastavio bioskop "Avala", koji je postojao sve do 1965. kada je zgrada srušena zbog obilaznice. I dalje se ovaj deo grada u Zrenjaninu zove "kod Avale".

IMPRESIVNA PROCEDURA

U ISTORIJSKOM arhivu u Zrenjaninu sačuvana je dokumentacija o izgradnji Palate "Panji", koja pokazuje ozbiljnost i tadašnju impresivnu proceduru prikupljanja dozvola nadležnih organa za podizanje objekta. Panji je 20. maja 1926. podneo gradskom Senatu zahteve za rušenje stare zgrade i projekat nove, a 5. juna komisijski je pregledan plan izlaskom inženjera na lice mesta koji su potvrdili način zidanja, vrste materijala... zgrada je završena 14. novembra 1926. kada je ponovo komisija izašla na teren i potvrdila da je sve urađeno po planu. Gradski policijski kapetan zatim je izdao dozvolu za useljenje.